“Ovo je ozbiljna institucija, bre!”

“Izađi napolje”, vikao je narodni poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Nebojša Bakarec svom kolegi Aleksandru Jovanoviću Ćuti, predstavniku građana koji su glasali za Koaliciju “Moramo”, na sednici Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije, upriličenoj u petak 17. marta, u Domu Narodne skupštine. Još je sasuo uvreda Bakarec dok je ispraćao Jovanovića iz sale – “pijanduro”, “sramoto”, “idi kod Kurtija da slaviš pogrom Srba kao što si hteo” – a kada je poslanica opozicije Tamara Milenković Kerković iz Srpskog pokreta Dveri rekla da nije došla na sednicu da sluša prostakluke, on joj je lakonski poručio: “Idite i vi na miting da slavite pogrom”.

Naprednjački “jastreb” u jednom trenutku, između bujice izrečenih uvreda, poručio je opozicionim poslanicima dok su napuštali sednicu: “Ovo je ozbiljna institucija, bre!”. I zaista bi parlament svake demokratske države trebalo da bude ozbiljna institucija, ali Skupština Srbije je prilično daleko od takve kvalifikacije, a kako vreme odmiče od dolaska SNS-a na vlast – sve je dalje i dalje.

OPSTRUKCIJA RASPRAVE U ODBORU

Odbor za kulturu i informisanje ima 17 članova i zamenika članova, od kojih su desetoro poslanici vladajuće koalicije. No, opozicija je u raspodeli nakon poslednjih izbora prošle godine dobila predsedničko mesto, što je probudilo nade da će ovo telo mimo očekivanih rasprava o zakonskim predlozima i izveštajima državnih organa i nezavisnih tela, na dnevnom redu imati i aktuelne teme iz oblasti koje pokriva, a što Poslovnik o radu i predviđa.

Ali, nakon šest meseci od konstituisanja, predsednik Odbora, pisac i profesor dramaturgije Siniša Kovačević (Narodna stranka) razmišlja glasno o ostavci jer mu je funkcija u mnogome devalvirana opstrukcijom vladajuće većine predvođene Bakarecom (koji je i zamenik predsednika odbora), a poslednja sednica je to surovo potvrdila.

Sazvao je Kovačević početkom nedelje sednicu sa četiri tačke dnevnog reda, od kojih je prva “Stanje u srpskom novinarstvu”. Povodom toga su na sednicu zvanično pozvani i predstavnici dva najveća i reprezentativna udruženja novinara, pa su se tog dana u Skupštini Srbije obreli i dolepotpisani hroničar, kao predsednik NUNS-a, i kolega Slobodan Ćirić, predsednik UNS-a. Ali, što bi se reklo, kako došli, tako i o’šli. Naime, zamenik predsednika Bakarec je na početku sednice zatražio da se iz dnevnog reda izbace prva i poslednja tačka “Razno”.

“Nema potrebe da pričamo o novinarstvu, ovo nije tribina, da ne bi ovde bila pričaonica i pljuvaonica. Kako da raspravljamo o stanju srpskog novinarstva kad nismo dobili materijal ili neki zaključak predsedavajućeg. Ni tačka razno ne može da prođe kao takva, i to je prostor za pričaonicu i pljuvaonicu”, objasnio je Bakarec, a većina glasanjem potvrdila.

To je bio znak da predstavnici udruženja spakuju spremljene izveštaje i napuste salu, a za njima su uskoro pošli i poslanici iz redova opozicije, predvođeni Kovačevićem. “Nije bila potrebna nikakva administrativna priprema o temi novinarstva naših skupštinskih službi jer svi su svesni da su novinari u Srbiji pod pritiskom, neki su proteklih dana relocirani i smatrao sam da treba o novinarstvu da raspravljamo jer nema većeg dostignuća od slobode, od slobodne reči i slobodnog mišljenja”, rekao je pred izlazak Kovačević. Potom je na zajedničkoj konferenciji za novinare svih članova Odbora iz redova opozicije najavio da će zatražiti sastanak sa predsednikom Skupštine Vladimirom Orlićem kako bi se sprečila dalja opstrukcija rasprave u Odboru.

