Policajac na nišanu države

Garantujte da su životi članova moje porodice i moj život bezbedni, pa hajde da onda zajedno razotkrijemo kriminal državnih funkcionera, stav je policijskog načelnika Slobodana Milenkovića koji je razotkrio “Jovanjicu”.

Ovu poruku je pravosudnim organima preneo j njegov pravni zastupnik Zdenko Tomanović. Da li je Milenković iste reči rekao i tužiteljki tokom informativnog razgovora, javnost ne zna, pošto je ceo postupak prikupljanja obaveštenja stavljen pod oznaku “strogo poverljivo”.

Načelnik Milenković je u Palatu pravde ušao sa inspektorima iz svog odeljenja, a njegov advokat Tomanović kaže da su mu oni i kolege i čuvari. Hodaju naoružani i kad dolaze u državne institucije zato što svog šefa čuvaju upravo od države.

Milenkovića je Tužilaštvo pozvalo na razgovor u svojstvu građanina, dok je u režimskim medijima već okrivljeni, pa i osuđeni. I upravo zbog tih objava u tabloidima, Tužilaštvo je navelo da zove Milenkovića da se izjasni, a pored ostalog i o tome da li je koristio aplikaciju “Skaj” na telefonu, kodno ime “Bokan”…

Inspektor je tokom razgovora u Tužilaštvu odgovarao na ona pitanja na koja je mogao da odgovara, rekao je njegov advokat. Objasnio je da razgovor o Milenkovićevim saradnicima i njegovom operativnom radu nije dozvoljen bez prethodne saglasnosti, odnosno konsultacija sa inspektorovim starešinama i nadležnim ministrom.

“Pa i tada je uz određene uslove, možda, moguće voditi neki razgovor”, istakao je Tomanović. Tomanović kaže i da bi Tužilaštvo sada trebalo da kaže “ne” delu državnih centara moći koji su se ostrvili na ovog policajca.

PROIZVODNJA TIŠINE OKO JOVANJICE

Foto: Sava Radovanović / Tanjug

Put kojim će Milenković proći ka Tužilaštvu dugo je pripreman, tačnije dve i po godine. Kao da je tog 13. novembra 2019. godine, kada je sve i počelo, sve uredio neki usud da počne kako bi trebalo, ali neke sile pokušavaju da završe kao da se otkriće Jovanjice nije ni dogodilo.

Inspektori Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije kasnili su sat i po na službeni put. Nisu mogli da krenu bez potpisanog putnog naloga, a odužilo se čekanje da svoj paraf stavi tadašnji načelnik gradske kriminalističke policije. Kada su inspektori konačno krenuli, mirnu vožnju auto-putem presekao im je crni audi sa oznakama srpske pravoslavne crvke, opremljen i policijskim blinkerima, a putnici iz tog vozila pokazivali su im srednji prst. Dva automobila u kojima su bili inspektori uspeli su da zaustave saobraćajne prestupnike. I tada, na tom delu auto-puta, oči u oči, jedan naspram drugog, stajali su policijski načelnik Slobodan Milenković i vlasnik imanja “Jovanjica” Predrag Koluvija. Koluvija je bio sa svojim vozačem Milošem Teofilovićem, od ranije poznatim u krugovima trgovaca heroinom.

Dok su policijski blinkeri bacali crveno-plavu svetlost, inspektorima je upao u oči srpski grb sa četiri ocila na gepeku audija. Čovek s bradom prišao im je sa osmehom i, kako se navodi u optužnici, predstavio se da radi u kabinetu ministra MUP Srbije. I na policijskog legitimaciji, iznad grba, zaista je stajala njegova fotografija, takođe s bradom. Koluvija nije znao da od skoro 40 hiljada pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, tek nekolicina ima dozvolu da nosi bradu. I to “bradonje” moraju redovno da pravdaju lekarskim nalazima koja potvrđuju kožna oboljenja, zašto ne mogu da se obriju za fotografisanje.

