Zlatno doba: Srbija četvrta najsiromašnija zemlja u Evropi

Neko je jednom rekao da je sa statistikom kao sa Biblijom: uzmeš šta ti treba da bi potkrepio sostveni stav. Tako srpska vlast svojim statističkim podacima dokazuje da je Srbija pravi pravcati ekonomski tigar, lider u Evropi, da građanima Srbije, kako onim radno sposobnim, tako i penzionerima, nikada u istoriji nije bilo bolje. Prosečni srpski potrošač malo se čudi kako svoje blagostanje ne primećuje kada ode u prodavnicu, ali šta će, cifre su cifre, predsednik lično iično ih svako malo predstavlja.

Sa druge strane, prema podacima Evropskog zavoda za statistiku Eurostat Srbija je u 2021. godini bila četvrta najsiromašnija država u Evropi, mereno po bruto domaćem proizvodu po stanovniku i po standardizovanoj individualnoj potrošnji po stanovniku.

Kada je reč o bruto domaćem proizvodu po stanovniku, Srbija je prošle godine bila 55 odsto ispod proseka u Evropskoj uniji, a nešto bolje stoji sa individualnom potrošnjom po stanovniku, gde se u obzir uzimaju i razlike u cenama u pojedinim državama, pa je u tim merenjima 47 odsto ispod proseka u EU.

Prema podacima koje je objavio Eurostat, prošle godine su siromašniji od Srbije bili samo Severna Makedonija, Albanija i Bosna i Hercegovina.

Oko 120.000 dece u Srbiji (9,5 odsto) živi u apsolutnom siromaštvu, dok je oko 35 odsto u riziku od siromaštva, pokazuju podaci UNICEF-a za 2020. godinu.

U 2021. godini Luksemburg i Irska su imali najveći bruto domaći proizvod po stanovniku – 168, odnosno 119 odsto iznad proseka Evropske unije. Slede Danska sa 33 odsto većim BDP-om po stanovniku od proseka Unije, Holandija sa 30 odsto, pa Austrija i Švedska sa 23 procenta.

Najlošija među članicama EU je Bugarska sa BDP-om po stanovniku koji je 43 odsto manji od proseka, a pretposlednja je Grčka, gde je on 36 odsto manji od proseka Unije.

Kada je reč o individualnoj potrošnji po stanovniku iskazanoj paritetom kupovne moći i tu je na prvom mestu Luksemburg, koji je 44 odsto iznad proseka EU. Slede Nemačka sa 20 odsto, Danska sa 19, Austrija sa 17 i Belgija sa 16 odsto iznad proseka.

Na dnu liste je ponovo Bugarska sa potrošnjom po stanovniku koja je 35 odsto manja od proseka Evropske unije, slede Mađarska i Slovačka sa 30 procenata ispod proseka.

M.N./FoNet