I potom je nastala “pljuvaonica” opisana na početku teksta, a kada su svi opozicionari napustili salu, članovi Odbora iz redova vladajućih stranaka, pored SNS-a i Socijalističke partije Srbije, Socijaldemokratske partije Srbije i Saveza vojvođanskih Mađara, razmatrili su u pedesetak minuta preostale dve tačke – Izveštaj o radu Nacionalnog saveta za kulturu i Predlog zakona o izmeni i dopuni zakona o kulturi.

TEROR VEĆINE NAD MANJINOM

Slično je bilo i početkom oktobra kada je Kovačević sazvao sednicu povodom intervjua sa silovateljem u “Informeru” koji je izazvao silne reakcije u javnosti. Ali, ona je završena a da nije ni počela, pošto je Bakarec u ime većine optužio Kovačevića da zloupotrebljava Odbor i predložio da se ne usvoji dnevni red, što je glasačka mašinerija većine i potvrdila.

I tada su opozicioni poslanici imali zajednički nastup pred novinarima u skupštinskom holu, a Kovačević je konstatovao da je u pitanju “teror većine nad manjinom” i poručio poslanicima vlasti da “stavljanje glave u pesak nije dobro kao parlamentarna praksa i da se neće dobrim vratiti”. Slično je govorio i nakon prošlonedeljne reprize. I ponovo je pominjao povlačenje, ali čini se da je ipak odustao, bez obzira što je svestan da će naprednjaci i dalje nepokolebljivo ometati svaki pokušaj nametanja za njih bolnih tema.

Naime, na dnevnom redu neminovno moraju biti razni izveštaji i zakonski predlozi, a i ministar je dužan da kvartalno izlazi pred Odbor, tako da se sa mesta predsedavajućeg mogu najlakše postavljati neugodna pitanja i u dobroj meri usmeravati diskusija, što se potvdilo nedavno kada su čelnici RTS-a polagali račune. Uz to, treba učiti na greškama jer su, na primer, izveštaji udruženja mogli biti dostavljeni svim članovima danima pre sednice, pa Bakarec ne bi mogao i u tome da traži opravdanja za skidanje sa dnevnog reda.

Predsednik može da pozove predstavnike novinarskih udruženja i medijskih asocijacija i na neke naredne sednice kada su medijske teme na dnevnom redu, ali i prilikom “gostovanja” resornog ministra, pa će onda svi članovi Odbora, a i šira javnost čuti šta su to predstavnici novinara hteli da kažu.

Na sednicu su bili pozvani i predstavnici novinarskih udruženja, Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a, i Slobodan Ćirić, potpredsednik UNS-a. Oni su čak bili spremni da dostave Bakarecu izveštaje i materijale, ali je on to odbio.

“Niko od nas nije poneo neki specijalni materijal, tema je trebalo da bude stanje novinarstva u Srbiji. Međutim, bili smo spremni da Bakarecu damo određena izveštaje. Poput UNS-ovog, koji pokazuje da je prošle godine bilo duplo više napada, pretnji i pritisaka na novinare nego pretprošle. On je to odbio. Žao mi je što predstavnici vlasti nisu imali sluha za probleme u novinarstvu i nisu želeli da slušaju o stanju u medijima”, izjavio je Slobodan Ćirić nakon “izbacivanja” sa sednice za “Danas”. Isto se zaključuje i u izveštaju NUNS-a, kao što se i mnogi drugi problemi detektuju u oba udruženja, kao i u drugim udruženjima i asocijacijama: sve više bezbednosno i socijalno ugroženih novinara, kontrola vladajuće partije javnih servisa, ali i privatnih emitera, (ne)rad REM-a, kriminalno projektno sufinansiranje iz javnih budžeta, SLAPP tužbe, neistražena i sudski nerešena ubistva novinara, gašenje lokalnih nezavisnih medija, napadi državnih funkcionera na novinare i medije…

Intervju: Vesna Marjanović, nekadašnja predsednica Odbora za kulturu i informisanje

Sunovrat parlamentarizma

“Parlamentarni odbori su se u poslednjoj deceniji transformisali od tela sa veoma malim uticajem na politiku Vlade i kreiranje javnih politika do potpuno destruktivnih, odnosno antiinstitucionalnih tela. To je slučaj i sa Odborom za kulturu i informisanje”, smatra Vesna Marjanović, bivša narodna poslanica Demokratske stranke i predsednica pomenutog Odbora od 2007. do 2011. godine i od 2012. do 2016. godine.

“VREME”: Zašto skupštinski odbori nikada nisu ojačali i postali mesta otvorenih rasprava i važnih zaključaka?

