Foto: (AP Photo/Emilio MorenattiBroj ukrajinskih izbeglica uskoro će preći cifru od 2 miliona. Pregovara se o humanitarnim koridorima kojima bi civili mogli sigurno da se evakuišu iz gradova koji su pod opsadom. Čini se da se priprema teren za drugi čin ruske invazije na Ukrajinu, u kome će se borbena dejstava intenzivirati
Dvanaestog dana od početka ruske invazije na Ukrajinu stiče se utisak da se sprema scena za drugi čin tragedije.
Vode se intenzivni pregovori o prekidu vatre i humanitarnim koridorima za bezbednu evakuaciju civila u mnogim gradovima. Zaraćene strane optužuju jedna drugu za kršenje primirja.
Slika koja je obeležila današnji dan i simbolizuje stanje širom zemlje dolazi iz mesta Irpin nadomak Kijeva. Prvo je kamerom zabeleženo kako raketa udara na mestu na kojem je trebalo da se okupe civili i krenu u pravcu zapada. Potom je fotograf „Njujork tajmsa“ na istom mestu uslikao beživotna tela majke sa dvoje dece. Ukrajinski zvaničnici kažu da je u tom napadu ubijeno 8 civila, tvrde da Rusi namerno gađaju civile i izazianjem straha i nesigurnosti žele da slome otpor Ukrajinaca.
Ratna vlada u Kijevu traži da se pred Međunarodnim sudom pravde podnese tužba protiv Rusije zbog ratnih zločina.
Slične slike dolaze iz Harkova, Hersona, Mikolajeva. Crnomorski grad Mariupolj je danima pod opsadom. Preko 400.000 stanovnika je bez struje, grejanja i vode. Zvaničnici govore o humanitaranoj krizi. Više prekida vatre je uz međusobne optužbe propalo.
Ukrajinski zvaničnici upozoravaju da Vladimir Putin priprema teren za zauzimanje Mariupolja i Odese i uspostavljanje kopnenog koridora koji bi spojio anektiran Krim i otcepljene, samoproglašene ruske republike Donjeck i Lugansk na istoku zemlje.
Govori se o tome da bi scenario iz Donbasa mogao da se ponovi i u Moldaviji, gde u autonomnoj Transnistriji takođe žive Rusi. Ruske trupe su odavno stacionirane u Transnistriji. Moldavija je jedna od najsiromašnijih evropskih zemalja u koju sada takođe stiže na desetine hiljada izbeglica iz Ukrajine.
Reporteri više svetskih medija izveštavaju da u Kijevu rastu napetost i zebnja lokalnog stanovništva. Železničku stanicu u centru grada opseda sve veći broj ljudi, uglavnom žene i deca, koji na svaki način pokušavaju da se ukrcaju na sve vozove koji idu u pravcu Laviva na zapadu zemlje, koji je još uvek siguran.
UN govori o „najbrže rastućoj“ izbegličkoj krizi u Evropi od Drugog svetskog rata. U ponedeljak se brojalo preko 1,7 miliona izbeglica koje su prešle ukrajinske granice. Većina njih, oko milion, se nalazi u Poljskoj.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski nesmanjenom žestinom poziva Ukrajince širom zemlje da se priključe borbi protiv „ruskih okupatora“. Navodi velike gubitke na ruskoj strani, a da su Ukrajinci spremni da plate svaku cenu za slobodu. Još uvek se polazi od toga da je jedan od ciljeva invazije zauzimanje Kijeva i uspostavljanje proruske vlade. Nema naznaka da bi Kremlj mogao da obustavi vojnu ofanzivu u Ukrajini.
Raznoliki penzionisani generali i stručnjaci za bezbednost na CNN-u i BBC-ju upozoravaju da bi gradska borba iziskivala veliki broj žrtava i na ruskoj strani, te da branitelj grada u odnosu na napadača ima prednost 10 : 1.
Jedan od zvaničnika NATO-a je naveo da je ukrajinska vojska dobila 17.000 protivtenkovskih bacača i 2000 najmodernijih stingera kojima mogu da se gađaju borbeni avioni i helikopteri. Kaže se da su daleko pre izbijanja sukoba zapadni instruktori obučavali pripadnike ukrajinske vojske kako da rukuju njima.
Zelenski od NATO-a traži da ukrajinskom ratnom vazduhoplovstvu stavi na raspolaganje stare poljske Migove. Poljska vlada je saopštila da to nije tako jednostavno.
Iz Moskve stiže poruka da bi se smatralo da je zemlja koja svoje aerodrome stavi na raspolaganje za ratna dejstva protiv ruske vojske stupila u rat protiv Rusije.
Ranije je Vladimir Putin izjavio da su zapadande sankcije protiv Rusije „ekvivalent objavi rata“. Putin se još uvek nije izjasnio o tome, da li je i masovno naoružavanje ukrajinske regularne vojke, teritorijalne odbrane i paravojnih formacija takođe ekvivalent objavi rata protv Rusije.
Dok ratna dejstva dobijaju na ubrzanju, ruska nafta i gas i dalje nesmetano preko Ukrajine stižu u zapadnu Evropu. Cene energenata idu ka istorijskim rekordima.
J.H.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Potpredsednik SSP-a Borko Stefanović i drugi visoki funkcioneri povukli su se sa liste „Evropska Srbija“ jer se ne slažu sa izlaskom na izbore, potvrđeno je za „Vreme“. Time se ova lista dodatno osula
Odlazeći predsednik konačno je seo u škodu koja pripada starijem bratu, i pošao da „razgovara sa narodom“. Ogroman je jaz između toga kako predstavlja svoju kampanju i kakva je ona stvarno – preskupa i nesnosna
Dok izbačeni članovi pokreta pozivaju da se nikako ne glasa za Nestorovića, čuveni doktor se bori sa misterioznim medicinskim problemima i tvrdi da ima podršku Moskve. Može li nešto da uradi na izborima?
Jedna teza glasi da u Srbiji vlada referendumska atmosfera za i protiv vlasti u kojoj opozicione koalicije koje izlaze na izbore samo smetaju Studentskoj listi. Druga glasi da nema referendumske atmosfere samim tim što su studenti odbili da sarađuju sa strankama koje su takođe protiv naprednjačke vlasti. A treća, da Vučić svakako pobeđuje „antisrbe“
Nosiocu Studentske liste Iliji Srdanoviću tabloidi „na teret“ stavljaju svašta, čak i to da u Beograd dolazi „Vučićevim vozom“. „Ako je voz Vučićev, rekao bih i da je nadstrešnica Vučićeva“, kaže Dejan Bursać iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
