Naprednjačka diplomatija
Kako je veleposlanica Milić napustila božićni domjenak
Ambasadorka Srbije Jelena Milić nadureno je napustila božićni prijem u Zagrebu jer joj se ne sviđa podrška studentskim protestima koju je tamo čula
To što je Hrvatska postala deo Šengena za srpske građane znači da ukoliko putujemo u zapadne zemlje EU jedini granični prelaz biće između Srbije i Hrvatske. Međutim, više problema mogle bi da imaju srpske firme koje se bave špedicijom i vozači kamiona. Oni će biti u trci sa vremenom jer će na prostoru Šengena moći da provedu samo 90 dana
Na sastanku ministara spoljnih poslova Evropske unije prošle nedelje zvanično je potvrđena odluka da je Hrvatska od 1. januara deo Šengen zone, najveće bezgranične zone na svetu. To znači da kopnene i pomorske granice iz Hrvatske ka EU odlaze u prošlost, a od marta 2023. i na aerodromima.
Šengen je područje koje obuhvata evropske zemlje koje su službeno ukinule granične kontrole na međusobnim granicama. Zona uglavnom funkcioniše kao jedna celina sa jedinstvenim pravilima za međunarodna putovanja, koja podrazumevaju zajednički vizni režim.
Bezvizni režim boravka u Šengenskoj zoni omogućava građanima koji poseduju nove biometrijske pasoše da slobodno putuju u okviru zemalja potpisnica sporazuma. Putovanje se odnosi na kraće posete (poslovne ili turističke) u trajanju do 90 dana u period od šest meseci. Taj boravak putnici mogu iskoristiti u celini ili ga podeliti na nekoliko kratkih putovanja.
To što je Hrvatska postala deo Šengena u praksi za srpske građane znači da ukoliko putujemo u zapadne zemlje EU jedini granični prelaz biće između Srbije i Hrvatske.
Do 1. januara ukoliko biste krenuli do Slovenije, Italije ili ka Francuskoj i Nemačkoj postojale su dve državne granice i dve granične kontrole. Od Nove godine, postojaće samo jedna, iako se ne isključuje mogućnost da u prvim danima bude neka vrsta policijske kontrole na hrvatsko-slovenačkoj granici.
Što se tiče pravila ulaska za srpske državljane stvari se neće menjati. To je potvrdilo i Ministarstvo unutrašnjih poslova Hrvatske, jer su carinici koristili i do sada pravila Šengena.
Ipak očekuje se da bi u prvom periodu gužve i čekanja na hrvatskoj granici mogla da budu duža, dok se hrvatski službenici ne naviknu u potpunosti na taj sistem.
Međutim, više problema mogle bi da imaju srpske firme koje se bave špedicijom i vozači kamiona. Bez obzira što će se čekanje kamiona koje je sada u proseku duže od šest sati smanjiti, vozači će biti u trci sa vremenom jer će na prostoru Šengena moći da provedu samo 90 dana. To znači da će imati manje vremena za obavljanje svog posla.
Do sada su srpski vozači u Hrvatskoj, kao zemlji van Šengena štedeli vreme kako ne bi prekoračili 90 dana, što sada neće biti moguće. Iz strukovnih udruženja upozoravaju i da će vozači koji istroše svojih 90 dana u Šengenu na poslu, neće moći da nakon toga odu privatno na putovanje u Šengen zonu.
Rešenje vide u promeni statusa vozača, a za to je na potezu država Srbije. Aleksandar Spasić iz Poslovnog udruženja Međunarodni transport izjavio je da bi Srbija trebalo da traži od EU izuzimanje profesionalnih vozača iz ovih pravila ograničavanja boravka u Šengenu.
S.P./ RSE/Danas
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Ambasadorka Srbije Jelena Milić nadureno je napustila božićni prijem u Zagrebu jer joj se ne sviđa podrška studentskim protestima koju je tamo čula
Čoveka koji je u pondeljak uveče u kafani „Krug“ u Jagodini ubio vlasnika tog restorana i ranio drugu osobu likvidirali su pripadnici SAJ
Od „džentlmenskog dogovora“, sindroma „novog Bajatovića“ pa do neprijateljskog preuzimanja iz autokratskih režima…. Koje su opcije za NIS?
Ljudi različito osećaju hladnoću. Prirodno, ali to može i da se „trenira“ navikavanjem, kaže za Vreme američki profesor Kristofer Majnson, stručnjak za ljudsku fiziologiju
Nije izvesno da će vlast Aleksandra Vučića ove godine bežati u vanredne izbore, a još manje da bi opozicija na to pristala. Ali, ako se to desi, kako bi moglo da izgleda?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve