„Sad ću jojja auto neki mali, to sam obećao da ne ide busom na posao… Imam ja skoro novog klia i staviću joj plin to joj je za grad super“.
Ovo su samo neke od poruka koje su koristeći kriptovane telefone sa aplikacijom Skaj razmenili optuženi članovi kriminalne grupe Darka Šarića dok je on bio u pritvorskoj ćeliji Okružnog zatvora, u Ustaničkoj ulici u Beogradu, koje se nalaze u novoj optužnici protiv Šarića koja je podignuta u oktobru 2022. a koju je sud potvrdio u decembru, piše BIRN.
Navedenim porukama Šarić i njegovi saradnici dogovaraju se kako da nagrade novinarku koja je dobro uradila zadatak – rušenje kredibiliteta Nebojše Joksovića, najvažnijeg svedoka Tužilaštva u borbi protiv klana Šarić.
Ovo nije jedini automobil koji je Šarić obećao novinarima – analizom nove optužnice koja je objavljena na preko 500 strana, kao i skoro dve hiljada stranica dokumenata sudskih spisa, BIRN je došao do saznanja da je bar u još jednom slučaju bilo govora da je novinaru poklonjen automobil, a govorilo se i o spremanju neimenovanih poklona za zaposlene u pojedinim redakcijama.
Šarić je u svojoj pritvorskoj ćeliji od svojih saradnika redovno preko aplikacije Skaj dobijao informacije o objavljenim tekstovima i redovno ih je komentarisao. Često je bio zadovoljan kako novinari pišu, ali bilo je i situacija kada su ga nervirali naslovi ili izrazi koje novinari koriste. Tada je intervenisao i od svojih saradnika zahtevao da novinari sa kojima su u kontaktu naprave izmene. Skaj prepiska pokazuje da su mediji to i radili.
Mediji koji se pominju u Skaj prepisci su Blic, Alo, Kurir, Pink, TV Hepi i još nekoliko medija koje tužilaštvo nije uspelo da identifikuje. Tužilaštvo u okviru ovog postupka nije dalje istraživalo ko su novinari i urednici koji su sarađivali sa klanom Darka Šarića, piše BIRN.
Nije analizirana ni priroda te saradnje, odnosno da li su trka za ekskluzivom, pokloni ili nešto treće bili motiv za objavljivanje tekstova kojima se opstruisao krivični postupak protiv Šarićevog klana.
Na primeru pokušaja diskreditacije svedoka saradnika Nebojše Joksovića, a na osnovu analize prepiske iz Skaja i ostalih sudskih spisa, BIRN ilustruje kako funkcioniše povratna sprega curenja informacija između institucija, kriminalaca i medija.
Stevan Dojčinović, glavni urednik KRIK-a, kaže da su “novinari, posebno ako izveštavaju o kriminalu, u kontaktu sa advokatima, čak i kriminalcima, kako bi saznali informacije i sve je to deo posla”.
“Glavno pravilo je to da novinar i njegov urednik odlučuju šta je priča, odnosno šta će i kada objavljivati. Ono što nije deo posla, već je korupcija u medijima, jeste kada kriminalci potplaćuju novinare i naručuju tekstove u medijima”, kaže Dojčinović. On dodaje da se iz Skaj poruka vidi da su gotovo svi mediji koji su njega lažno optuživali da radi za kriminalce, jer su novinari KRIK-a komunicirali sa advokatom Dejanom Lazarevićem, braniocem Darka Šarića i Veljka Belivuka, “zapravo mediji kod kojih su kriminalci stvarno naručivali tekstove i govorili im šta da objavljuju”.
Curenje informacija: Od policije, preko mafije, do medija
Darko Šarić je, prema navodima Tužilaštva za organizovani kriminal, od 2020. godine planirao da “iz bezobzirne osvete” ubije svedoka saradnika Nebojšu Joksovića.
Joksović je najvažniji svedok Tužilaštva u borbi protiv klana Šarić, jer je jedini direktno optužio Šarića da je upravljao poslovima sa drogom. Kada nisu uspeli da ubiju Joksovića, Šarić je izdao nalog da se Joksović diskredituje kako bi izgubio status svedoka saradnika, tvrdi tužilaštvo. Trebalo je javnost ubediti da Joksović preti Goranu Nikolaševiću, svedoku koju je stao na stranu Darka Šarića.
Na kraju je na haubu automobila Gorana Nikolaševića stavljena bomba, a u medijima je trebalo Joksovića označiti kao naručioca napada – što nije bilo tačno. Iz prepiske se zaključuje da je advokat Lazarević bio zadužen da preko medija svesno širi lažne vesti i stvara medijski pritisak. Osim advokata Lazarevića, sa medijima je komunicirao i Šarićev kum Bojan Stanojković.
Iako su imali medijske nastupe koji su bili korisni za Šarićev klan, svedok odbrane Goran Nikolašević i advokat Radomir Baćović, prema dokazima Tužilaštva, nisu bili upućeni u ovu zaveru.
Diskreditacija Joksovića kao svedoka saradnika trajala je godinama, a dva meseca uoči bacanja bombe na Nikolaševićev automobil ta kampanja je intenzivirana.