To je već bilo dovoljno da kod četvorice inspektora izazove sumnju. Da ne govorimo o tome da je i sam načenik Milenković kasnije pred tužiocem rekao kako mu je Koluvija bio poznat od ranije kao prodavac opojne droge, te da je u verodostojnost legitimacije posumnjao istog trenutka. Istu sumnju imao je i šef operative beogradskog Odeljenja za borbu protiv droga. Naime Dušan Mitić je pred tužiocem rekao da je godinu dana imao operativna saznanja da Koluvija na teritoriji Stare Pazove proizvodi drogu.

Usledila je policijska akcija. Tokom upada na imanje “Jovanjica”, kako se navodi u optužnici, otkriveno je 1, 6 tona marihuane, deset podzemnih, najsavremenijih laboratorija za proizvodnju skanka, sušare, a u plastenicima su cvetale plantaže kanabisa. Nezapamćeno do tada, bilo je to, prema rečima istražitelja, otkriće najveće fabrike skanka u Evropi. Umesto bombastičnih naslova u novinama, umesto konferencije za štampu i nagrade za policajce, usledila je tišina. Tišina je bila tako glasna da je zlokobno odzvanjala. Kada su objavljeni delovi iz aplikacije za tajnu komunikaciju organizovane kriminalne grupe, koju je, kako ga Tužilaštvo tereti, Koluvija predvodio, postalo je jasnije ko je tu tišinu proizvodio. Naime, dok se Koluvija nalazio u rukama policije, njegovi saradnici iz policije i BIA-e poslednji put su se našli na grupi, u okviru aplikacije Razgovor, “Savet za bezbednost”. Iz razmenjenih poruka se vidi da su ih brinuli i novinari.

“Mediji su sada najvažniji, da ne ode (vest o hapšenju). Vojne službe i BIA mogu da stopiraju medije”, napisao je Radovan Bojović, kasnije uhapšeni policajac iz Odeljenja za suzbijanje privrednog kriminala.

META ZA NARKODILERE

foto: tanjug / strahinja aćimović

I zaista, vest o hapšenju Koluvije nije procurela gotovo dve nedelje, sve dok opozicioni političar Miroslav Aleksić, tada narodni poslanik, u Skupštini nije pitao policiju zašto to krije. Usput je Aleksić rekao i da ima saznanja da je tokom hapšenja Koluvija zvao brata predsednika Srbije Andreja Vučića. I lavina je krenula. Novinari su počeli da postavljaju pitanja, opozicija da iznosi svoja saznanja i provocira vlast. MUP, pod pritiskom, priznaje – akcija se dogodila. Daleko od očiju javnosti, u hodnicima zgrade gradske policije, odvijao se pravi triler. Agenti BIA vršljali su danima po čuvenoj stanici 29. novembar i razgovarali s policajcima. Nije ih zanimalo, recimo, kako su i po čijem nalogu njihove kolege s Koluvijom proizvodile drogu, već su pitali: “Ko je dojavio opoziciji za “Jovanjicu”? Ko od vas razgovara s novinarima? Radi li načelnik Slobodan Milenković, ne daj Bože, za američku DEA? Šta zna taj Mitić o Koluviji? Kako su policajci otkrili fabriku skanka?” U prevodu, BIA je više od svega zanimalo zašto je policija uopšte radila svoj posao.

Po gradu se govorkalo da bi načelnik Milenković umesto srebrnog ili zlatnog ordena, zbog Jovanjice mogao da “primi” olovo. Raditi u drogama je najrizičniji posao. Podsetimo, jedan od najpoznatijih policajaca na svetu Serpiko, koji je digao glas protiv kriminalaca u svojim redovima, pukom srećom izvukao je živu glavu, baš dok je radio u “Drogama”. Na njega je zapucao narkodiler i pogodio ga u lice. Preživeo je i javnosti ispričao sve o korupciji u policiji.

