Posao predsednika Srbije po Ustavu trebalo bi da je protokoloran. Za svestranog Aleksandra Vučića, sa diplomom Pravnog fakulteta, to nije slučaj. Malo-pomalo, samom sebi nametnuo je mnoge poslove, te na svoja pleća preuzeo breme svih teških situacija u kojima se zemlja nalazila, nalazi i tek će se nalaziti.
On može sve što ama baš niko drugi ne može, uključujući i tužilaštvo i sud. Recimo, da vidi dva minuta snimka sa naplatne rampe u Doljevcu kada je poginula Stanika Gligorijević. Isto tako, duže od deceniju slušamo i od njega lično i od ljudi iz Srpske napredne stranke da je pre postojao haos, a da je sa njim došlo do uspostavljanja reda, prosperiteta i napretka zemlje. Uglavnom, predsednik Srbije je neumoran i sve zna. Ipak, čak je i on poput svakog savremenog čoveka prinuđen da, bez obzira na godine, znanja i iskustva, konstantno unapređuje svoje obrazovanje. Zato u redovnim aktivnostima neprekidno radi u interesu naroda, a u dokolici nadograđuje i proširuje vidike.
I nije to slučajno. Legenda kaže da se Vučić vodi pravilom da svake godine čovek mora da nauči tri stvari. To je usvojio od šeika Muhameda bin Zajeda, koji ga je još davne 2013. godine, dok je Vučić bio potpredsednik Vlade Srbije, oslovljavao sa “moj brat Aleksandar”. Tako je brat Aleksandar, u kasnijim godinama i sve do danas, javnost redovno obaveštavao o tome kako radi više stvari odjednom. Mladi to zovu multitasking, koji po pravilu stvara osećaj produktivnosti. No, ukoliko od svega radite pomalo a ništa ne završavate, efekat je potpuno drugačiji – poslovi se gomilaju, radne obaveze se smanjuju i niže se gomila nerešenih stvari.
Javnost zna da je predsednik Srbije mnogo toga započeo, ali ne i dokle je stigao. Kao što ostaje nepoznanica u kojoj meri usavršava veštine koje poseduje od ranije i da li ima vremena da ih neguje. Svestranosti mu ne menjka.
ŠAHISTA: Disciplina koju Aleksandar Vučić koristi kao predah usred obavljanja teških državničkih poslova jeste šah. U tom sportu bio je pionirski prvak Beograda, a kao prvi potpredsednik Vlade odigrao je partiju šaha sa najboljom šahistkinjom sveta Judit Polgar.
Na Instagramu je, prošle godine u novembru, objavio sliku kako sa saradnikom igra šah “dok se čeka završetak bilateralne između Prištine i Brisela”. Međutim, u sećanju javnosti ostala je druga slika i potpuno drugačija partija šaha sa njemu nekada najbližim saradnikom, Nebojšom Stefanovićem. Naime, dok su demonstranti protesta “1 od 5 miliona” tog 17. marta 2019. godine držali opkoljenu zgradu Predsedništva na Andrićevom vencu i to tokom Vučićeve vanredne konferencije za novinare, on im je preko Tvitera i Instagrama poslao poruku. Fotografiju je pratio tekst: “U Predsedništvu kratak odmor pred poslepodnevne aktivnosti. Srbija hrabrosti i poštenja uvek pobeđuje nasilnike.”
Samo četiri godine kasnije, u Srbiji se protestuje upravo protiv nasilja. To šahista nije mogao da predvidi uprkos svim rokadama koje je pravio u društvu. Okidač za proteste su dva masovna ubistva u centru Beograda i okolini Mladenovca. Samo, nema tadašnjeg ministra policije Stefanovića na Vučićevim partijama šaha. Koliko je dobar u toj disciplini aktuelni ministar Bratislav Gašić, čija se smena traži i u parlamentu i jedan je od zahteva demonstranata, nije poznato. Sa njim Vučić igra neke druge partije, a sa Stefanovićem je završio gotovo sve.
INFLUENSER: Kao neko ko je u “novijoj srpskoj istoriji” uveo gotovo svakodnevne redovne a vala i vanredne konferencije za novinare koje prenose u živom programu skoro sve televizije, bivši predsednik naprednjaka je shvatio i važnost komuniciranja preko društvenih mreža. Najaktivniji je na Instagramu, gde svoje pratioce obaveštava ne samo o poslovima koje radi kao predsednik već predstavlja sebe i u ležernijem izdanju.
