Foto: FoNet
Zlata Ristić i Silvia Sinani Ibrahimović, članice prvog romskog ženskog benda na svetu, poručuju da „nikako sa 16 godina ne treba da pomislimo na brak, jer tada nije vreme, tada smo još deca”
O ranim brakovima govorile su za FoNet članice prvog ženskog romskog benda na svetu Pretty loud, Zlata Ristić i Silvia Sinani Ibraimović.
„Rani brakovi nisu romska tradicija, iako se to često misli“, rekla je Zlata Ristić.
Na osnovu ličnog iskustva, kao devojka koja se udala sa 16 godina, Zlata Ristić navodi da su „rani brakovi greška“ i da „devojke treba da uče iz njenog primera“. Objasnila je da nije bila primorana na brak, udala se slobodnom voljom, pa zato i ne krivi druge za svoje greške.
“Nikako sa 16 godina ne treba da pomislimo na brak, jer tada nije vreme, tada smo još deca”, poručila je Ristić.
Prema njenim rečima, „ranih brakova nema samo kod Roma, ali su među njima nekako najočigledniji“. Istakla je da romska deca često rano stupaju u brak, jer roditelji žele da im sklapanjem braka obezbede bolje uslove za rad.
„Osim toga, poseban problem je i to što je u romskoj kulturi obavezno da devojka bude nevina pre braka, pa je zajednica, ukoliko ’zgreši’ pre braka, često primora da se uda da bi ’sačuvala obraz’ porodice“, predočila je Ristić.
Naglasila je da je ranije među Romima bilo i ugovorenih brakova a da se mladenci nisu ni poznavali, ali “danas nije tako, danas devojke razmišljaju potpuno drugačije, roditelji takođe, i veoma mi je drago da se to promenilo”, rekla je Ristić.
Kao glavnu posledicu ranog braka, ona je označila gubitak detinjstva. “Nekako si devojčica i odmah žena. Nema vremena za zabavu, školu, posao. To je jedna od najvećih posledica koja može da im se desi. U tim godinama ne možemo sebe da nateramo toliko da budemo zrelije. Treba sve da ide svojim tokom”, objasnila je Ristić.
Silvia Sinani Ibraimović ističe da se od nastanka benda Pretty Loud 2014. godine mnogo toga promenilo.
Prema njenim rečima, i same članice benda su značajno sazrele, spoznajući svakodnevne probleme sa kojima se žene nose, kako na osnovu ličnih iskustava, tako i na osnovu iskustava žena iz svog okruženja.
„Muzika je najlakši put da dopremo do nečijih ušiju, da bi naša poruka stigla do što više ljudi. Reakcije publike, ali i romske zajednice su odlične“, tvrdi ona i dodaje da im svima to mnogo znači.
“Nama nije cilj da samo pričamo o romskoj zajednici, želimo da promenimo sve. Ne borimo se samo za romske žene, već za sve žene sveta”, poručila je Ibraimović.
“Nama je velika čast da možemo da se zauzmemo i pričamo i o našim bakama i majkama i svim Romkinjama, zato što je nama malo teže, duplo smo diskriminisane, jer smo i žene i Romkinje“, ukazuje Ibraimović .
„U našoj zajednici nije svejedno kada vidiš da Romkinja repuje i igra, ali je romska zajednica to jako lepo prihvatila, jer shvata da joj želimo samo dobro, rekla je Silvia Sinani Ibraimović.
S.Ć./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Moji stavovi poznati su svakome tko čita naše novine i portal. Oni, svakako, nisu tajna ni za RTS. Zato me je profesionalno i ljudski pogodilo da moj komentar, u kojem osuđujem tagetiranje urednika i novinara Javnog servisa, ova kuća iskoristi da preko mene zabije nož u leđa „Vremenu“
„Vreme“ je osudilo objavljivanje ličnih podataka i targetiranje novinara i urednika Radio-televizije Srbije, a ne studentsku blokadu RTS-a
U toku je peti dan blokade zgrada Radio-televizije Srbije u Takovskoj ulici u Beogradu i na Košutnjaku. Javni servis je bio prinuđen da promeni programsku šemu, a kako navode, rade u najtežim uslovima do sada. Podneta je i krivična prijava protiv studenata koji blokiraju zgrade RTS-a
RTS je podneo krivičnu prijavu protiv studenata u blokadi koji od 14. aprila blokiraju zgrade u Takovskoj i na Košutnjaku, saopštili su iz javnog servisa
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je izmene u finansiranju fakulteta i više novca privatnim visokoškolskim ustanovama kako bi se razbio monopol državnih fakulteta. Profesori nekih privatnih fakulteta to vide kao razdor u akademskoj zajednici
Ko osuđuje režimsko targetiranje ljudi iz medija, nevladinog sektora, opozicije i univerziteta, ne sme pristati ni na ova uperena protiv urednika i novinara RTS-a
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Vučić i Šešelj: Gde ja stadoh, ti produži
Povratak radikalskog nasilja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