Ubrzo pošto je Milenković otkrio Jovanjicu, umalo ga nije zadesila slična sudbina. Uoči dočeka 2020. na Vračaru u večernjim satima trebalo je da se dogodi primopredaja veće količine droge. Sa opasnim narkodilerom posao je ugovorio, kako su mediji spekulisali, policijski doušnik. Međutim, kriminalci su, izgleda, to nekako saznali. I ne samo da im je neko dostavio poverljive službene informacije o saradniku, već su dobili i dojavu da bi pored doušnika, na tajnom zadatku mogao da bude i načelnik Milenković. Suprotna strana je zapucala čim im se na vidiku ukazao diler, za kog su dobili dojavu da je lojalniji policiji nego kriminalcima. Prštala je Kursulina ulica od metaka, u policijskog doušnika je sasuto bar šest. Nastala je opšta pometnja i jurnjava. Kola hitne pomoći, sa ranjenikom, još su jurila ka Urgentnom centru kada su, slučajno ili ne, prorežimski mediji ekskluzivno izvestili: “U vatrenom obračunu ranjen policajac”.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je, iste večeri, tu vest demantovalo. Međutim, u vazduhu je lebdela sumnja i pitanje – šta bi se dogodilo da je policajac Milenković zaista bio na primopredaji? Ko je novinarima dojavio, ispostaviće se, srećom, lažnu vest? Usledila je istraga Sektora unutrašnje kontrole, inspektori su više puta ispitivani. Prošli su sve provere, bez disciplinske kazne. Ipak, to nije bilo dovoljno tabloidima, nastavili su da ih označavaju kao “loše policajce”, “one koji su na sumnjiv način otkrili i Jovanjicu”.

SASTANAK U “MRAKU“

Konačno, 2020. godine pokrenut je mehanizam čije zupčanike čine političke, bezbednosne i pravosudne strukture, podmazane prorežimskim medijima. Načelnik Milenković i šef operative Mitić, u januaru te godine, poligrafski su testirani, a glavna tema bila je Jovanjica. Pitali su ih i da li su oni opoziciji rekli da je Koluvija zvao Andreja – poligraf je pokazao da nisu. Posle nekoliko meseci, takođe zbog Jovanjice, policajci Milenković i Mitić opet su testirani i opet su “prošli” poligraf. Oba puta njihovo ispitivanje na detektoru laži nadzirao je rođeni brat Vučićevog šefa kabineta, major policije Dejan Kojić.

Kada su novinari saznali da policajce vode na poligraf zbog Jovanjice, MUP je na tu vest odgovorio tako što je medijima poslao Milenkovićevu video-izjavu u kojoj on kaže da Koluvija, tokom hapšenja, nije zvao Andreja Vučića i da policija nije došla do dokaza da je porodica Vučić povezana s “Jovanjicom”. Jednostavnije, “Jovanjica” nije bila porodični biznis, a da li je državni? Naime, kao Koluvijin “prsten zaštite” u julu 2020. uhapšeni su pripadnici BIA i MUP, dok se za oficirom VOA, eto, bezispešno traga, sve ovo vreme.

O upetljanosti državnog bezbednosnog vrha u “Jovanjicu” pokazuje i nedavno otkriće novinara BIRN-a. Naime, početkom sedmice BIRN je objavio da je leta 2019. Koluvija organizovao sastanak između brigadnog generala Zorana Stojkovića, direktora Vojnoobaveštajne agencije VOA i “šefa kabineta predsednika Vlade Makedonije, Dragog”, kako se navodi u dokumentu iz istrage slučaja “Jovanjica 2” u koji su novinari imali uvid. Reč je, zapravo, o tadašnjem generalnom sekretaru makedonske Vlade Dragom Raškovskom, a prema dokumentu sastanak je organizovan u kafani “Mrak” u Nišu i njemu je, osim Raškovskog i Stojkovića, prisustvovao i Predrag Koluvija. U dokumentu u koji je BIRN imao uvid navodi se i da su kontakti Koluvije i šefa VOA bili intenzivni. O tom sastanku u “Mraku” iz VOA muk – niti demantuju niti potvrđuju. Nema reakcije Tužilaštva, prorežimski mediji tu vest ne prenose, a taman posla da nekom padne na pamet da direktora VOA poligrafski testira.

