Slučaj pucnjave koja se jutros dogodila u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ je najgori u istoriji škola u Srbiji. Poslednjih nekoliko godina zaredom javnost potresaju slučajevi nasilja nad prosvetnim radnicima u školama širom Srbije. Nastavnicu je učenica u Smederevskoj Palanci nožem rasekla po licu, đaci u Treteniku su svojoj nastavnici izmakli stolicu sve to snimili i javno je ponizili. U Sremskoj Mitrovici je 2019. u toku nastave učenik osmog razreda fizički je napao i povredio direktora škole. U Užicu iste godine, učitelja je pretukao bivši učenik, koji je pretio i dvema profesorkama jedne srednje škole. U Beogradu je 2019. nastavnicu koja je pokušala da rastavi dvojicu učenika, jedan od njih udario pesnicom u glavu.
Slučajevi su nastvili da se nižu, a nastavnici su u međuvremenu konstantno izloženi izloženi vređanju, sajber nasilju, a na časovima im prete. Nekada je posao u školi donosio ugled u lokalnoj zajednici i prednost letnjeg raspusta. Do danas je svakodnevica mnogih nastavnika i profesora i u Srbiji bila neprijatna, a od danas možemo zvanično da kažemo da su i životno ugroženi.
Nastavnici već tražili zaštitu
Kako bi se zaštiti i osetili bezbedno na svom radnom mestu, Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) zatražila je prošle godine od Vlade Srbije da nastavnici dobiju status službenog lica i da se hitno promeni zakonska regulativa.
Status službenog lica značio bi da svi napadi koji su do sada bili tretirani disciplinski u školama dobiju neke teže klasifikacije, uz prekršajne i krivične prijave. To bi značilo i oštrije sankcionisanje nasilnika.
Ministar prosvete Branko Ružić izjavio je tom prilikom da se “problemi se ne rešavaju štrajkom, već sinergijom svih aktera”, kao i da svi imaju prava da iskažu svoj stav, ali da ne treba kršiti zakon.
Mnogi slučajevi ispod radara
U Srbiji je, prema podacima UNICEFA-a iz 2019. godine, oko 65 odsto učenika i učenica bar jednom je doživelo nasilje, a 22 odsto njih prijavilo učestalo vršnjačko nasilje.
Navodi se i da je 70 odsto dečaka i 68 odsto devojčica od šestog do osmog razreda doživelo i rodno zasnovano nasilje u školi.
Od 173 državne škole u Beogradu, najmanje 67 je prijavilo teži oblik vršnjačkog nasilja između januara u predhodne četiri gpodine, pokazuju podaci koje je prikupio Centar za istraživačko novinarstvo (CINS). Nasilje vrši oko 21 odsto dece, navodi se u nacionalnom izveštaju UNICEF-a za Srbiju.
Broj slučajeva nasilja je verovatno još veći nego što kažu statistike, ali mnogo njih prođe ispod radara, pa se problem rešava unutar školskih kapaciteta.
U radu Nasilno ponašanje učenika prema nastavnicima u srednjoj školi iz 2018. godine, istraživanje je pokazalo da u Srbiji oko 80 odsto profesora koji rade u srednjim školama, tokom školske godine, doživi neki od oblika nasilja.
Podaci pokazuju da se veći broj slučajeva odnosi na verbalno nasilje, ali pristuni su i fizički napadi, krađa lične imovine i zastrašivanje.
Nije prvi put da se puca u školi
Pucnjava koja se desila jutros u osnovnoj školi u beogradu, podsetila je na scenario koji se, sada već previše često, događa u američkim školama i na koledžima. U Srbiji je poslednji slučaj pucnjave u školi zabeležen u septembru 2019. godine u Velikoj Plani, na oko 100 kilometara od Beograda.
Nepoznati muškarac ušao je u srednju školu na čas filozofije sa automatskom puškom.
Ispaljena su dva hica, ali tada niko nije povređen.
Osim zakonskih regulativa, ovi slučajevi otvaraju pitanje dostupnosti oružja. Prema podacima pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje o nasilju nad i među učenicima iz 2010. godine, svaki deseti srednjoškolac u Vojvodini nosio je oružje u školu, pokazalo je istraživanje.
Procenjuje se da građani u regionu imaju devet puta više oružja nego vojska i policija, a po količini oružja po glavi stanovnika prednjače Srbije i Crna Gora, pokazala je globalna Anketa o lakom oružju (Small Arms Survey) iz 2018. godine.
Z.S./Nova/BBC
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
