Foto: Serbian Presidential Press Service via AP
Uoči posete Zapadnom Balkanu predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel predstavio je svoju ideju za „reformu politike proširenja“. Proces bi, po njemu, trebalo da bude "sektorski, postepen i reverzibilan". Detalji bi mogli da budu poznati nakon sastanka lidera EU i Zapadnog Balkana 23. juna u Briselu
Nakon što je predsednik Francuske Emanuel Makron predstavio svoju ideju o „Evropskoj političkoj zajednici“ koja ne uliva mnogo nade da bi Evropska unija u sagledivoj budućnosti mogla da primi nove članice, ove nedelje je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, uoči svoje posete Zapadnom Balkanu, predstavio ideju kako da pristupni pregovori regiona postanu brži.
On je govoreći na Evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu rekao da u ovom trenutku pregovori traju predugo, odugovlače se „iz dobrih i iz loših razloga“. Zbog toga bi, kako je rekao, trebalo stvoriti novi zamah „za podsticaj reformi u regionu“.
To bi značilo „reformu pristupnog procesa“ koji bi se bazirao na principu „više za više“. To bi značilo progresivnu i postepenu integraciju što bi trebalo da građanima ponudi benefite evropskih integracije i pre formalnog članstva.
Prema Mišelovom predlogu države kandidate za članstvo, što je i Srbija, trebalo bi „postepeno i fazno“ integrisati u aktivnosti Evropske unije „nakon što se potvrdi da je zemlja usklađena sa evropskim pravom“. To bi značilo više evropskih fondova i savetodavno mesto u nekim forumima odlučivanja unutar Unije.
„Istovremeno, dostizanjem potrebnih merila zemlja bi imala pristup evropskim programima i fondovima u fazi pristupanja. Sa druge strane, ukoliko neka zemlja odustaje od vladavine prava neke od stečenih koristi tokom integracija mogu joj biti oduzete“, pojasnio je Mišel uoči posete regionu.
On se osvrnuo i na predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona o formiranju Evropske političke zajednice najavljujući da će tokom leta pokrenuti debatu o tome sa članicama EU. Iako bi deo te zajednice mogle da budu države regiona, Mišel smatra da bi ona trebalo da okupi pre svega prostor „od Rejkjavika do Bakua i Jerevena“, kako bi se radilo na „promociji zajedničkih vrednosti i interesa na kontinentu“.
I tokom posete Srbiji Mišel je o svojoj ideji za „reformu politike proširenja“ govorio na zajedničkoj konferenciji sa predsednikom Vučićem. Međutim, mediji nisu bili zainteresovani za tu ideju koliko za Makronov predlog, pa je tako glavna vest bila da Vučić daje podršku Makronovom predlogu, samo što nije objašnjeno u čemu se predlog sastoji.
Više detalja o Mišelovom predlogu i stavovima država članica o tome trebalo bi da bude poznato nakon sastanka lidera Zapadnog Balkana i EU 23. juna u Briselu.
Nakon neuspeha EU da zbog bugarskog veta otvori pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom, koje su formalno ispunile sve neophodne kriterijume za to, mnogi veruju da je kredibilitet EU i njene politike proširenja ozbiljno doveden u pitanje. Kako bi proces bio predvidljiviji i kredibilniji, najpre je usvojena nova metodologija 2020. godine takođe na predlog francuskog predsednika, kojom su tematski povezana poglavlja grupisana u šest klastera.
Međutim, ni ona nije dovela do značajnijih rezultata jer dve godine kasnije pregovori sa te dve balkanske države nisu otvoreni, a ni drugi kandidati nisu značajnije napredovali na putu ka EU.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i ntervjue na www.vreme.com
Srbija vapi za radnom snagom. Razlog tome je starenje populacije i odlazak mladih Srba negde gde će im život biti bolji. Šansu za sebe vide mladi ljudi iz Gane. Tamo je još gore nego u Srbiji
Studenti u blokadi postavili su građanima pitanje na društvenim mrežama - koga bi oni želeli da vide na listi
Području Đerdapa je ostao status Uneskovog geoparka, koji je bio ugrožen nakon prošlogodišnjih ozbiljnih upozorenja
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljuje „tvrdu i snažnu“ reakciju na hapšenje Igora Popovića na Kosovu. Popoviću je određen pritvor jer je pripadnike UČK nazvao „teroristima“
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da je na srpskoj vlasti da reformama pokaže da zaslužuje ulazak u Evropsku uniju
Umesto da se okome na obolele ćelije, odbrambene ćelije srpskog organizma su se okrenule protiv zdravih ćelija. Lek je počeo da kola krvotokom, ali je proces ozdravljenja dug i neizvestan
Mitropolit žički Justin otvoreno je stao na stranu studenata i upozorio vlast da “moć nije data radi nasilja, nego radi služenja“. Šta je to trebalo arhijereju poznatom po tome da se kloni sukoba
Kao što je Šešelj početkom devedesetih potezao pištolj na tadašnje studente, tako Vučić na njihove pobunjene kćerke i sinove danas poteže svoje batinaše. Ista je to politika, samo prilagođena vremenu
Ekskluzivno: Istraživanje Slobodana G. Markovića i Miloša Bešića o stavovima beogradskih studenata u plenumu
Šta sve nismo znali o njima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