Jednom nedeljno pravi i presek pod nazivom “Nedelja sa predsednikom”. Multitasking je i ovde prisutan a objave na dva profila redovite. I nema tu nekog posebnog pravila kada je reč o postavljanju fotografija, ali je i video-formu prepoznao kao važnu za komunikaciju sa pratiocima.
Po pravilu, kako i u svakom drugom obraćanju tako i u influenserskom, građane Srbije čeka teška nedelja, ali ume da podeli i poneku lepu vest. Kako ko shvati. Konkretno, kada su protesti “Srbija protiv nasilja” počeli, pozvao je preko Instagrama opoziciju na razgovore.
“Poštovani građani, bilo je mnogo toga što nas je u prethodnim nedeljama delilo i razdvajalo. Vreme je da se ujedinimo i da zajedno rešavamo probleme. Zato pozivam još jedanput na razgovor sve one odgovorne u našem društvu koji dijalogom mogu da pruže šansu stabilnosti i daljem napretku naše zemlje”, naveo je u video-poruci. Zvaničan poziv nikada niko iz opozicije nije dobio, niti se taj dijalog desio.
ČITALAC: O Vučiću je javnost od njega lično saznala i da je strastveni čitalac. Posebno voli literaturu iz oblasti istoriografije i geopolitike. Zanimaju ga i srpska i svetska književnost – jednom je prilikom naveo da poseduje zavidnu ličnu biblioteku.
Ako je neko nekada i posumnjao u Vučićeve navode da je pasionirani čitalac, taj je zasigurno ostao nem pred spoznajom da je knjigu “Faktor Čerčil” autora tadašnjeg šefa britanske diplomatije Borisa Džonsona pročitao dva puta. Ali ta dva puta nisu obična, već ju je jednom pročitao na srpskom a drugi put na engleskom. Nije precizirao kojim redosledom, ali je kao premijer u tehničkoj vladi te 2016. razrešio sve misterije.
“Knjiga je posebna. Pročitao sam je na srpskom i na engleskom, pošto sam čuo pritužbe na prevod i na izdavača, a kod nas će uvek neko da se žali. Ja većih razlika ne vidim. Ipak, sa nečim se ne slažem – kažu, Čerčil je bio liberal, levičar. Njegova ključna ideologija bila je napredak i boljitak Velike Britanije. Sve drugo bilo je podređeno tome, a u skladu sa tim menjao je svoje stavove i mišljenja, političke poruke i poteze, ali ono što nije menjao bila je neverovatna hrabrost, nepodeljena i ogromna ljubav prema otadžbini. Bojim se da je manipulativnost Čerčila ostavila traga i na Džonsonovu objektivnost”, objasnio je Vučić.
SOMELIJE: Osim knjiga, veliki je ljubitelj i kolekcionar vina. To se nije dalo naslutiti davne 2011. kada je govorio: “Čovek koji pije vino ne može da bude loš čovek. Čovek koji pije vino je osoba koja ima dušu i koja ume i želi da se opusti. To je čovek koji ima prijatelje jer bez prijatelja vino nije vino.”
Da Vučić ume i da se opusti u društvu prijatelja, bez obzira na to što stalno radi, videla je javnost tokom sajma “Vinska vizija Otvorenog Balkana” kada je u ulozi domaćina pokazao svoje znanje i to kao somelije. Pogrešno je predsednika Srbije videti kao enologa jer je to stručnjak sa diplomom studija iz oblasti vinarstva. Dakle, Vučić je somelije – obrazovana osoba i vrhunski poznavalac vinske kulture koja daje preporuku i ume da “upari” vino uz određeno jelo. Zato sebe predstavlja i kao somelijea koji promoviše “piće bogova” i rado ga javno degustira. U okviru inicijative Zapadni Balkan u Veroni, domaćinima Italijanima je predstavljao prednosti srpskog grašca, a Albancima savetovao da bi trebalo da sačekaju više godina sa predstavljanjem svoje sorte…
Ko zna, možda se predsednik Srbije odluči i da završi školu za enologa i tako postane vinski stručnjak, vladar vinskog sveta. Nauka je to, a za nju je neophodno znanje i iz hemije i iz biologije kao i iz drugih srodnih nauka. Ima nešto i do umetnosti u sklapanju svega toga.
