Foto: (AP Photo/Emilio Morenatti
Broj ukrajinskih izbeglica uskoro će preći cifru od 2 miliona. Pregovara se o humanitarnim koridorima kojima bi civili mogli sigurno da se evakuišu iz gradova koji su pod opsadom. Čini se da se priprema teren za drugi čin ruske invazije na Ukrajinu, u kome će se borbena dejstava intenzivirati
Dvanaestog dana od početka ruske invazije na Ukrajinu stiče se utisak da se sprema scena za drugi čin tragedije.
Vode se intenzivni pregovori o prekidu vatre i humanitarnim koridorima za bezbednu evakuaciju civila u mnogim gradovima. Zaraćene strane optužuju jedna drugu za kršenje primirja.
Slika koja je obeležila današnji dan i simbolizuje stanje širom zemlje dolazi iz mesta Irpin nadomak Kijeva. Prvo je kamerom zabeleženo kako raketa udara na mestu na kojem je trebalo da se okupe civili i krenu u pravcu zapada. Potom je fotograf „Njujork tajmsa“ na istom mestu uslikao beživotna tela majke sa dvoje dece. Ukrajinski zvaničnici kažu da je u tom napadu ubijeno 8 civila, tvrde da Rusi namerno gađaju civile i izazianjem straha i nesigurnosti žele da slome otpor Ukrajinaca.
Ratna vlada u Kijevu traži da se pred Međunarodnim sudom pravde podnese tužba protiv Rusije zbog ratnih zločina.
Slične slike dolaze iz Harkova, Hersona, Mikolajeva. Crnomorski grad Mariupolj je danima pod opsadom. Preko 400.000 stanovnika je bez struje, grejanja i vode. Zvaničnici govore o humanitaranoj krizi. Više prekida vatre je uz međusobne optužbe propalo.
Ukrajinski zvaničnici upozoravaju da Vladimir Putin priprema teren za zauzimanje Mariupolja i Odese i uspostavljanje kopnenog koridora koji bi spojio anektiran Krim i otcepljene, samoproglašene ruske republike Donjeck i Lugansk na istoku zemlje.
Govori se o tome da bi scenario iz Donbasa mogao da se ponovi i u Moldaviji, gde u autonomnoj Transnistriji takođe žive Rusi. Ruske trupe su odavno stacionirane u Transnistriji. Moldavija je jedna od najsiromašnijih evropskih zemalja u koju sada takođe stiže na desetine hiljada izbeglica iz Ukrajine.
Reporteri više svetskih medija izveštavaju da u Kijevu rastu napetost i zebnja lokalnog stanovništva. Železničku stanicu u centru grada opseda sve veći broj ljudi, uglavnom žene i deca, koji na svaki način pokušavaju da se ukrcaju na sve vozove koji idu u pravcu Laviva na zapadu zemlje, koji je još uvek siguran.
UN govori o „najbrže rastućoj“ izbegličkoj krizi u Evropi od Drugog svetskog rata. U ponedeljak se brojalo preko 1,7 miliona izbeglica koje su prešle ukrajinske granice. Većina njih, oko milion, se nalazi u Poljskoj.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski nesmanjenom žestinom poziva Ukrajince širom zemlje da se priključe borbi protiv „ruskih okupatora“. Navodi velike gubitke na ruskoj strani, a da su Ukrajinci spremni da plate svaku cenu za slobodu. Još uvek se polazi od toga da je jedan od ciljeva invazije zauzimanje Kijeva i uspostavljanje proruske vlade. Nema naznaka da bi Kremlj mogao da obustavi vojnu ofanzivu u Ukrajini.
Raznoliki penzionisani generali i stručnjaci za bezbednost na CNN-u i BBC-ju upozoravaju da bi gradska borba iziskivala veliki broj žrtava i na ruskoj strani, te da branitelj grada u odnosu na napadača ima prednost 10 : 1.
Jedan od zvaničnika NATO-a je naveo da je ukrajinska vojska dobila 17.000 protivtenkovskih bacača i 2000 najmodernijih stingera kojima mogu da se gađaju borbeni avioni i helikopteri. Kaže se da su daleko pre izbijanja sukoba zapadni instruktori obučavali pripadnike ukrajinske vojske kako da rukuju njima.
Zelenski od NATO-a traži da ukrajinskom ratnom vazduhoplovstvu stavi na raspolaganje stare poljske Migove. Poljska vlada je saopštila da to nije tako jednostavno.
Iz Moskve stiže poruka da bi se smatralo da je zemlja koja svoje aerodrome stavi na raspolaganje za ratna dejstva protiv ruske vojske stupila u rat protiv Rusije.
Ranije je Vladimir Putin izjavio da su zapadande sankcije protiv Rusije „ekvivalent objavi rata“. Putin se još uvek nije izjasnio o tome, da li je i masovno naoružavanje ukrajinske regularne vojke, teritorijalne odbrane i paravojnih formacija takođe ekvivalent objavi rata protv Rusije.
Dok ratna dejstva dobijaju na ubrzanju, ruska nafta i gas i dalje nesmetano preko Ukrajine stižu u zapadnu Evropu. Cene energenata idu ka istorijskim rekordima.
J.H.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Policija u opremi za razbijanje demonstracija odgurala je građane koji su pokušavali da spreče specijalno vozilo da ispred zgrade Banovine u Novom Sadu ukloni autobus Milomira Jaćimovića, koji mu je ranije danas vraćen. Nakon toga Jaćimovićev maloletni sin je najavio da ponovo počinje štrajk glađu
RTS je javio da su maskirani Albanci u Kopnenoj zoni bezbednosti pucali na srpske vojnike. Ogroman bezbednosni propust, ili još jedna loše režirana predstava za javnost?
Dijana Hrka, majka Stefana Hrke koji je stradao u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, saopštila je na konferenciji za medije da nakon 16 dana prekida štrajk glađu
Dijana Hrka je za ponedeljak u 17 časova pozvala studente, srednjoškolce, radnike, zborove, građane na dogovor. „Ne idem nigde odavde, zovem vas sve na dogovor bez razilaženja“, poručila je Hrka koja je ušla u šesnaesti dan štrajka glađu
Generalštab je još jedan ispit iz poznavanja uređenog građanskog društva. Ispit otpora ideologiji „profit je važniji od ljudskih života“ – poručuju građanima Ratni i vojni veterani Srbije
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
