Obračun u Aranđelovcu
U aranđelovačkom parlamentu politički neistomišljenici su prešli sa teških reči na dela – tokom sednice su se fizički sukobili odbornici opozicione Srpske stranke Zavetnici i vladajuće Srpske napredne stranke, pa proteklih dana opozicija i zbog tih nemilih scena zahteva raspuštanje Skupštine opštine, izabrane pre samo godinu dana, i raspisivanje vanrednih izbora.
“U Aranđelovcu nema investicija, niti novih radnih mesta, a korupcija, stranačko zapošljavanje i nepotizam su na svom vrhuncu, i sve je kulminiralo na poslednjoj sednici Skupštine opštine kada je odbornik SNS-a Mikica Vasić prišao odborničkim klupama opozicije i pretio”, navodi se u saopštenju lokalnog odbora Srpskog pokreta Dveri.
Vasić je na kraju izvukao deblji kraj, jer su ga “nadjačali” Nemanja Zečević i Ognjen Zečević, odbornici Zavetnika i, što su režimski tabloidi isticali, sinovi narodnog poslanika Zorana Zečevića. Snimci pokazuju kako Vasić besan ustaje sa mesta i zaleće se ka opozicionarima, potom kako ga Nemanja Zečević šutira u leđa i udara pesnicom u glavu, a u koškanju i potezanju učestvovalo je još nekoliko odbornika, što je izazvalo prekid sednice.
Sednica je održana u Velikoj sali Osnovne muzičke škole “Petar Ilić”, u vreme nastave, tako da su učenici na spratu pored svojih nastavnika mogli da čuju i kako se u prizemlju vređaju i makljaju zreli ljudi – “izabrani predstavnici naroda”.
Samo nekoliko dana nakon što je Komisija za kadrovska, administrativna i mandatsko-imunitetska pitanja Skupštine opštine Gornji Milanovac proglasila Aleksandra Vučića za počasnog građanina, pokrenuta je peticija za opoziv odluke jer je “sramotna i ponižavajuća za sve građane opštine”.
Odluka je doneta gotovo u tajnosti, a da je “šef partije i države” postao prvi počasni građanin Gornjeg Milanovca nakon vojvode Živojina Mišića, u 170 godina dugoj istoriji grada, saznalo se, a kako drugačije, iz “Informera”. U obrazloženju se kaže da je Vučić zaslužan za “kapitalne projekte” – izgradnju auto-puta, škola, zdravstvenih ustanova, dečijih igrališta, ulica, kanalizacije, rečnih korita i još štošta, zapravo, za sav asfalt, beton, crep i ciglu ugrađene u takovskom kraju u prethodnoj deceniji.
Zato se u peticiji, koju je pokrenuo lokalni aktivista Pavle Brković, zahteva od predsednika opštine, naprednjaka Dejana Kovačevića, da objasni građanima šta je uradio u proteklih sedam godina i na šta je trošio budžetske pare ako je za sve zaslužan Vučić, a iz opozicionih stranaka podsećaju da “Gornji Milanovac ima razvijenu privredu i opštinski budžet od preko dve milijarde dinara, tako da građani zaslužuju saobraćajnu infrastrukturu, sređene škole i zdravstvene ustanove”. Jedini predstavnik opozicije na sednici Komisije bio je lider nezavisne liste “Takovski pokret” Desimir Jovanović, koji je podržao odluku, a za “Novu” je objasnio: “SNS ga je predložio i nije imalo svrhe diskutovati, jer bi me preglasali. Milanovcu treba pomoć.”
Plaketa drugom počasnom građaninu u istoriji Gornjeg Milanovca trebalo bi da bude uručena u nedelju 23. aprila, na svečanoj sednici Skupštine opštine.
Izveštaj o proceni potreba povratnika na osnovu sporazuma o readmisiji koji su potencijalne žrtve trgovine ljudima beogradske organizacije “Astra” konstatuje da su devojčice romske nacionalnosti stare od 15 do 18 godina najčešće žrtve trgovine ljudima i radne eksploatacije.
“Astra” je kroz fokus-grupe i upitnike skenirala relevantne organizacije koje pružaju usluge ugroženim kategorijama građana u 30 opština, i zaključila da su korisnici koji su bili izloženi eksploataciji i nasilju uglavnom registrovani kao povratnici po osnovu sporazuma o readmisiji i potom su registrovani kao žrtve trgovine ljudima u Srbiji. U izveštaju se naglašava da su devojčice prodate radi prinudnog braka u inostranstvu, uglavnom u Nemačkoj i Belgiji, u najvećem broju slučajeva i radno eksploatisane od ljudi kojima su prodate, kao i da je pandemija korona virusa intenzivirala ovu praksu.
Podršku naporima “Astre” na iskorenjivanju svih oblika eksploatacije i trgovine ljudima konstantno pruža Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), koja je u okviru programa “Migracije za razvoj” podržala i izradu ovog izveštaja.
Zaplene narkotika
Policijska uprava Novog Pazara zaplenila je u 2022. godini 323 kilograma raznih narkotika, čak pet puta više nego godinu ranije, a novopazarski policajci su u 365 prošlogodišnjih dana imali 393 akcije, više od jedne dnevno. Podaci potvrđuju da je ovaj grad sa okolinom i dalje jedno od većih krijumčarskih čvorišta, ali kako piše “Danas”, daleko od uloge koju je imao pre tri decenije kada su velike količine heroina iz Turske išle ka Zapadnoj Evropi.
