Smrtna kazna: Rastuća podrška u Srbiji i svetu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obišao je žrtve masakra u selima Dubona i Malo Orašje kod Mladenovca. Prilikom izjavljivanja saučešća porodicama stradalih, rekao je da veruje da će pravosudni sistem i institucije Srbije imati snage da na adekvatan način kazne ubicu i njegove pomagače i da je jedina prava kazna ona koja je najteža.

On je u jednom od obraćanja naciji, rekao da je predložio premijerki Ani Brnabić da se uvede smrtna kazna. 

“Predložio sam premijerki da vratimo smrtnu kaznu. Ali oni su protiv jer bismo bili jedini uz Belorusiju u Evropi”, kazao je Vučić. On je naveo da je i on nekad bio protiv smrtne kazne i gorko se kaje što je imao takav stav.

Ukoliko bi se smrtna kazna vratila u pravosudni sistem Srbije, pre svega bi morao da se promeni Ustav. Takođe, sve dok je zemlja kandidat za ulazak u Evropsku uniju, nije moguće vratiti instut smrtne kazne. 

U Srbiji velika podrška vraćanju smrtne kazne 

​​Više od polovine građana Srbije podržava smrtnu kaznu, a svaki četvrti je protiv, pokazala je anketa udruženja Srbija protiv smrtne kazne iz 2021. godine.

Među onima koji su za ovu kaznu, odlučno je podržava 35 odsto.

Smrtna kazna ima najmanju podršku među visokoobrazovanim ljudima – podržava je tek 21 odsto ispitanika koji su završili višu školu ili fakultet.

Stručnjaci objašnjavaju da podrška smrtnoj kazni raste uglavnom kada je društvo izloženo frustracijama, kao na primer, u doba pandemije virusa korona ili kada je dešavaju masovne tragedije. 

Srbija je ukinula ovu praksu nakon što je 14. februara 1992. godine. Tada je streljan Johan Drozdek, u Somboru, koji je osuđen na smrt 1988. godine zbog silovanja šestogodišnje devojčice. 

Od tada smrtna kazna u Srbiji nije sprovođena, a zvanično je ukinuta 26. februara 2002. godine.

Visoka tolerancija na nasilje u društvu

„Istraživanja govore u prilog tome da povećavanje kazni ili uvođenje novih, drastičnijih kazni ne može imati nikakvo preventivno dejstvo. Smrtna kazna nema ima samo stopostotni individualni efekat. Trend povećane represije nije posebno karakterističan za Srbiju, on vlada u čitavom svetu, manje više“, objasnio je doktor prava, advokat i borac za ljudska prava Ivan Janković za portal „Vremena“.

Autoritarnost je najbolji prediktor stava prema smrtnoj kazni, autoritarne ličnosti su u velikoj većini za nju. Tako društvo sa autoritarnim vođom traži najstrašnije kažnjavanje. U društvima gde je ovako visoka tolerancija na nasilje, svaki vid istog je prihvatljiv, pa i smrtna presuda“, kaže Janković.

Foto vreme

U Srbiji se odnos javnosti prema postojanju smrtne kazne ustalio u poslednjih nekoliko godina. Janković kaže da se istraživanja javnosti o ovoj temi rade još od 2001. godine. Od tada je godinama više ispitanika u našoj zemlji bilo protiv smrtne kazne nego za nju. Takvo kretanje se zadržalo sve do 2013, kada je došlo do naglog, izraženog porasta podrške smrtnoj kazni, pisao je Janković u tekstu za nedeljnik Vreme “Smrtna kazna – pre dvadeset godina i danas”.

Najstroža kazna trenutno doživotni zatvor

Najstroža kazna u Srbiji je sada doživotni zatvor, koja se može izreći sa ili bez prava na uslovno oslobađanje.

Uvedena je 2019. godine na predlog Fondacije Tijane Jurić, koja nosi ime po petnaestogodišnjoj devojčici koja je na leto 2014. godine silovana i ubijena u vojvođanskom mestu Bajmok.

Između ukidanja smrtne kazne i uvođenja doživotne robije, maksimalna kazna u Srbiji bila je 40 godina zatvora.

Slične rekacije i u regionu 

Povodom tragične smrti osmogodišnjeg deteta koga je zlostavljao očuh, a koja je brutalnošću šokirala celu Poljsku, premijer te zemlje Mateuš Moravjecki je kao moguće rešenje porodičnog nasilja nad decom umesto prevencije ponudio pooštravanje kazni, ali i vraćanje smrtne kazne.

Zahtevi da se obnovi smrtna kazna u Poljskoj ne mogu da se uvaže jer bi to značilo istupanje iz Evropske unije i Saveta Evrope i promenu Ustava. 

Zbog okrutnog zločina organizovan je marš na ulicama Čenstohove, na jugozapadu Poljske, nakon sahrane stradalog dečaka, sredinom maja, na koju su došle mase ljudi iz cele Poljske. 

Prošle godine duplo više pogubljenja u svetu

Kako piše nemački list Dojče Vele, u svetu je drastično povećan broj pogubljenja. 

Najmanje 883 osobe su pogubljene prošle godine u svetu, navodi organizacija „Amnesti internešenel“. To je više nego u poslednjih pet godina. Naročito mnogo ljudi pogubljeno je u Iranu i Saudijskoj Arabiji.

Nekima su odsečene glave, neki su obešeni, streljani ili otrovani. 

Broj pogubljenja značajno je porastao u odnosu na 2021. – za više od 300 slučajeva ili preko 50 odsto.

Pritom pogubljenja u Kini, koja se verovatno broje u hiljadama, nisu ni deo statistike. Kina tretira broj pogubljenja kao državnu tajnu, kao i Vijetnam. Ni iz Severne Koreje nema podataka, a veruje se da je i u toj zemlji veliki broj pogubljenja.

Ljudi se, u ime države, ubijaju u Japanu, SAD i Singapuru.

Pročitajte još Singapur: Vešala za trgovca kanabisom

Prema podacima „Amnesti internešenela“, više od trećine svih zabeleženih pogubljenja je bilo zbog trgovine drogom.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com