Vremenska prognoza
Sneg izazvao saobraćajni kolaps u Beogradu
U petak pre podne u Beogradu je bilo olujnih udara košave, što je dovoljno snizilo temperaturu da se sneg u tankom sloju zadržava na tlu
Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit rekao je u Potočarima da je problematično što deca u različitim delovima BiH uče o zajedničkoj istoriji na drugačiji način. Mediji u Republici Srpskoj su tu izjavu dočekali na krv i nož, što se prelilo i na ovu stranu Drine. Oštrim kritikama se pridružila i parlamentarna koalicija NADA.
Za Visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Kristijana Šmita je „problematično“ što deca u Republici Srpskoj i ona u Federaciji, u zavisnosti od toga da li su Bošnjaci, Hrvati ili Srbi, uče različito o zajedničkoj istoriji. On je na komemoraciji žrtvama genocida u Srebrenici 11. jula izjavio i da će se dodatno angažovati po tom pitanju jer „zna da je to neophodno“ pošto dolazi iz Nemačke.
Šmitova izjava najpre je odjeknula u medijima „sa one strane Drine“, pa su njegove reči protumačene kao da će u budućnosti Šmit pisati srpske istorijske udžbenike, tj. u njima će, ako bude po njegovom, pisati da je u Srebrenici počinjen genocid.
„Poslednji put kada su Nemci ispisivali istoriju na Balkanu poginulo je više od milion Srba. Ne bih preporučio Šmitu da se igra istorijom u BiH“, pručio je člal bosanskog predsedništva iz RS Milorad Dodik.
Resorna ministarka u Republici Srpskoj Natalija Trivić bila je nešto blaža od Dodika i objasnila da sadašnji školski programi i udžbenici u RS apsolutno ne vređaju nikoga, kao i da su potpuno činjenično napisani, što „ne bi mogla da kaže za nastavni program u BiH“.
Skandalozan zahtev
Histerija u medijima bliskim Miloradu Dodiku u Republici Srpskoj brzo se prelila i na provladine medije u Srbiji koji su slično izveštavali o Šmitovoj izjavi. Tako jedan od tabloida piše da Visoki predstavnik želi da „srpska deca uče o genocidu“, uz ocenu da je to „bolestan zahtev“.
U osudi Kristijana Šmita priključila se i od skoro parlamentarna koalicija NADA (DSS, POKS Vojislava Mihailovića, Nova i još 25 udruženja). U saopštenju oni Šmita oslovljavaju „takozvanim“ Visokim predstavnikom u BiH i kažu da je „skandalozan zahtev da se menjaju udžbenici za decu u Republici Srpskoj u kojima bi se u Srebrenici dogodio genocid“.
„Podržavam nastojanje srpskog naroda u Republici Srpskoj da se odupru ovakvim sumanutim idejama Kristijana Šmita, koji čak nema ni legitimitet jer nije izbran za Visokog predstavnika u BiH na način koji se predviđa Dejtonskim sporazumom“, izjavio je lider NADA-e i naglasio da Šmit nema nadležnost za predlaganje izmena školskih planova i programa u RS-u.
U ovoj Šmitovoj izjavi Jovanović, poput lidera bosanskih Srba, vidi „teren za izmene Dejtonskog sporazuma i gašenje Republike Srpske“. „Isto tako je jasno da Srbi sa obe strane Drine to nikada neće prihvatiti, ni dozvoliti“.
S.P./N1/FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U petak pre podne u Beogradu je bilo olujnih udara košave, što je dovoljno snizilo temperaturu da se sneg u tankom sloju zadržava na tlu
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve