Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Danas se pare i moć uglavnom nasleđuju što se može videti u medijskom biznisu, ali i političkim dinastijama širom sveta
Na platformama HBO-a u toku je prikazivanje četvrte sezone serije “Naslednici” (Succession). Ova dramska satira o jednom medijskom mogulu, posle čije smrti se potomci glože oko svog udela u zaostavštini, postigla je neverovatan globalni uspeh. Autor serije je britanski scenarista Džesi Armstrong, genijalac koji je korak po korak razvio originalni oblik društvene satire u kojoj obrađuje aktuelne teme od savremenih međuljudskih odnosa (The Peep Show), preko terorizma u Britaniji (Four Lions), savremenih digitalnih medija (Black Mirror), do medijske moći koncentrisane u porodičnim imperijama srednjovekovnog feudalnog tipa u “Naslednicima”.
On je već duže vreme inspirisan likom i delom, ili tačnije medijskom imperijom porodice Mardok. Po tom modelu napisao je četiri sezone sage o patrijarhu starog kova, konzervativnom biznismenu koji je izgradio posao koji vredi milijarde dolara, ali kojeg treba da nasledi generacija apsolutno nesposobnih, nekompetentnih, arogantnih, ambicioznih i beskrupuloznih potomaka. Ovo je priča o porodici Roj, koja je vlasnik medijskog konglomerata Waystar RoyCo. Osnivač, bezosećajni otac Logan Roj (kojeg glumi Brajan Koks), odlazi, a njegova deca Konor (Alan Rak), Kendal (Džeremi Strong), Roman (Kiran Kalkin) i Šiv (Sara Snuk) započinju borbu za budući položaj u kompaniji.
Prosto je neverovatno da gledamo četiri sezone serije u kojoj nemate iznenađenje u dramskoj radnji, gledate surove, besne, prebogate i razmažene naslednike koji ne pokazuju ni najmanju želju da se menjaju, ubeđeni da su bogom dati da upravljaju ne samo biznisom vrednim milijarde dolara, već da odlučuju o ljudskim sudbinama. U krajnjoj instanci, ova serija pokazuje da ove likove apsolutno ne zanima osnovna funkcija medija, a to je istinito, pravovremeno i objektivno informisanje građana.
Serija “Naslednici” je zato samo delom bazirana na dvorskim spletkama u koridorima moći medijskog biznisa, ona razgolićuje medijsku stvarnost u današnjem trenutku. U tome se naslanja na još jednu izuzetnu seriju, The Loudest Voice, koja se bavila nastankom i sudbinom konzervativne TV mreže FOX i njenog osnivača Rodžera Ejlsa, kojeg je tumačio Rasel Krou.
Iako je ovo dramska komedija, društvena satira, veoma često možete osetiti blagi ili jači grč u stomaku kada postanete svesni da je prikazana drama apsolutno moguća u realnom životu. Tome doprinosi i činjenica da je cela serija snimljena samo jednom kamerom u kvazidokumentarnom rijaliti maniru. Očigledno, autor je detaljno proučavao odnose u medijskim imperijama, tako da je svaka sličnost sa realnim ličnostima neminovna. U prilog ovome ide i čudna reakcija porodice Mardok na pitanja o seriji “Naslednici”. Sinovi su rekli da je “interesantna”, dok je partijarh Rupert izjavio da je nije gledao. Bilo kako bilo, posle razvoda od tate Mardoka, Džeri Hol je priznala da je potpisala pravno obavezujući dokument da neće kontaktirati sa autorima serije “Naslednici”, jer bi ona potencijalno bila fantastičan izvor sočnih, bizarnih i smešnih anegdota. Ona je, za manje upućene, pre Ruperta Mardoka bila supruga Mika Džegera.
Ono što fascinira u seriji, njenoj četvrtoj sezoni, jeste svojevrsna potvrda teorije ekonomiste Tome Piketija koji u delu “Kapital u 21. veku” govori o povratku na feudalni model u raspodeli moći i novca. Naime, danas se pare i moć uglavnom nasleđuju što se može videti u medijskom biznisu, ali i političkim dinastijama širom sveta. U Americi tako imate porodice Buš ili nekad Kenedijeve, danas Klintonove, ali i porodicu Tramp, koja je kompletno uključena u politiku. Nagoveštaje te dinastičke tradicije možemo nazreti i u naslednicima naših političara, od Vučića do Krkobabića. U medijskom biznisu je situacija veoma slična. Kapital je koncentrisan u malom krugu povlašćenih bogataša, što neverovatno podseća na sistem feudalne aristokratije. Takođe, ovaj “stari novac” poseduje resurse, nekretnine, medijski hardver u obliku TV mreža. Onaj ko poseduje medije danas ima najveću moć.
U televizijskim serijama ova tema je bila aktuelna kroz priču o bogatašima sa berze, primer je serija “Milijarde”, gde se sučeljavaju ekonomska i politička moć. Oni prebogati čiji novac mi obični smrtnici teško možemo i da zamislimo počinju da ispituju granice zakona, jer je njihova moć ogromna. Na primerima svetske krize se pokazalo da je država čak bila spremna da pre zaštiti te bogate umesto siromašnih koji su ostali bez domova, ušteđevine ili poslova.
U seriji “Naslednici” pokazuje se da se moć u suštini nalazi u medijima koji su toliko moćni da danas mogu da smene predsednika SAD, ili ga cenzurišu, što smo videli na primeru Donalda Trampa. Paradoks koji serija prikazuje zapravo je drastičan disparitet između medijskog biznisa koji zahteva neprekidnu promenu i vlasničkog modela koji liči na srednjovekovni dvorski sukob bodežima.
Novi element u seriji jeste slabljenje tradicionalnih medija koje kupuju novi tajkuni, samostvoreni medijski moćnici iz digitalnog sveta. To su ekscentrični genijalci poput Bezosa, Maska, Gejtsa ili pokojnog Džobsa. Oni su sami stvorili svoje bogatstvo, nisu ga nasledili, oni su vlasnici neverovatne ekonomske i medijske moći i sada kupuju te medijske dinosauruse od naslednika, kada ćale odapne. Susret ta dva sveta je neverovatno dobro i duhovito prikazan i za sada je neizvesno da li će četvrta sezona biti poslednja ili će ipak biti snimljena peta. Bilo kako bilo, za vašu medijsku pismenost biće dobro da upoznate “Naslednike”.
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve