Foto: Jelena Mrđa
Obredno sećanje na paganstvo ostalo je da živi samo na teritoriji koju kanonski „pokriva“ Srpska pravoslavna crkva: bogatu trpezu može spremiti onaj koji ima. Tada treba da se seti svih koji su u bedi i nevolji i da im pomogne koliko može. Samo tako doživeće duševni mir, spokojstvo i zadovoljstvo
Krsna slava kao pojam prvi put je zabeležena 1018. u Ohridu, četiri godine nakon propasti Samuilovog carstva, ali kao obred datira još iz vremena početaka pokrštavanja Južnih Slovena krajem osmog veka, za vladavine kneza Mutimira. Prvobitno je to bila hramovna slava crkve podignute u čast nekog svetitelja. Jedan vek kasnije, zahvaljujući hrišćanskim misionarima Ćirilu i Metodiju, kasnije njihovom učeniku i prvom slovenskom arhiepiskopu Klimentu, kao i devedesetšestorici njegovih učenika, koji su u pokrštavanju paganskih plemena pragmatično nudili hrišćanske svece kao supstitut kućnih bogova – zaštitnika porodice, bratstva i plemena, godišnja versko-porodična svetkovina dobila je koliko-toliko hrišćanska obeležja. To je razlog što se ranohrišćanski sveci: Jovan, Nikola, Đorđe, Dimitrije, Paraskeva, Alimpije, Stevan Prvozvani… najčešće svetkuju. Danas, naime, na popisu svetaca-zaštitnika ima preko stotinu imena, ali u vreme pokrštavanja Slovena i drugih paganskih plemena izbor nije bio predugačak.
Iako su misionari propovedali novu religiju po svim slovenskim zemljama, krsna slava kao centralni porodični praznik do danas se održala samo na zapadnom Balkanu. Za to je zaslužan prvi srpski arhiepiskop Sava, koji je u skladu sa 15. kanonom Prvog vaseljenskog sabora 325. godine u Nikeji („Uništiti običaj koji se protivu apostolskoga pravila u pojedinim mestima ukorenio“) liturgijski sistematizovao preimenovane paganske kućne bogove. Kako je tada propisan, crkveni obred ostao je (skoro) isti do danas, uz malu „doradu“ mitropolita Srbije Mihaila 1862. godine.
MONOTEISTIČKI PAGANIZAM: Svrha novih odredaba, zabrana prinošenja žrtava u krvi, kao i priređivanje gozbi kod hramova, bila je da se mnogobožački rituali, pre svega prinošenje žrtve u krvi, prekinu i uspostave novi, koji bi bili u skladu sa novom, hrišćanskom religijom. Tako, propisano je da se u crkvama može proslavljati spomen na svetitelje samo onako kako to hrišćanima dolikuje, da se zemaljski plodovi – žito, hleb, ulje i vino – mogu prineti radi blagoslova, a ne radi prinošenja žrtve i gozbe.
Običaj prinošenja žrtava, međutim, nije se iskorenio. Iako su primili hrišćanstvo, mnogi su i dalje nastavili da prinose žrtve zaštitnicima svoga doma i svoje porodice – hrišćanskim svetiteljima, kao što su i ranije u idolopokloničko vreme činili: životinja koja je bila namenjena kao žrtva svetitelju dogonjena je crkvama kod kojih je i klana, a njeno meso služilo je za gozbu. Taj običaj održao se do danas, doduše ne u crkvenim portama, već u domovima svečara.
Ceo tekst „Mrsni post“ možete pročitati na veb adresi https://www.vreme.com/mozaik/mrsni-post/
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Aktivisti i pojedini opozicioni poslanici i odbornici su u nedelju ujutru blokirali Stari savski most u nameri da spreče njegovo rušenje. Predstavnik Inicijative „Most ostaje" Đorđe Miketić pozvao je građane da im se pridruže u blokadi i optužio je policiju koja štiti radove da krši zakon
Vlada Srbije je u petak, 22. novembra ukinula imunitet ministru građevinarstva u ostavci Goranu Vesiću, nakon čega mu je određen pritvor
Stanovništvo Srbije je sve starije. Predsednica Gerontološkog udruženja Srbije Nataša Todorović kaže za „Vreme” da će nam biti potrebno sve više usluga u zajednici, a o tome počinje briga, baš od vrtića
Zbog Petog beogradskog polumaratona, Sekretarijat za saobraćaj je objavio izmene u saobraćaju od subote u 22h do nedelje u 15h
Zbog pada nadstrešnice železničke stanice koja je ubila 15 ljudi u nedelju, 24. novembra, zakazan je novi protest u Novom Sadu. Građani su pozvani da ponesu crvenu farbu i rukavice
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