U ispijanju vina nema preterane umetnosti. Ali čovek bez mere to i ne može da prihvati. To što se sam hvalio kako može “mnogo da popije” ne kandiduje ga za somelijea koga bi angažovao vlasnik nekog ugostiteljskog objekta.
ANALITIČAR: Vučić je sve češće angažovan u televizijskim monolozima i kao politički analitičar – kako unutrašnje tako i spoljne politike. Međutim, na tom polju nikada nije postao posebno uticajan. Izvesnog iskustva ima: posle studija prava je na Kanalu S na Palama, tokom 1992. i 1993. godine, pripremao i vodio vesti na engleskom. Posle je pravio intervjue i reportaže.
Sada se posle bloka loših vesti o Kosovu Vučić na televiziji obraća građanima Srbije više kao ekspert koji predviđa dešavanja na globalnom nivou a koja će neumitno uticati i na Srbiju nego kao predsednik sa jasnim ustavnim ovlašćenjima. Da li je caka u tome da se sprema da po isteku drugog predsedničkog mandata sebe lansira u polje svetskog a srpskog analitičara ili predavača o globalnim tokovima?
Tek, ne prođe puno a da zabrinuto ne saopšti kako će se, na primer, odvijati rat u Ukrajini i u kom dometu će uticati na prilike u Srbiji i svetu, načelno.
“Očekujem veliku ofanzivu Ukrajine, sada je stvarno očekujem”, analizirao je Vučić 2. jula pre podne. “Mislim da će ići u dva smera – jedan je ka Bahmutu, a drugi je mnogo veći i ozbiljniji, prema Energodaru i Melitopolju. Mislim da su spremili više desetina brigada i mislim da će ozbiljno da probiju ruske linije na tom delu.” I još je iznosio neka svoja smatranja te sve povezao sa Kosovom, uz napomenu da bi to mogao da iskoristi Aljbin Kurti
Sva Vučićeva predviđanja do sada nisu pokazala da dobro barata predviđanjima. Na tome još mora da radi, usavršava se i uči. Ima prostora jer mu predsednički mandat traje još četiri godine. Dovoljno je to vremena da pročita što do sada nije stigao, izuči nepoznato, usavrši jezike.
POLIGLOTA: U zvaničnoj biografiji piše da Aleksandar Vučić tečno govori engleski i ruski, a služi se i francuskim. Međutim, javnost je upravo preko video-poruke na Instagramu saznala i da uči nemački jezik. Kako stvari stoje, izgleda da ga do danas nije savladao. Da li je do težine nemačke sintakse i izgovora ili činjenice da na mestu nemačke kancelarke više nije Angela Merkel, za koju se smatralo da sa Vučićem priča isti jezik? Tada je poput učenika savetovao druge kako da savladaju nemački.
“Angela Merkel, svi je slušaju u Evropi s pažnjom i ja naravno. Ali ovoga puta sam iskoristio, i to je valjda jedinstven slučaj, njen govor za sopstvene potrebe, odnosno učio sam nemački. I naučio sam nekoliko važnih izraza koji se tiču borbe protiv korona virusa. Tako da bih svim početnicima, kao što sam ja, preporučio da koriste njene reči, njene fraze, i tako će dobro da savladaju i sve ono novo što dolazi u nemačkom jeziku”, naveo je predsednik Srbije.
Sa ruskim je bolje prošao. Da ga aktivno uči, čuli smo 2019, a za kineski je govorio tada da je mator. Na pitanje kada uči ruski, pojasnio je: “Uvek rano ujutru kad ostali, uglavnom, još nisu na poslu. I podvlačim i pišem, potrebno mi je da ponavljam i zapisujem.”
Ima li s kim da govori na ruskom, ne znamo.
STUDENT: Ne zna se ni dokle je Vučić stigao sa ostvarenjem dečačkih snova. U julu, pre tri godine, predsednik Srbije je objavio vest da će od jeseni biti student Visoke sportske i zdravstvene škole strukovnih studija, smer za sportskog trenera.
“Neka moja neispunjena želja je da treniram neke klince. Nekog kluba, zemunske Mladosti ili nekog Ušća. Neke pionire ili kadete, klince. To mi je najveća želja”, objasnio je predsednik Srbije.
