Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije, zajedno sa ostalim arhijerejima, uputio je Božićnu poslanicu u kojoj je istakao da je Rođenje Hristovo porodični praznik i da je pogrešno da se, u predvečerje Božića, slavi na trgovima „na polupaganski način u polupijanoj atmosferi“.
U poslanici je, između ostalog, naglasio važnost tradicionalne porodice, ali i njenu ugroženost:
„Kao što su moćnici onoga vremena proganjali i želeli da unište Bogomladenca, tako i njihovi današnji naslednici dižu glas protiv porodice, utemeljene u hrišćanskim vrednostima. Odgovor Crkve na ovu javnu i trajnu agresiju ne može biti drugačiji do jevanđelski, apostolski i božićni.“
Zaključujući da u ovdašnjem, duboko ranjenom, društvu postoji porast nasilja među mladima, u poslanici se dalje poručuje da kako bi deca mogla da se odupru sveprisutnoj agresivnosti, u školama, na društvenim mrežama, na stadionima, treba da budu odgajana u zdravom porodičnom okruženju i oblikovana ljubavlju. „Pojavu nasilnog i destruktivnog ponašanja u našim školama prate i već pomenuta nedopustiva nastojanja da se čitavom prosvetnom i obrazovnom sistemu, od vrtića do univerziteta, nametnu učenja, ideologije, prakse i običaji potpuno oprečni hrišćanskom etičkom kodeksu i bogougodnom životu“, dalje se navodi u poslanici koju potpisuje poglavar SPC.
Patrijarh je istakao i da su ovim danima u molitvama i oni među kojima bukti ratni oganj, a najpre jednoverna braća i sestre iz Ukrajine i Rusije, kao i da Crkva sa tugom gleda na ratne sukobe i žrtve u čemu, javno ili tajno, učestvuju razni akteri. U poslanici se mole svi neposredni i posredni učesnici rata da pronađu u sebi snage kako bi se uspostavio mir, prestalo stradanje i izbeglice vratile u svoje mesta.
Deo poslanice patrijarh je posvetio i stanju na Kosovu:
„Od polovine ove godine i u našoj zavetnoj rodnoj zemlji, na Kosovu i u Metohiji, vekovni komšiluk postavlja ultimatume, provocira, sprovodi teror i neprekidno preti preostalim, nezaštićenim Srbima progonom i zulumom, uz zloslutno ćutanje ili, čini nam se, prećutnu podršku pojedinih moćnih država“.
Crkva podseća, kako se navodi, sve nadležne činioce na to da i za Srbe na Kosovu i Metohiji treba da važe univerzalna ljudska prava i slobode kakve imaju Albanci i svi ljudi na svetu. Lična bezbednost, sigurnost imovine i sloboda kretanja pripadaju svima podjednako i kao takva moraju da budu neprikosnovena.
Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije je u svojoj besedi, na Badnji dan, pred Cetinjskim manastirom govorio o miru i radosti koju Božić donosi, nazvavši ga takođe porodičnim praznikom.
Pažnju je posvetio i zaceljivanju podela koja postoje u Crnoj Gori: „Ali to polako prevazilazimo i nadamo se da će mir Božiji, koji je Bogomladenac Hristos donio u ovaj svijet, da izmiri braću, da se prevaziđu podjele i raskoli. Nije problem što različito mislimo, nego je problem što naše male ljudske razlike pretvaramo u svađe i podjele pa ponekad i u mržnju i u sukobe, nažalost“.
Mitropolit Joanikije je istakao i da tamo gde su pravi ljudi, različita mišljenja su dobar povod za dijalog i za bratski razgovor, da se prevaziđu međusobne razlike.
U Božićnoj poslanici episkopa diseldorfskog i cele Nemačke Grigorija, naglasak je na poruci mira.
Episkop Grigorije je istakao važnost unutrašnjeg i spoljašnjeg mira, istakavši da ovaj prvi ne bi trebalo shvatiti kao „pomirenje sa nekakvom uskraćenošću ili kakav voljni hendikep. Takođe, nije posrijedi ni potčinjavanje nekakvom autoritetu, već je smirenje oslobođenje od svega onoga što nas vezuje samo za zemlju, od svega onoga što se pogrešno smatra bogatstvom i što nas sprečava da vidimo šta je to istinsko bogatstvo, kao i da ka njemu stremimo.“
Poručio je dalje da je čovek biće sposobno da stvori dela koja se mogu uporediti sa božanskim stvaralaštvom, ali i da proizvede destrukciju koja može prevazići onu demonsku, a da je razlika između božanskog i demonskog određena dobrom voljom.
„A dobra volja među ljudima ne smije znati za granice koje ljudi između sebe postavljaju. U suprotnom, ukoliko je ipak određena granicama neke konkretne ljudske zajednice, vjerske, nacionalne, interesne, ona nije dobra volja o kojoj govori Jevanđelje. Jer za Jevanđelje dobra volja je svečovječanski imperativ“, zaključio je u poslanici episkop Grigorije.
Takođe, treba činiti dobro i onima koji nam se ukazuju kao neprijatelji, ali da to opet ne znači da se mirimo sa pobedom zla.
„Kada nam kaže da ljubimo, blagosiljamo i činimo dobro, Gospod nas poziva na djelo, na to da se u svakom trenutku i situaciji aktivno i djelatno protivimo zlu i da nikada ne pristanemo na to da u drugom ljudskom biću, ma u kakav da smo sukob uvučeni, u konačnom vidimo zlo. Čak i kada smo prinuđeni da se, prihvatajući odgovornost, borimo protiv drugih ljudi, to treba da činimo imajući u vidu njihovo i naše spasenje, trudeći se da zlo spriječimo, a ne da ga nanesemo.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