E, KAD KAŽE DIJANA HRKALOVIĆ

To što su policajci Milenković i Mitić prošli poligraf i to dva puta, nije bilo dovoljno. Najpre su naslovnice tabloida kao poternice označavale policajca Dušana Mitića da je on kriv za “Jovanjicu” i opozicioni udar na čast Vučićevih. Gradom je kružila priča kako je potrebno samo da načelnik Milenković “pusti niz vodu inspektora Mitića”, onako tradicionalno, kako to već policijski načelnici rade, i srpski civilni i vojni bezbednjaci će se smiriti. Pošto ga nije žrtvovao, Mitiću se na medijskoj lomači pridružio i Milenković, a tu i tamo prozivali bi i tužioca za organizovani kriminal Sašu Drecuna, koji je za slučaj “Jovanjica” podigao dve optužnice.

Ništa nije pomogla ni presuda kojom je opozicionar Aleksić proglašen krivim za povredu časti Andreja Vučića jer je rekao da ga je Koluvija zvao. Napadi na policajce dolazili su u talasima. Jedan od jačih bio je onaj kada je Koluvija pušten iz standardnog pritvora u oktobru 2021. godine. U Koluvijinu odbranu stao je tada i predsednik države Aleksandar Vučić lično.

“Taj čovek je proveo dve godine u pritvoru, ne postoji sličan slučaj da je čovek za takvo krivično delo bio dve godine u pritvoru, a da se pritom vodi hajka zašto nije i dalje u pritvoru. Vrlo čudno, složićete se, jer on nije ubio nikoga, nije imao 10 tona kokaina ili nešto slično, već, koliko sam razumeo, tonu marihuane”, rekao je Vučić.

Vlasnik Jovanjice, noseći nanogicu, dao je intervju za portal Objektiv i to sopstvenom advokatu i funkcioneru SNS-a Vladimiru Đukanoviću. Inače, Đukanović je narodni poslanik naprednjaka, predsednik Skupštinskog odbora za pravosuđe, čime direktno utiče na izbor tužilaca i sudija, ima svoju emisiju na prorežimskom tabloidu Objektiv, a usput je postao i branilac bivše državne sekretarke Dijane Hrkalović.

Poslednji političko-pravosudni i medijski udar na Milenkovića izvela je upravo Hrkalovićeva u intervjuu, i to baš Objektivu. Više tabloidi ne spominju ni inspektora Mitića, ni tužioca Drecuna, ali metu na čelo iz dana u dan crtaju Slobodanu Milenkoviću. Okrivljena Hrkalovićeva rekla je da je Milenković, u stvari, narkodiler i da je protivzakonito uhapsio Koluviju. E, kad je Dijana Hrkalović to rekla, Više tužilaštvo joj je toliko poverovalo da su podrobno rešili da ispitaju. I to isto ono tužilaštvo koje ni prstom nije mrdnulo kada je pre osam meseci Zdenko Tomanović, pravni zastupnik Milenkovića i Mitića, javno rekao da su policiji predate informacije koje ukazuju da bezbednosne službe Srbije spremaju najpre kriminalizaciju, a potom i likvidacija, koja bi ličila na mafijašku, tih policajaca.

Nije Tužilaštvo reagovalo ni na brojne medijske objave i izjave opozicije da je do skoro načelnik BIA Mirko Škero, koji se često viđao i ručavao s Koluvijom, zapravo karika koja povezuje optužene u predmetu “Jovanjica” i političare. Da li bi svojim savesnim radom Tužilaštvo zapravo moglo da otvori vrata za pokretanja treće optužnice i hapšenja pojedinih šefova bezbednosnih službi? I zatvara li vrata Tužilaštvo svim policajcima koji bi se ubuduće drznuli i uhapsili nekog “državnog” narkodilera, upravo pozivanjem Milenkovića na informativni razgovor i to dok je linč režimskih medija na njega u jeku.