Sve počinje sa policijskom akcijom “Ris” koja je pokrenuta krajem marta 2020. da bi se utvrdilo da li je Darko Šarić, iako u pritvoru, uspeo da organizuju novu kriminalnu grupu kako bi ometao krivične postupke koji su se protiv njega u to vreme vodili. Tužilac Saša Ivanić je posle razgovora sa Joksovićem posumnjao da će Darko Šarić i njegov klan pokušati da ga diskredituju kao svedoka saradnika, piše BIRN.
Prema Skaj prepisci koja je objavljena u optužnici, tužilac Ivanić je 30. aprila 2020. tražio od Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) da počne sa prisluškivanjem klana Darka Šarića u okviru akcije “Ris” i da ih na tim “merama” drže naredna tri meseca. Međutim, advokat Dejan Lazarević za tu naredbu saznaje istoga dana od policajaca iz SBPOK-a, koji su se u međuvremenu našli na novoj optužnici zajedno sa Darkom Šarićem.
Zatim se kreće sa opstrukcijom te istrage i to je bio uvod u novi pokušaj diskreditacije svedoka saradnika Nebojše Joksovića. Prvo je u maju izvesni Dalibor Ristić policiji rekao da mu je Joksović tražio da ubije svedoka Gorana Nikolaševića, koji je bio deo Šarićeve odbrane.
Potom je, Šarićev advokat Dejan Lazarević, na jednom od ročišta, početkom juna 2020. godine, rekao kako on ima saznanja da SBPOK sprovodi akciju protiv Šarića i još nekoliko njemu bliskih ljudi. Na glavnom sudskom pretresu i Šarić je uperio prst u tužioca Sašu Ivanića i optužio ga da pokušava da mu montira još jedan proces.
Da bi potpuno obesmislili policijsku akciju “Ris”, prema podacima Tužilaštva, televiziji Pink su dostavljene službene beleške MUP-a, odnosno izjava Dalibora Ristića, koja je objavljena u Nacionalnom dnevniku 26. juna 2020. godine. O tome je, prema navodima Tužilaštva, dan kasnije advokat Lazarević aplikacijom Skaj obavestio i druge pripadnike organizovane kriminalne grupe.
CA283G (SKY šifra, Lazarević): Kaže mi Sima da su poludeli posle emisije juče na Pinku, kada su videli sl. belešku.
Vrhunac se desio 2. jula 2020. godine kada list Kurir u tekstu pod naslovom “Šarić, Pljevljak iz zatvora organizovao novu kriminalnu grupu?” objavio sve detalje o akciji, uključujući i njen naziv “Ris”, kao i fotografije strogo poverljivih dokumenata.
Iz Skaj prepiske se zaključuje da i Darko Šarić nije bio zadovoljan naslovom u listu Kurir.
Dan kasnije, 3. jula list Blic je na naslovnoj strani objavio tekst “Divlja gradnja zaštićenog svedoka”. Na unutrašnjim stranama tekst sa naslovom “Sporna kuća na Vračaru vlasništvo zaštićenog svedoka” potpisala je ekipa Blica, a u njemu se govori o tome kako Nebojša Joksović protivzakonito nadograđuje vilu. U okviru teksta istaknuti su ulica i broj kuće svedoka saradnika o kojoj se piše.
Informacije o policijskoj akciji “Ris”, objavljene na Pinku i u Kuriru, bile su istinite, tvrde u tužilaštvu. “Međutim, novinarski izvor koji je dostavio te informacije medijima imao je za cilj da ometa sudski postupak u korist okrivljenog”, navodi izvor iz Tužilaštva.
Takođe je, prema rečima izvora iz Tužilaštva, postojala sumnja da su ljudi sa kojima je Joksović povezan pokušali bespravnu gradnju.
Šarić je ideju za novinske tekstove oko bespravne gradnje zaštićenog svedoka dobio još u maju mesecu. Prema prepisci na Skaj aplikaciji, o tome je još 5. maja 2020. pisao svom advokatu Lazareviću.
W9KW30 (SKY šifra, Darko Šarić): Dobro je onda ovo, samo kad bi još u novine. A trebamo i ono za Krunsku isto i treba izvući šta mu sve tašta ima.
Na istu temu, ekipa Blica pisala je i 4. jula, iste godine. O reakcijama na ove tekstove, kako stoji u optužnici, advokat Lazarević je putem aplikacije Skaj obavestio Darka Šarića…
Opala Šarićeva moć
Poruke koje su razmenjene na Skaj platformi, a koje su objavljene u optužnici, pokazuju da je Šariću u međuvremenu zapravo opao uticaj, kaže Stevan Dojčinović, glavni urednik KRIK-a.
“Gotovo svi provladini mediji su naklonjeni Darku Šariću još od kada se predao 2014. godine, s tim što je to nekada bilo na najvišem nivou. Odbrana Šarića bila je uređivačka politika vodećih medija – nešto kao što je to danas odbrana Predraga Koluvije i njegove firme Jovanjica. Tada Šarić nije morao da juri novinare, da ih potplaćuje i preko njih gura tekstove, već su se mediji utrkivali ko će pre da napadne one koji su ga hapsili – pre svega policajce i tužioce”, kaže Dojčinović podsećajući na medijsku hajku koja se vodila protiv bivšeg načelnika kriminalističke policije Rodoljuba Milovića, nakon što ga je Šarić u sudnici nazvao Papajom.
Ceo tekst možete da pročitate na posrtalu BIRN.rs
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com