Tržište nekretnina: Samo sedam odsto kupljeno na kredite

Posle nekoliko godina konstantnog rasta, tržište nekretnina zabeležilo je pad prodaje u prva tri meseca ove godine u odnosu na isti period prošle, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda.

Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u prvom kvartalu 2023. godine bio je 29.275, što je za 9,5 odsto manje nego u prvom kvartalu 2022. godine.

S druge strane, za kupovinu nekretnina u ovom periodu potrošeno je više novaca nego u istom periodu prošle godine, ukupna 1.642.369.253 evra što predstavlja rast od 2,6 odsto. 

Najviše nekretnina prodato je u Beograd gde je potpisano 6.924 kupoprodajnih ugovora.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda sedam odsto  nepokretnosti je plaćeno je iz kreditnih sredstava, što je za pet procentnih poena manje u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Najveće cene dostigli su stanovi u Beogradu na vodi gde je najskuplji kvadrat prodat za 11.474 evra. Najskuplji stan, površine 383 metara kvadratnih, plaćen je 2.601.888 evra.

Za stan 20 godišnjih palta

Kupovina stana za građane sa prosečnim primanjima postala je je skoro nemoguća. Kako je „Vreme“ pisalo, sa prosečnom platom, kakva je trenutno u Beogradu, potrebno je raditi čak 19.6 godina 

Kako je Marko Aksentijević iz Ministarstva prostora naveo, prema poslednjim analitičkim dokumentima koje je Ministarstvo građevine objavilo, tek deset odsto najbogatijih može da učestvuje na tržištu nekretnina.

Prema pisanju Slobodne Evrope, cene se uglavnom kreću od 2.000 evra pa naviše po kvadratu stambenog prostora. Ispod 2.000 može se naći samo na periferiji grada što je desetak i više kilometara od centra.

Što se bliže krećete centru grada, ova brojka se povećava.

Tako se na Vračaru, jednoj od centralnih beogradskih opština, kvadrat prema oglasima kreće od 2.425 do čak 5.500 evra.

Kako je „Vreme“ pisalo u tekstu o cenama nekretnina i zakupa stanova „Pitanje od milijardu dolara“, da bismo potpuno razumeli tržište nekretnina u Srbiji, odnosno eksploziju izgradnje i vrednosti kvadrata, pa i pogledali u budućnost, moramo se vratiti nekoliko koraka unazad. 

Nekretnine su ovde izuzetno dobar posao pre svega za vlasnike naših života. 

Naša ekonomija se u dobroj meri upravo zasniva na građevinsko-investitorskoj industriji. Interesantno je to područje jer se na njemu može prati ogroman novac, onaj dakako nezakonito ili poluzakonito stečen.

B.G./Slobodna Evropa

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com