Nakon rasprave u švedskom parlamentu Riksdagu, premijerka Magdalena Andreson saopštila je da će ta država podneti zvaničan zahtev za pristup NATO-u. Uverena je da će za to imati podršku građana, dodajući da iako ljudi imaju drugačije mišljenje po pitanju pristupanja Alijansi, da bi svima trebalo da je „stalo do Švedske“.
Zahtevom za članstvom Švedska i zvanično napušta politiku vojne neutralnosti staru dva veka. „Završavamo sa jednom epohom i započinjemo drugu“, rekla je Anderson.
Tačan datum apliciranja još uvek nije poznat, ali je saopšteno da će Finska i Švedska to uraditi zajedno. Od članica NATO-a, za sada je protiv samo Turska koja za svoje „da“ traži da ove dve države „ne podržavaju terorističke grupe na svojim teritorijama“, tj. Kurde.
Nezadovoljstvo pristupanjem Finske i Švedske zapadnoj vojnoj alijansi je ovih dana pokazivao i predsednik Hrvatske Zoran Milanović, koji veruje da je ovo idealna prilika da se zapadne zemlje uslove da reše „hrvatsko pitanje“ u BiH u zamenu za hrvatski glas u NATO-u.
Milanovićevo uslovljavanje izgleda kao „pucanj u prazno“ s obzirom da je Vlada Hrvatske nadležna za glasanje u NATO-u, a premijer Andrej Plenković nije dao podršku Milanovićevoj ideji.
Da bi Švedska i Finska postale članice NATO-a potrebno je da odluka članica bude jednoglasna.
Vlast i opozicija ujedinjeni
Ova vest saopštena je javnostu u neobičnom formatu, jer se retko može videti da lideri najveće vladajuće i opozicione stranke zajedno drže konferencije za štampu. Cilj je bio da se pokaže da su bez obzira na ideološke razlike, švedske partije ujedinjene kada je u pitanju članstvo u NATO-u.
„Ovo je istorijska odluka“, rekao je lider opozicione Umerene partije Ulf Kristerson. Prema njegovim rečima, sada nema mesta stranačkoj politici jer se radi o „preuzimanju zajedničke odgovornosti za bezbednost zemlje“. Međutim, kako izveštavaju strani mediji, Kristerson nije mogao da sakrije uzbuđenje jer se ostvaruje politika za koju se njegova partija zalaže već dve decenije.
Levo orijentisane partije u Švedskoj, uključujući Socijaldemokrate, Zelene i Demokrate protivile su se ulasku zemlje u NATO i napuštanju vojne neutralnosti, pozivajući se na principe nezavisnosti, autonomije i švedske tradicije. Takav stav do skoro je imala je i vladajuća Socijaldemokratska partija – do pre nego što je Rusija napala Ukrajinu. Za razliku od partija sa levog političkog spekra, centrističke i desno orijentisane i ranije su se zalagale za ulazak zemlje u NATO.
Prate partije i stavove švedskog javnog mnjenja koje se značajno okrenulo ka napuštanju neutralnosti u protekloj deceniji. Prema istraživanjima javnog mnjenja iz feburara ove godine, 41 odsto Šveđana je za ulazak u NATO dok je 35 odsto protiv. Veruje se da su razlozi pro-NATO raspoloženje građana ozbiljne pretnje za bezbednost i stabilnost evropskih zemalja, posebno nakon oružane aneksije Krima 2014. godine.
Neutralnost kao brend
Vojna neutralnost Švedske vremenom je potala jedan od delova identiteta Šveđana. Švedski model neutralnosti pomagao je državi da zadrži svoje odnose i interese sa sukobljenim stranama. Mnogi su ovaj model videli kao izrazito fleksibilan, jer je omogućio Švedskoj da svoju spoljnu politiku oblikuje tako da neupitno postane partner zapadnog sveta, a da vojno ostane neutralna.
Tokom Hladnog rata vojno neutralno razvijala je na impresivan način svoje vojne kapacitete jer je oduvek postojao strah od napada Varšavskog pakta odnosno Sovjetskog saveza. Primera radi, Švedska je u to vreme bila četvrta vazdušna borbena sila na svetu, njena vojska je brojala 850 hiljada vojnika.
Međutim, nakon ulaska u EU 1995. i pristupanja NATO programu „Partnerstvo za mir“, što je najviši mogući oblik saradnje sa NATO isključujući članstvo, neutralnost je sve više dovođena u pitanje i utisak je da se taj koncept polako gubio. Od tada pa do danas u švedskoj javnosti vodi se ozbiljna debata o članstvu u NATO-u, a ruska agresija konačno je pomogla Švedskoj da raskine sa tradicijom neutralnosti.
S.P./BBC
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com