Foto: AP
U Ukrajini, Poljskoj, Litvaniji…. Užurbano se demontiraju spoemnici koji svedoče na istorijske periode kada su u tim državama bili Sovjeti. Spomenik rusko-ukrajinskom prijateljstvu više nema nikakvog smisla – rekao je autor jednog od spomenika gledajući kako ruše njegovo delo
U Kijevu je uklonjen Spomenik prijateljstvu između Ukrajine i Rusije iz sovjetske ere, gotovo u isto vreme kad je na severu Litvanije izvučen iz zemlje memorijalni kamen Crvenoj armiji. Dva dana pre toga demontiran je spomenik ruskom piscu Maksimu Gorkom u ukrajinskom gradu Vinici. Pre toga u Poljskoj javno su srušena tri spomenika sovjetske Crvene armije.
Spomenik prijateljstvu u Kijevu je bronzana statua od 8 metara, Prikazuje ukrajinskog i ruskog radnika na postolju koji zajedno drže sovjetski Orden prijateljstva.
„Bila je potrebna i simbolika: prvo je figura ruskog radnika izgubila glavu kada su pokušali da podignu skulpturu. Zatim su pokušali da poseku postolje na koje su bile postavljene figure. Ispostavilo se i da je teško. Ali stručnjaci su pronašli izlaz – presekli temelj spomenika. Bukvalno, iskorenjena i uklonjena skulptura!“, napisao je gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko na Telegramu.
„Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu… Možemo li biti prijatelji sa Rusijom? Šta vi mislite? Ovo je naš najgori neprijatelj, zato spomenik rusko-ukrajinskom prijateljstvu više nema nikakvog smisla“ rekao je agenciji Rojters Serhij Mirhorodski jedan od kreatora Spomenika prijateljstva, koji je posmatrao skidanje.
Demoniranje spomenika Maksimu Gorkom u ukrajinskom gradu Vinici zabeleženo je na Tviteru. Uz video zapis objavljen je i komentar „sluga staljinističkog režima“.
Na memorijalnom kamenu koji je izvučen u Madlieni, u Litvaniji, pisalo je da Sovjetska armija 1944. oslobodila taj grad od fašističkih nemačkih okupatora.
U Poljskoj su srušeni spomenici u mestu Grnčarsko u Donjoj Šleziji na jugu Poljske i Mjendzibloću i Sjedlecu u Velikopoljskom vojvodstvu na zapadu zemlje.
Poljski institut pamćenja naroda planira da skloni još šezdesetak takvih spomenika, u nameri da da dovrši dekomunizaciju javnog prostora, što je po zakonu iz 2017. godine kojim se zabranjuju spomenici koji „simbolizuju ili propagiraju“ totalitarne režime.
Nakon tog zakona, na spisku nepodobnih našlo se 500 spomenika.
Predsednik poljskog Instituta za nacionalno sećanje prisustvovao je rušenju spomenika u Hrzovicama i proglasio da „Nema mesta spomenicima i simbolima označenim crvenom petokrakom u slobodnoj, nezavisnoj i demokratskoj Poljskoj, niti u slobodnoj Evropi“.
Tokom Drugog svetskog rata, Crvena armija je proterala snage nacističke Nemačke iz Poljske, ali komunistički režim koji je nametnut većina Poljaka vidi kao mračni period njihove istorije, i ima negativan stav prema spomenicima podignutim Sovjetskom Savezu.
Spomenik Crvenoj armiji iz 1950. godine koji je srušen na groblju u Koszalinu, objavile su lokalne vlasti, srušen je nelegalno. Spomenik predstavlja vojnika koga grli devojka sa golubom u ruci.
S.Ć./RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Moji stavovi poznati su svakome tko čita naše novine i portal. Oni, svakako, nisu tajna ni za RTS. Zato me je profesionalno i ljudski pogodilo da moj komentar, u kojem osuđujem tagetiranje urednika i novinara Javnog servisa, ova kuća iskoristi da preko mene zabije nož u leđa „Vremenu“
„Vreme“ je osudilo objavljivanje ličnih podataka i targetiranje novinara i urednika Radio-televizije Srbije, a ne studentsku blokadu RTS-a
U toku je peti dan blokade zgrada Radio-televizije Srbije u Takovskoj ulici u Beogradu i na Košutnjaku. Javni servis je bio prinuđen da promeni programsku šemu, a kako navode, rade u najtežim uslovima do sada. Podneta je i krivična prijava protiv studenata koji blokiraju zgrade RTS-a
RTS je podneo krivičnu prijavu protiv studenata u blokadi koji od 14. aprila blokiraju zgrade u Takovskoj i na Košutnjaku, saopštili su iz javnog servisa
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je izmene u finansiranju fakulteta i više novca privatnim visokoškolskim ustanovama kako bi se razbio monopol državnih fakulteta. Profesori nekih privatnih fakulteta to vide kao razdor u akademskoj zajednici
Ko osuđuje režimsko targetiranje ljudi iz medija, nevladinog sektora, opozicije i univerziteta, ne sme pristati ni na ova uperena protiv urednika i novinara RTS-a
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Vučić i Šešelj: Gde ja stadoh, ti produži
Povratak radikalskog nasilja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