Preko novopazarskog, sada pograničnog kraja, krijumčari se uglavnom marihuana sa Kosova i iz Crne Gore. “Trava” čini gro zaplenjene droge – 475 kilograma u poslednje tri godine, a samo u jednoj akciji u tutinskom selu Saš, u novembru prošle godine, zaplenjeno je blizu 120 kilograma.
U izveštaju Globalne inicijative protiv međunarodnog organizovanog kriminala za 2021. godinu, konstatuje se da su kriminalne grupe iz Novog Pazara manje i slabije u odnosu na devedesete godine prošlog veka, ali su i dalje konekcija između beogradskog i kosovskog podzemlja.
Zemlja košarke
Kao što se znalo unapred, nakon što su navijači Partizana u poslednjem kolu Evrolige još jednom do vrha napunili Štark Arenu, beogradski “crno-beli” postali su ponovo najgledaniji klub u elitnom evropskom takmičenju, i uopšte uzev među košarkaškim klubovima na Starom kontinentu. Uz to su po poseti prestigli mnoge klubove američke NBA lige.
Partizan je prvi koji je tokom ligaške sezone sakupio preko 300 hiljada gledalaca kod kuće – po zvaničnim podacima to je 302.302 gledaoca na 17 utakmica, ili 17.782 u proseku, i po tome su ispred litvanskog Žalgirisa (14.809), turskog Efesa (13.099), izraelskog Makabija (10.254), grčkog Olimpijakosa (10.218)… Drugi naš klub, beogradska Crvena zvezda, imao je u proseku u Hali “Aleksandar Nikolić” (Pionir) 7078 gledalaca, i nalazi se na 11. mestu po poseti od 18 klubova. Partizanove utakmice su u prvih 10 najposećenijih u istoriji Evrolige, a prošlonedeljna utakmica sa Panatinaikosom (20.017) deveta je po gledanosti.
Partizanova publika brojnija je od mnogih u velikim američkim gradovima i to u najgledanijoj sezoni NBA lige od osnivanja. Ukupno je utakmice ligaškog dela najjače lige na svetu gledalo preko 22 miliona gledalaca, ali beogradska Arena je po pravilu punija od hala u Bruklinu, Orlandu, Atlanti, Vašingtonu, Hjustonu, Finiksu… Ukupno 16 klubova od 30 u NBA ligi ima slabiju posetu od Partizana, a najposećenije su utakmice Čikago Bulsa (20.527), ali kako je krenulo “crno-bele”…
Gledano je bilo i finale “svetskog prvenstva u tucanju uskršnjim jajima”, u svom 33. izdanju. Nekoliko hiljada ljudi slilo se na pravoslavni Uskrs u centar Mokrina, a za nadmetanje se prijavilo više od 100 takmičara iz mnogih krajeva naše zemlje i susednih država. Ponovo je šampionsku titulu poneo Mokrinčanin, doduše samo po rođenju, Dušan Radić, sedamdesetogodišnji pravnik iz Halmstada u Švedskoj. On redovno dolazi na takmičenje i do sada je najviše dogurao do četvrtog mesta.
Ove godine gastarbajter iz Skandinavije imao je najtvrđe skuvano i ofarbano kokošije jaje, što je pokazao već u prvom kolu eliminisavši prošlogodišnju pobednicu Ivanu Prodanović, jedinu ženu koja je osvojila mokrinsku Tucanijadu, a u finalu je bio uspešniji od Željka Stojanovića, nastavnika muzičkog iz Mokrina. Na kraju, kako pravila nalažu, pobednik i sudija moraju pred publikom da podele i pojedu pobedničko jaje, ali kako je glavni sudija alergičan na jaja, njegov posao preuzeo je jedan od članova žirija.
Manje od dva dana blokade – toliko je vremena bilo potrebno da se uvidi koliko je javni medijski servis slab i nemoćan, kako spolja tako i iznutra. U trenutku pisanja ovog teksta, osmi je dan blokade, a šesti kako RTS ne emituje svoj program. Izgleda i da se suočavaju sa štrajkom unutar kuće. A suština blokade RTS-a nije u onome što objavljuje, nego u onome što prećutkuje
U mesecima nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu plamen pobune proširio se po celoj Srbiji. Prvi protesti krenuli su u Novom Sadu odmah nakon tragedije. Vlast je odgovorila hapšenjima, kordonima policije i zastrašivanjem, ali umesto smirivanja demonstranata usledili su novi protesti
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić mesecima je na meti najviših državnih funkcionera i režimskih tabloida, koji ga označavaju kao podmuklog podstrekivača studentskih protesta, oportunistu, “lice zla” i “vođu zločinačke hobotnice”. Kako i zbog čega je jedan rektor postao “državni neprijatelj broj jedan”
“Stojim u kordonu, a moja ćerka mi viče ‘av, av, ubice’. Kako da postupim? Da mi narede – bacio bih pendrek i pancir i stao na stranu svog deteta”, kaže za “Vreme” policajac sa juga Srbije koji po potrebi radi u Policijskoj brigadi Beograd
Nedavno formiranje vlade Đure Macuta jeste deo režimske osvete i cinizma. Najviše se to vidi po “crnoj trojci” novih ministara postavljenih da se obračunaju sa delovima društva koji su predvodnici i simboli velikog višemesečnog bunta, čiji je povod bio pad nadstrešnice u Novom Sadu koji je odneo 16 ljudskih života. Treba rasturiti prosvetu, univerzitete, nepoćudne medije i delove pravosuđa koji odbijaju da slušaju naredbe, što javno, saopštenjima, što krijući se iza zakonskih procedura. Za to su izabrani oni koji neće imati problem da urade sve što im se kaže, pa i da pojačaju naredbe svojim invencijama
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
sr 
English
Deutsch
Русский