Foto: Printscreen dnevnik.hr
Dok su mediji u Srbiji krcati tekstovima o izborima i kriminalu, u Hrvatskoj raspravljaju o mački koju su izbacili iz dubrovačke Sponze, i reklamiranju radnog mesta svetioničara kao posla snova
Da li znate ko je Anastazija? Ako je vaš odgovor negativan, znači da ne pratite hrvatske medije jer biste inače znali da im je, tako barem deluje iz ove naše izborne atmosfere, glavna tema sudbina ulične mačke Anastazije koja je nedavno iseljena iz jedne od najlepših palata Dubrovnika.
Dubrovčani tvrde da ima 18 godina, lepa je, i jedna je od turističkih atrakcija. Mnogi su pokušavali da je udome, ali im je ona uvek bežala i vraćala se na mesto koje je sama odabrala – trem palate Sponza, gotičko-renesansno zdanje iz 14. veka.
Tu su joj ljudi donosili hranu, zaklanjali je od nevremena kartonima i kutijama, neko vreme je živela u sanduku u palati gde se sama sklonila, da bi joj u vreme pandemije neko sazidao drvenu kućicu. Međutim, pred početak turističke sezone, tadašnja direktorka Dubrovačkih muzeja je izjavila da „vizura Dvora s mačjom kutijom jednostavno ne ide“ i, Anastazija je ostala bez smeštaja.
Potom joj je Dubrovčanin Srđan Kera napravio kućicu u istom stilu palate sa plišanim jastukom tamno crvene boje i natpisom „Anastazija“, ali je rukovodstvo muzeja tražilo da se i ta kućica ukloni.
Pozvali su se na zakon, u kome piše da nio ne sme da ošteti „jedinstvenu i istorijsku celinu“ Dubrovnika „posebno gradnjom skloništa ili naselja“. To je izazvalo burne rasprave. U onlajn anketi koju su organizovale lokalne novine, 90 odsto od 4.500 učesnika smatra je da Anastazijina kućica treba da ostane u palati.
Mačka ima svoju stranicu na Fejsbuku naslovljenu „Kneginja Anastazija“, a onlajn peticija kojom se poziva da joj se vrati kuća prikupila je gotovo 12.000 potpisa. U isto vreme, Fejsbuk stranica Dubrovačkih muzeja ocenjena je sa 1,2 i niz negativnih recenzija – sve zbog odnosa prema Anastaziji.
Druga priča je iz Splita, tačnije sa ostrva Sveti Ivan, gde se traži svetioničar. Raspisan je konkurs za ovo izuzetno i retko radno mesto, na Jadranu ih ima tek tridesetak, ali i dobro plaćeno. Plata svetioničara je između 6.000 i 7.000 kuna, što je oko 100.000 dinara. Radi se 15 dana mesečno.
Ostrvo Sveti Ivan je prelepa ali usamljena hrid, pa bi budući svetioničar morao da nabavi sve što mu treba za tih 15 dana, a u opisu radnog mesta mu piše razno svašta: od održavanja, rukovanja svetlom i sirenom za maglu, do učestvovanja u akcijama traganja i spašavanja na moru, i pisanja dnevnika.
S.Ć./ Dnevnik.hr /BizLife
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Stvar je pokrenuta i nema šanse da se, čak i uz pokradene izbore, Aleksandar Vučić izvuče iz ove gabule, smatra politikolog Filip Balunović. Zato očekuje da vlast proba ogoljenim nasiljem
Rečenica koju je prvi napisao na Instagramu predsednik Srbije Aleksandar Vučić: „Bolje Ćaci nego Naci" osvanula je i na Niškoj tvrđavi sa sve kukastim krstom
Do sada je uhapšeno 18 osumnjičenih zbog napada na studenta Miloša Pavlovića. Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da „policija nastavlja rad na identifikaciji i privođenju drugih učesnika incidenta”
Zastava koja godinama stoji ispred kabineta javne tužiteljke Bojane Savović uklonjena je nakon intervjua za „Vreme”
„Nas borce za demokratiju prozivaju fašističkim banditima“, poručili su studenti
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Miloš Pavlović je napadnut jer nije shvatio da u naprednjačkoj Srbiji učešće u javnom životu ima neformalnu cenu. I da nju sada plaćaju i ćaciji
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
