Foto: Pixabay
Nemačkoj je 2019. godine nedostajalo oko 40.000 radnika u ugostiteljstvu i hotelijerstvu. Dolaskom pandemije situacija se još više zaoštrila, pa se ovog leta neretko dešava da Nemaci nailaze na zatvorena vrata ugostiteljskih objekata. Vrata zemlje se zato otvaraju za strane radnike
Nemačka pati od nedostatka radne snage. Prema podacima udruženja ugostitelja Degoga, restoranima i hotelima trenutno nedostaje više od 65.000 radnika, prenosi „Cajt“.
Kako navode, u biroima za zapošljavanje trenutno ima 33.160 slobodnih radnih mesta u ugostiteljskoj i hotelskoj industriji. Međutim, pretpostavlja se „da je stvarna potražnja barem dvostruko veća jer mnoge kompanije više ne prijavljuju slobodna radna mesta“, rekla je Sandra Varden zadužena za trendove na tržištu rada u Degogi.
Varden je rekla da se problem nedostatka radne snage pogoršao dolaskom pandemije koronavirusa u odnosu na 2019. kada je nedostajalo oko 40.000 radnika u ugostiteljskoj branši.
No, tokom pandemije, mnogi od njih su se zaposlili u drugom, obično bolje plaćenom sektoru. Stoga je potražnja za radnicima drastično porasla, posebno sada, usred sezone godišnjih odmora.
Manje jela na jelovniku
Ugostiteljski objekti sada na različite načine reaguju na napetu situaciju na tržištu rada. Neka preduzeća su prinuđena da smanje radno vreme, prave pauze nekoliko dana tokom nedelje, drastično smanjuju jelovnik ili da se sve više oslanjaju na samoposluživanje.
Kako pišu nemački mediji, ko sada izađe u neki kafić ili restoran u Nemačkoj, može da primeti da su mnoge stvari drugačije posle dve godine pandemije: više nema uobičajene usluge, na meniju se nalaze veće cene, pa mnogima ostaje manje novca za izlaske.
Na natpisu ispred ulaza u jednu pivnicu, recimo, piše: „Prijateljsko samoposluživanje danas – sutra takođe“.
U Degogi smatraju da je rešenje za ovakvu situaciju reformisani zakon o useljavanju, koji bi omogućio lakše useljavanje iz zemalja koje nisu članice Evropske unije i radnicima bez fakultetske diplome, ali i lakši pristup tržištu rada za izbeglice.
Srbi u Nemačkoj zarađuju i do 6.500 evra
Zbog ovog višegodišnjeg problema, Nemačka sve više otvara vrata stranim radnicima. Kako prenose nemački mediji, zemlja ima plan da do 2035. godine uveze sedam miliona radnika.
Srbi, od kojih oko pola miliona živi u Nemačkoj, najčešće se bave fizičkim poslovima, građevinom, medicinom, farmakologijom. Kada je ugostiteljstvo u pitanju, najbrojniji su konobari i kuvari.
Kako piše „Blic“, prosečne plate se kreću od 2.000 do 3.000 evra za sledeće pozicije: konobar: 1.650 – 3.750 evra; kuvar: 2.400 – 6.500 evra; pekar: 1.590 – 4.000 evra; recepcioner: 1.700 evra; ivent menadžer: 3.500 evra.
To što se u Nemačkoj dešava direktno se preslikava na balkanske zemlje, uključujući i Srbiju. Nemačka nudi dobre plate i tako privlači radnu snagu i iz Srbije. Sa druge strane, Srbija, nudi ne toliko velike, ali dovoljne plate za radnike koji dolaze na primer iz Nepala. U toj zemlji plata za rad u industrijskoj prozvodnji iznosi 200 evra, dok je u Srbiji između 500 i 600 evra, piše „Euronews“.
A.E./Die Zeit/DW/Blic/Euronews
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U Kosjeriću će 6. i 7. juna biti održani humanitarni turnir i basketu i Festival slobode. Studenti iz Kosjerića pozivaju sve kolege i komšije da im se pridruže
Stariji student, koji je Pravni fakultet upisao 2015. godine pretukao je profesorku obligacionog prava Mariju Karanikić Mirić i radnika obezbeđenja, koji joj je pritekao u pomoć
Postavili SNS kontrolore umesto ostalih, upadali opoziciji u sred noći u kuću, menjali pravila kako im se svidelo, kao i propisane rokove - sve ovo je pratilo izbore za mesne zajednice u Vranju i Vranjskoj Banji
Sagovornici „Vremena“ smatraju da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić raspisati izbore samo kad bude mogao da ih pokrade ili ako izbori zaustave proteste
Miloš Vučević, predsednik Srpske napredne stranke, ocenio je da protesti koje predvode studenti imaju političke ciljeve, ali ne i politički sadržaj. „Sad su u politici i sad će dobiti političke odgovore“, rekao je bivši premijer
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
