Foto:; Promo
Koje slike je čuvala na zidovima i u kojim haljinama je predstavljala svoju zemlju i bila uzor Jugoslovenkama, pokazano je izložbama u Muzeju naivne i marginalne umetnosti
U Jagodini, u Muzeju naivne i marginalne umetnosti, otvorene su dve izložbe o životu Jovanke Broz: „Partizanka i Fragonar – kolekcija slika Jovanke Broz“, koju čini 36 umetničkih slika i krevet iz njene spavaće sobe, i izložba „Jovanka Broz u boji“, koju čini kolekcija 18 njenih haljina. Izložba slika iz njene kolekcije je realizovana u Galeriji Matice srepske u Novom Sadu, a izložba njenih haljina u Galeriji RTS u Beogradu.
Osim da prikaže nepoznato o Jovanki Broz, prvoj dami Jugoslavije, Muzej naivne i marginalne umetnosti želeo je da istakne potrebu ustanova kulture da sarađuju, kako bi publika videla i sadržaje iz drugih gradova.
Kad joj je umro suprug Josip Broz Tito, Jovanka Broz se preselila iz predsedničke rezidencije u Užičkoj 15 u vilu u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića 75, i iz starog prostora u novi prenela drage stvari.
Deo tog ambijenta u kome je živela svoje poslednje 33 godine, pokazan je na izložbi „Partizanka i Fragonar“.
Svaki eksponat na izložbi je postavljen onako kako se nalazio u Jovankinoj vili. U spavaćoj sobi je slika „Dječje igre“ Miljenka Stančića iznad kreveta, a pored kreveta su dve gravire rađene po slikama francuskog rokoko umetnika Žana Onora Fragonara „Dobra majka“ i „Ljubavni zavet“, a na stočiću je držala njegov portret „Madam Rekamije“.
U kolekciji Jovanke Broz, pa samim tim i na ovoj izložbi, je i delo Vlaha Bukovca „Žene u razgovoru“ iz 1898. i monumentalno platno Mladena Josića „Priprema toalete“.
Prema rečima modnog dizajnera Igora Todorovića, koautora izložbe „Jovanka Broz u boji“ i direktor projekta, nakon smrti Jovanke Broz, njen garderober pripao je njenim naslednicima, a oni su ga predali na čuvanje Etnografskom muzeju. U kolekciji se čuva preko 600 odevnih predmeta i brojni komadi obuće i galanterije, kao i prepiska i lični predmeti. Otvaranje tog garderobera je svakako impresivno svedočenje koloritom, krojevima, tkaninama, dokumentima, skicama i prepiskom o jednom vremenu koje u budućnosti može da bude predmet daljih istraživanja i analiza.
Odeća Jovanke Broz imala je dvostruki karakter: kao diplomatsko sredstvo za unapređenje međunarodnih odnosa države i brendiranje Jugoslavije u svetu, dok je za domaću javnost, birajući nešto skromnije modele, bila element povezivanja sa širim društvenim slojevima i sredstvo nove vlasti da se u državi, federaciji naroda, stvori jedinstven jugoslovenski nadnacionalni identitet. Uz to, bila je pokrovitelj i reprezent domaće modne industrije.
Partizanka, borac, komunista i prva dama SFRJ, Jovanka Broz, otmena i elegantna, bila je pandan evropskoj aristokratiji.
Igor Todorović je prilikom otvaranja u Beogradu rekao da je „kao Titova supruga, Jovanka Broz svakako bila vidljivija od žena drugih državnika iza gvozdene zavese, ali svakako i zato što je njena pojavnost bila važna i njenom suprugu i državi. Jovanka Broz je bila uključena u modu kroz različite aktivnosti tadašnje tekstilne industrije, bila je čest posetilac revija, a i sama je priređivala modne događaje za supruge visokih stranih državnika i diplomatskih predstavnika u zemlji. Ipak, pre svega, modom se bavila zbog lične zainteresovanosti i potrebe da učestvuje u kreiranju svoje odeće.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Haljine prve dame Jugoslavije prvi put uživo i prvi put u boji, na izložbi u holu zgrade RTS-a
Vilu u kojoj je proživela svoje poslednje 33 godine, Jovanka Broz je uredila po ugledu na rezidenciju u kojoj je živela pre toga, sa Titom. Izložba „Partizanka i Fragonar“ otvorena u Galeriji Matice srpske, nastavila je u tom pravcu
