Foto: AP
Drugostepenom komisijom Mireli Čavajdi odobren je prekid trudnoće u Hrvatskoj. Ovaj slučaj ogolio je problem ženskih reproduktivnih prava u koja su u ovoj zemlji već godinama pod politički-ideološkim pritiskom, između ostalog. I dok svi love neke političke i društvene pozicije, žrtve su ponovo žene
Nakon žustre rasprave, hrvatski Sabor u petak je glasao protiv predloga zakona o medicinskom postupku prekida trudnoće, na predlog hrvatskih Socijaldemokrata (SDP). Na današnjoj sednici odbijen je i zaključak da bi Vlada u roku od šest meseci trebalo da pripremi i donese zakon, poštujući odluku tamošnjeg Ustavnog suda.
SDP podneo je predlog zakona koji bi podrazumevao da pobačaj u Hrvatskoj treba da bude „legalan, siguran, dostupan, kvalitetan i besplatan, a da žene imaju pravo slobodno da odlučuju o rađanju dece“. Iz opozicionog SDP-a tokom rasprave da predlog pruža „pravo na izbor i slobodu izbora i ništa više“.
Za poslanike vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), predlog Socijaldemokrata je „sramotan, neprimeren, nekvalitetan i nestručan“ i „postavlja prekid trudnoće ne kao izuzetak, nego kao pravilo“.
U središte političkih i ideoloških rasprava pitanje abortusa ponovo je došlo povodom slučaja Mirele Čavajde, žene kojoj su tri velike zagrebačke bolnice odbile da izvrše prekid trudnoće, pozivajući se na „prigovor savesti“.
I mada su lekarski izveštaji potvrđivali da se radi o „teškom invaliditetu i niskom kvalitetu života ploda, te kako se očekuje da će umreti u utrobi i u ranoj neonatalnoj dobi“, jedna od bolnica saopštila je da „nemaju ni stručnjake ni opremu za izvođenje feticida, a da za navedeni postupak nisu edukovani“. Međutim, veoma brzo je postalo jasno da problem leži u tome što zbog pozivanja na „prigovor savesti“ lekari ne žele da izvrše zahvat.
Ministarstvo zdravlja saopštilo je prošle nedelje da „svaka žena ima pravo na prekid trudnoće posle deset nedelja“ ukoliko za to postoji medicinsko opravdanje. I pored toga izjava resornog ministra Vilija Beroša bila je problematična jer je rekao da je o slučaju Mirele Čavajde razgovarao sa nekoliko desetina ginekologa koji veruju da bi dete pri porođaju preživelo.
Stručna komisija Kliničko-bolničkog centra u Zagrebu donela je zaključak da bi „trebalo pokušati lečenje deteta posle porođaja“. Nakon velikog pritiska javnosti i nekoliko protesta podrške Mireli Čavajdi drugostepena komisija ipak dala je zeleno svetlo za prekid trudnoće u četiri zagrebačke bolnice.
Ovaj slučaj samo je poslednji u nizu koji je ogolio problem ženskih reproduktivnih prava u Hrvatskoj koja su godinama pod pritiskom. Sa jedne strane političko-ideološkim jer lekari odbijaju da vrše abortuse uz „prigovor savesti“ iz verskih razloga.
Mirjana Kučer iz feminističke nevladine organizacije Domine kaže za portal „Vremena“ da je „prigovor savesti“ uvela Vlada leve koalicije na čelu sa SDP-om Zakonom o liječništvu 2003. godine. Dodaje da je 19 godina kasnije u Zagrebu i Splitu gotovo nemoguće pronaći ginekologe u javnim ustanovama koji se ne pozivaju na „prigovor savesti“.
„Za ilustraciju, u splitskom KBC-u, navodno od 34 ginekologa njih 32 odbija vršiti pobačaj. Podatke o tome koliko ih odbija vršiti medicinski potpomognutu oplodnju ili propisivati kontracepciju za sada nemamo“, navodi Kučer.
Kučer kaže da poplava „prigovora savesti“ kreće nakon 2013. i 2014. godine kada je Hrvatska uvela Zakon o istopolnom partnerstvu. Prema njenim rečima, sa jačanjem konzervativnih uticaja i uticaja lekarskog katoličkog društva hrvatsko društvo došlo je u apsurdnu situaciju u kojoj žene žive u atmosferi straha i stigme.
„Pobačaj ili medicinski prekid trudnoće na zahev dozvoljen je zakonom, ali je u praksi nedostupan većini žena. I imamo apsurdnu situaciju da je na primer broj abortusa na zahtev u godini dana pao verovatno ispod 2000 (početkom 90-tih iznosio je preko 36 000), a stopa korišćenja kontracepcije nije porasla, niti je seksualno vaspitanje uvedeno u škole“, naglašava Kučer i dodaje da je tako „prigovor savesti“ postao još jedan instrument u vršenju nasilja nad ženama.
Ona se nada da će slučaj Mirele Čavajde, koji je pokrenuo lavinu i samo se srećom nije pretvorio u nešto po život i zdravlje žene puno gore, dovesti do promene situacije „u kojoj svi love neke političke i društvene pozicije, a čije su žrtve opet žene“.
S.P./HRT/ Index.hr / Bilten.org
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