VESNA MARJANOVIĆ: Naš parlament nikada nije uspeo da bude dovoljno snažan kao ključna demokratska institucija iz mnogo razloga. Među njima su svakako uvek bili dominacija partijskih rukovodstava nad radom poslanika, nedostatak jače veze sa izbornim jedinicama i biračima, siromašna demokratska tradicija i nedostatak političke kulture. Ipak, mislim da je period od 2000. do 2012. godine, uprkos svim kritikama, predstavljao pokušaj da se od Narodne skupštine Republike Srbije postepeno gradi ustanova koja će vršiti svoju izbornu, zakonodavnu, predstavničku i kontrolnu funkciju. To je ujedno bilo i vreme formiranja nezavisnih regulatornih tela, privatizacije medija, donošenja prvih zakona u ovoj oblasti prilagođenih novom demokratskom društvu i tadašnjim evropskim standardima u ovoj oblasti.

Nakon toga, ušli smo u period dramatičnog pada i sunovrata svake ideje da parlament treba da služi građanima, donošenju što boljih zakona, da bude prostor za argumentovane debate. O tome da odbori, između ostalog, treba da kontrolišu rad Vlade i da pozivaju nadležne ministre da podnose izveštaje, ne želim ni da govorim. Umesto toga, dobili smo jedan dobro kontrolisani i izmanipulisani teren za difamaciju i pretnje opozicionim političarima, te javnim ličnostima koje su kritički nastrojene prema većinskoj politici i, konačno, nezavisnim medijima i novinarima koji profesionalno obavljajući svoj posao objavljuju informacije koje nisu po volji vladajućoj stranci, a od najvećeg su mogućeg javnog interesa.

Bili ste predsednica Odbora kao poslanica vlasti, a potom i kao poslanica opozicije, pa nam uporedite te periode kroz rad Odbora.

Mogu da posvedočim da je u periodu do 2012. godine, ali i neko vreme po dolasku naprednjaka na vlast, rasprava o medijskim slobodama i položaju medija i novinara, uz svu ponekad dramatičnu i oštru polemiku, ipak bila moguća. Posebno kada su na dnevnom redu bile teme iz oblasti medija, poput izbora članova i usvajanja izveštaja RRA, današnjeg REM-a, izbora i izveštaja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, izbora Programskog saveta RTS-a, ali i ad hok rasprava o konkretnim primerima ugrožavanja medijskih sloboda ili ugrožavanja položaja i bezbednosti novinara. Kulturna politika je tada teško dobijala prostor u javnosti, ali je odbor, kada su mediji u pitanju, uspevao da, uprkos činjenici da nikad nije bilo moguće doći do konsenzusa, povede raspravu, iznese argumente i dobije pažnju medija koji su u mnogo većem broju prenosili detalje sa sednica.

Ostali ste predsednica Odbora u ime DS–a i nakon dolaska SNS–a na vlast, i čak uspeli da organizujete javno slušanje, parlamentarni institut koji naprednjačka vlast retko dopušta, a od tada nikada na medijske teme.

Koliko mi je poznato, 2013. godine održano je jedino javno slušanje iz oblasti slobode medija ikad u Skupštini Srbije. Rasprava je bila teška, bila je ometana, naročito zbog činjenice da je vladajuća većina na ovu raspravu u Skupštini pozvala i mnoge koji nisu bili predstavnici novinarskih i medijskih udruženja, niti rukovodioci u medijskim kućama, a neki nisu bili ni novinari. To je bilo vreme kada se još ispipavao puls novih vlasti prema Evropskoj uniji, koja je do 2012. imala otvoreno i veoma budno oko nad našom vlasti kada su u pitanju medijske slobode i položaj medija, pa i jačanje parlamenta kao institucije. Nažalost, nakon toga, ove teme počinju da padaju na lestvici prioriteta.

I šta sada imamo?

Imam utisak da je aktuelna vlast, na žalost svih nas, s vremenom shvatila da ne treba da gubi energiju glumeći demokratske procese i dozvoljavajući slobodnu debatu, već sada svaki pokušaj otvaranja aktuelnih tema guši u korenu, često na najvulgarniji mogući način. Njihovi predstavnici tako ruše sopstveni ugled kao narodnih poslanika, kao i ugled Narodne skupštine, i nemilosrdno gaze osnovne principe slobode izražavanja i slobode medija.

Ž. B.