Koliko mu je kao studentu teško ili lako, ne obaveštava publiku. Nema informacija o tome ni dokle je stigao posle tri godine studiranja.
LOBISTA ZA EKSPLOATACIJU LITIJUMA: Kada se uzmu u obzir ranije pobrojana predsednikova interesovanja, ne čude ni njegovi nastupi u kojima deluje kao lobista za eksploataciju litijuma. Više puta je kad je upitan, a i onako sam za sebe, naglašavao da se kaje što je doneo odluku da Srbija odustane od iskopavanja litijuma. Sebe je nazivao “najglupljim predsednikom na svetu”.
Dok kao predsednik države u ulozi analitičara komentariše i domaće i svetske političke tokove, retko kada propusti priliku da naglasi da nema nijedne zemlje koja neće da vadi litijum. Čuli smo i da se sam “jede” što je napravio grešku oko litijuma.
Oni koji su protiv eksploatacije litijuma nedaleko od Loznice, prema Vučićevim rečima, uništavaju zemlju. Pažljivi slušaoci njegovih reči zapamtiće i gostovanje u jutarnjem programu jedne od televizija sa nacionalnom pokrivenošću, kada je poput finansijskog eksperta analizirao i komentare da su jagode, luk ili drugo povrće skupi, naveo da kod nas postoji potreba da se uvek kaže nešto negativno.
“Ne bavite se politikom bez politike. Govorili su i da sam lud što govorim o litijumu. Moglo je da procveta sve. Zašto nismo to uradili? Zato što su došle strane službe da to stopiraju. Jedini otvoreno kažem da smo sa litijumom napravili grešku. Mogli smo da uslovimo firme da rade po najvišim standardima. Imali bismo 3,5–4 posto rast veći na godišnjem nivou. Za 10 godina bismo stigli srednje razvijene zemlje EU”, rekao je predsednik u martu ove godine.
Da li je priča sa iskopavanjem litijuma gotova? Evidentno je da nije, kao i činjenica da kompanija Rio Tinto nije digla sidro i odustala od projekta “Jadar”. Naprotiv, sami su rekli da nastavljaju dalje. Samo, nema ih u javnosti. Zato je tu Vučić da spomene svako malo za njega veliku grešku.
PORTPAROL TELEKOMA: Dok po pitanju litijuma deluje kao lobista, predsednik Srbije stiže i da svojim bogatim vokabularom zastupa interese Telekoma. Živ čovek se zaboravi pa smetne s uma da je, recimo, predsednik svih građana i da po Ustavu ne bi smeo da bira stranu. I ne samo da bira nego i promoviše Telekom iako to ne bi trebalo da radi sa mesta predsednika. Nikada javno nije govorio o tome koliki su dugovi Telekoma, ali je isticao da je gledanost N1 mala.
Kada je pre dve godine komentarisao vest o tome da je Telekom Srbija otkupio prava za televizijski prenos fudbalske Premijer lige Engleske na kanalu Arena sport za 100 miliona evra po sezoni u narednih šest godina, nije krio zadovoljstvo što ta prava više nema Sport klub (SBB). Kao pravi portparol, istakao je da je Telekom pobedio u otvorenoj, tržišnoj utakmici i upitao zašto se United grupa ljuti “što država hoće da joj bude konkurentna”.
“Ja bih se pitao odakle nekom privatniku tolike pare da baci na neku Premijer ligu, ali je to u redu. A za državu, za Premijer ligu, pa dobro je da ljudi gledaju dobar fudbal”, rekao je Vučić tog jula u Sisevcu.
TEORETIČAR BEZ PRAKSE: Jedan ovako svestran stručnjak nema razloga da brine za posao kad mu istekne mandat predsednika ukoliko odluči da svoja znanja i veštine primenjuje i na globalnom nivou. Još kao generalni sekretar Srpske radikalne stranke, kada je podnosio ostavku na sve funkcije u stranci uz najavu da se privremeno povlači iz javnog života, rekao je da bi mogao da se bavi poslovima poput berzanskih ili da “pomaže svom bratu”.
Od 2008. do danas, videli smo da je proširio i nadogradio svoja znanja. Ko zna, možda jednom i on osim politike nađe i neki konkretan posao.
Ovako samo deluje kao da je svestran stručnjak u teoriji bez dana prakse. ¶