Izložba „Pazi snajper“: Prazan ram za nestali život malog Nermina

Izložba fotografija Pazi snajper priča o centru Sarajeva u vreme opsade devedesetih, o čuvenoj Snajperskoj aleji. Otvorena je 13. decembra u galeriji Endžio HAB u Beogradu.

Autor projekta je Pol Lov, fotograf agencije VII i profesor dokumentarne fotografije na Univerzitetu umetnosti u Londonu. Pol Lov je izveštavao iz opkoljenog Sarajeva i od tada tamo i živi.

Poslednjih desetak godina istraživao je, kaže Lov, „kako se prezentuje konflikt, posebno u Jugoslaviji, a naročito u Sarajevu. Kada je pre nekoliko godina BIRN ponudio grantove za istraživače, novinare i umetnike da reinterpretiraju arhivski materijal, predložio sam da uradimo istraživanje u arhivi Haškog tribunala o tome šta se desilo u Snajperskoj aleji.“

Pol Lov najavljuje da će izložba Pazi snajper biti „deo stalne postavke Istorijskog muzeja, koji se nalazi u samom centru te aleje, a i opsade, na sredini između Miljacke, Grbavice, nekadašnje enklave koju su držale srpske snage i solitera na kojima su se nalazili snajperi koji su pucali na raskrsnice ispod.“ Kustoskinja Alma Hodžić i Lov su osmislili da prikažu različite materijale „dokaze, sudske spise Haškog tribunala, fotografije iz tog vremena i umetničke interpretacije posledica snajperske aleje na stanovništvo“.

Posebno ih je podstakao „izveštaj holandskog oficira Van Der Vajdena, stručnog svedoka u slučaju protiv Dragomira Miloševića koji je komandovao opsadom. Van Der Vajden je bio zadužen za vojnu analizu snajperske operacije u kojoj su bili i napadi u zoni oko Istorijskog muzeja. Taj dokument od 62 strane dat je umetniku Vladimiru Miladinoviću, koji ga je kopirao u crtež. Tako je zadržana dokumentarnost , ima originalni tekst, fotografije i mape i izgleda veoma moćno.“

Centralni deo izložbe, priča Pol Lov, je „fotografija ubijenog dečaka Nermina Divovića, koji je imao sedam godina kad ga je pogodio snajperski metak, na stepenicama Muzeja. Metak je prošao kroz njegovu majku i završio u njegovoj glavi. To je bila nezamisliva smrt. Videli su je AP fotograf Enrik Marti i Trevor Gibson, UN oficir. Ubistvo se desilo tačno pored UN oklopnog vozila koje je trebalo, ali ih nije zaštitilo. Martijeva slika je postala simbol opsade, a postala je i emotivni nosilac ove izložbe.“

U Sarajevu, izložba Pazi snajper otvorena  je na godišnjicu smrti malog Nermina. „Za tu priliku smo objavili intervjue sa Martijem, pričao je o svom dvoumljenju da li da objavi sliku jer je jako nasilna, i oficirom Gibsonom koji je organizovao evakuaciju Nerminove ranjene majke i sestre. Gibson je muzeju donirao uniformu koju je nosio tog dana.“

Pomenuta Martijeva dilema je važno pitanje da li je u redu objavljivati slike mrtve dece – prikazana je Nerminova slika, a nedavno se pojavila i slika kurdskog deteta Ajrana. Naime, koliko god da je važno znati šta se dešava u ratu, te slike su izuzetno nasilne i traumatične.

Pol Lov priča da se „Marti raspravljao sa urednicima da li je Nerminova slika previše nasilna za objavljivanje, sve dok jedan od urednika Njuzvika nije rekao ’Šta to radite, ova slika mora da ide odmah’. I slika je bila objavljivana svuda i dala je jednu realnu predstavu onoga što se dešavalo u Bosni. Isto se debatovalo i povodom slika Napalm devojčica i Ubistvo vijetkonga. To je teško pitanje i nema pravog odgovora. Na svetu nema baš mnogo slika dece izloženih ovakvom nasilju. To jesu grafički jake slike ali su isto i istiniti događaji pa ako odaberemo da ih ne objavimo mi šaljemo lažnu sliku događaja.“

Tokom pripremanja izložbe otkriveno je „da postoje i slike malog Nermina koje je godinu dana ranije napravio španski fotograf Đoveze Sančez, Enrikeov prijatelj, na kojima se Nermin grudva sa Enrikeom. Uključili smo na izložbu i te slike, kao i sliku Nermina u plavom prugastom džemperu koji je imao kad je ubijen. Njegova majka donirala je taj džemper kolekciji muzeja.“

Na izložbi je i rad Pola Koldvela, Life measure „sedam uramljenih kopija Nerminog džempera koje su isplele žene u Britaniji, za svaku godinu njegovog života. Poslednji ram je prazan za sav njegov nestali život.“

Tu su i dva video rada Adele Jusić, bosanske umetnice koje je odrastala tokom opsade i čiji je otac bio bosanski snajperista koga je na kraju rata ubio srpski snajperista.

Pol Lov izdvaja i rad nastao od fotografija slikanih iz tri zgrade koje su služile za snajperske napade. „To su pogledi kroz rupe u zidovima i pozicije sa kojih je pucano i kroz koje se vide i muzej i veći deo aleje. Izabrali smo 16 crno belih fotografija i od njih napravili rešetku. Na izložbi su i arhiva i fotografije, posebno one koje se tiču aleje. Tu su i moje slike pejzaža Sarajeva iz tog doba, i serija slika iz 1992. ljudi koji trče dok prelaze u drugi deo grada preko raskrsnica štiteći se od snajpera.“

Pol Lov priča da je životno iskustvo opsade veoma živo u Sarajevu, navodi da čak postoje turističke ture  tokom kojih se pokazuju lokacije stradanja.

„U Srbiji, čini mi se, da je ceo taj period izbrisan kao da se nije ni desio. Ove godine sam imao izložbu radova opsade, i bio sam iznenađen da među mladim aktivistima, koji su politički svesniji, mnogo njih mlađih od dvadeset godina nije ni znalo za opsadu. Nije bilo poricanja, oni jednostavno nisu ni znali šta se dešavalo na pet sati vožnje odavde“, kaže Love.

„Mislim da je važno da Srbija prihvati negativnu ulogu koju je imala u tim konfliktima i u kojima nijedna strana nije pobedila. Na otvaranju me je neko pitao da li je ovo pravi momenat za ovu izložbu s obzirom na događanja na Kosovu. S jedne strane nikad nije pravo vreme, a sa druge, u doba podignute tenzije i jeste pravi momenat jer donosi realnost rata, pokazuje da rat ubija ljude, civile i mlade vojnike, podseća na stvarne cene rata.“

U ovdašnjoj kolektivnoj memoriji ne postoje slike opsade Sarajeva. Zato je ova izložba važna.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com