Debata o tome kako treba reformisati Evropsku uniju je zvanično počela. Izveštaj od 19. septembra pod naslovom “Plovidba uzburkanim morem: reforma i proširenje Evropske unije u 21. veku” koji je predstavila francusko-nemačka “grupa dvanaestoro” eksperata, angažovana od strane ministara za Evropu Francuske i Nemačke, Loranse Bon/Laurence Boone i Ane Lirman/Anna Lührmann, diskutovan je na sastanku Saveta za opšte poslove (GAC) Evropske unije. To je najznačajniji i najkonkretniji ishod niza najava o potrebi da Evropska unija mora da načini hrabre geopolitičke i strateške izbore ako želi da ostane relevantna na globalnoj sceni.
Izveštaj razmatra načine na koje bi Evropska unija mogla da postane spremna za proširenje do 2030. godine, datuma koji je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel/Charles Michel nedavno predložio na Bledskom sigurnosnom forumu u Sloveniji.
On jasno razdvaja korake potrebne za “produbljivanje” Evropske unije od koraka ka “proširenju” Unije koji treba da im prethode. Izveštaj jasno stavlja naglasak na održanje fundametalnih vrednosti vladavine prava i demokratije, kako u državama članicama tako i u državama koje se kandiduju za članstvo.
Zaključak je da ako Evropska unija ne može da osigura poštovanje ovih vrednosti kroz pravila i procedure, neće moći ni da ostvari svoju svrhu.
Grubo buđenje
Brutalan napad nuklearne sile Rusije na Ukrajinu, suverenu evropsku zemlju sa 43 miliona stanovnika, mnoge je grubo trgnuo iz sna. Činjenično, napad je počeo već 2014. aneksijom Krima. Ova agresija razvejala je sve iluzije o trajnom miru u Evropi. Slavne reči Monteskjea o “les doux effets du commerce”, tj. efektima intenzivne trgovinske razmene među zemljama koji bi doveli do izbegavanja sukoba usled međuzavisnosti, doživele su dramatičnu negaciju sada na početku 21. veka.
Oni koji su verovali da je Rusija spremna da prihvati međunarodni poredak zasnovan na pravu i procedurama nisu obratili pažnju na poruke Vladimira Putina na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u februaru 2007. kada je objavio svoj “Zeitenwende” i potpuno drugačiji svetonazor za budućnost.
Evropska komisija ustoličena 2019. pod vođstvom Ursule fon der Lajen/Ursule von der Leyen proglasila je sebe “geopolitičkom”, svesna promena u svetu s kojim se suočava. Evropska unija jednostavno nije mogla da nastavi po starom. Ali, potrebno je vreme da stupi u akciju, a stoji i izreka da je Evropska unija oblikovana i ojačana krizama kroz koje je prošla. Ruska agresija na dramatičan je način izbacila Uniju iz uspavanosti i uputila je na jedinstvo u razmerama koje nisu viđene još od Brexita.
Izlazak iz kome
Proširenje Evropske unije često se navodi kao jedna od njenih najuspešnijih politika. No, u deceniji nakon prilključenja Hrvatske 2013. godine, proces proširenja viđen je od mnogih kao uspavan ili čak u komatoznom stanju. Izgubio je verodostojnost.
Čak i neki evro-entuzijasti iz kandidatskih ili potencijalno kandidatskih država Zapadnog Balkana izgubili su veru u pristup Evropskoj uniji u svojstu punopravnih članica, uprkos visokoj podršci građana politici pristupanja. Na strani Evropske unije, sumnju u iskrenost namera da pristupe pobudili su umanjeni reformski napori, pa čak i ozbiljno nazadovanje u stepenu demokratije u kandidatskim zemljama.
Vreme je za novi zajednički napor: reforme treba da se dese i u Evropskoj uniji i u zemljama koje žele da joj pristupe, a bliže veze treba uspostaviti što je moguće pre u toku procesa kako bi podržale tranziciju i, korak po korak, kandidate približile Uniji.
Izveštaj “Plovidba uzburkanim morem: reforma I proširenje Evropske unije u 21. veku” navodi neke interesantne predloge koji odstupaju od uobičajenih odnosa među vladama: uključivanje građana iz kandidatskih država u participativnu demokratiju predstavljeno je kao važan korak koji bi se uspostavio kroz partnerstva, mentorisanje i “twinning” saradnju sa državama članicama.
Evropska unija morala je da reaguje na želje Ukrajine i Moldavije da što pre počnu process pristupa, Ukrajina je svoje namere jasno iskazala još na „Euromaidan” demonstracijama u zimu 2013-14. u Kijevu. U međuvremenu, geopolitičke napetosti i rastuća agresivnost Rusije dovele su do promene procene o strateškoj važnosti uključivanja država Zapadnog Balkana.
Verodostojnost Evropske unije kao globalnog aktera suočena je sa izazovom sveta bezbednosno definisanog uticajem SAD i Kine. Ako Evropska unija ne može da se istovremeno i reformiše i konsoliduje kroz proces proširenja zasnovan na zaslugama, izgubiće uticaj uprkos činjenici da ima najjaču ekonomiju posle SAD – opadajući broj stanovnika Evropske unije doveo ju je na nivo od samo sedam procenata ukupne svetske populacije.
Očekivano proširenje Unije kroz pristup Ukrajine, Moldavije, (potencijalno, Gruzije) i šest zemalja Zapadnog Balkana uvećalo bi broj država članica na 35 ili 36. Evropska unija, naglašava se u izveštaju, stoga treba da dela bez okolišenja, uz puno razumevanje kompleksnosti izazova. Ako se ostavi prazan prostor, Rusija i Kina iskoristiće ga da otežaju situaciju, stvore bezbednosne probleme na evropskom kontinentu i time demonstriraju slabost Evropske unije.
Da bi povratila verodostojnost, Evropskoj uniji treba uspešno proširenje na najmanje jednu ili dve zemlje u godinama pre 2030. Crna Gora, država sa samo 600,000 stanovnika, predvodnik je u procesu proširenja na Balkanu, dok Moldavija sa svojih 2.1 miliona stanovnika deluje kao najverovatniji drugi izbor, pored Severne Makedonije. Ako bi ove zemlje uspele da ostvare potrebne kriterijume, njihovo pristupanje Uniji dokazalo bi da je proces stvaran i verodostojan, te bi podstaklo nadmetanje među preostalim kandidatima.
Usled demografskog nazadovanja, Zapadni Balkan danas ima oko 16 miliona stanovnika što je okvirno pola trenutne procenjene populacije Ukrajine. Reč je o potpuno različitom redu veličina. Pristupanje Ukrajine nakon završetka rata zahteva značajne promene u brojnim, ključnim politikama i instrumentima Evropske unije.
Davanje datuma za početak pristupnih pregovora s Ukrajinom i Moldavijom od strane Saveta Evropske unije u decembru ove godine bila bi jaka, geopolitička poruka solidarnosti narodima ove dve zemlje, istovremeno i poruka Rusiji o posvećenosti i odlučnosti Unije da se konsoliduje.
Uzimajući u obzir ukupan bezbednosni i geopolitički položaj Evropske unije, cena ne-proširenja mora se ozbiljno razmotriti. Stoga, ovaj izveštaj “grupe dvanaestero” otvara vrata ka reformisanoj Evropskoj uniji koja će biti spremna da se suoči sa protivnicima demokratije i vladavine prava.
Autor je stalni član i predsedavajući na Europe’s Futures Program na Institutu za Humanističke nauke u Beču.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com