Prvi na listi koalicije „Moramo“ Aleksandar Jovanović Ćuta: Zeleni ustanik

Aleksandar Jovanović Ćuta rođen je 1960. godine u Beogradu. Za Žarkovo, beogradsko naselje u kome je odrastao, kaže da je nekada bilo „autentična seoska sredina. Tu se „odmalena navikavao na mir štale, zvuke poljoprivrednih mašina i druženje sa domaćim životinjama“. Studirao je na Fakultetu dramskih umetnosti.

Zvanično je na birou rada, ali iako je nezaposlen, kaže da „jedva stiže na sva mesta gde ga građani zovu“. „Te 2016, kada je krenuo sveopšti napad na reke Stare planine“ obišao je „svaku kuću, svako domaćinstvo u tridesetak sela“.

Tada je postao poznat široj javnosti kao borac protiv izgradnje malih hidroelektrana na Staroj planini. Ćuta je bio među osnivačima pokreta „Odbranimo reke Stare planine“, udruženja koje je postalo naširoko praćeno u Srbiji posebno nakon performansa „Molitva za reku“ na reci Temštici u selu Temska nedleko od Pirota.

„Pošto u ovoj zemlji ne postoje izvršitelji za male hidroelektrane – nego samo za sirotinju koju treba da izbaciš na ulicu i da joj otmeš stan – morali smo mi da se angažujemo“, govorio je tada Ćuta.

Da predvodi zeleni ustanak i pobunu ovlastio ga je njegov „pradeda Đorđe, koji se nakon balkanskih i Velikog rata konačno vratio na svoju Staru planinu, na svoje parče zemlje, na svoju reku Temšticu, da othrani svoje četvoro dece“.

Nakon četiri godine borbe protiv „neviđenog nasilja nad stanovništvom od strane investitora, policije i države“ u naselju Rakita u opštini Babušnica, Aleksandar Jovanović Ćuta je „zeleno delanje“ sa svojim „Ekološkim ustankom“ proširio i na ostatak Srbije. Vrlo brzo Ćuta je postao prepoznatljivo lice 60 ekoloških organizacija kojima se u aprilu prošle godine u „Ekološkom ustanku“ u Beogradu priključilo više građana, nego što ih je prisustvovalo na većini opozicionih skupova proteklih godina.

Na ustanak je pozivao upravo Ćuta ograđujući se da se ne radi o politici, jer da su u pitanju ekološki pokreti koji od vlasti traže stopiranje projekata koji su štetni za životnu sredinu i zdravlje građana.

Na ulici je Ćuta vrlo brzo shvatio da bi stvari trebalo da se menjaju u političkoj areni, a nakon najave da bi „on i još neki ljudi iz Beograda“ mogli da uđu u potpuno novu priču i izađu na izbore u Beogradu, u medijima su se pojavile vesti da je Ćuta „trojanski konj Srpske napredne stranke“. Zameralo mu se što u javnim nastupima gotovo da i ne spominje predsednika Srbije i SNS. Ćuta je ove navode demantovao i naglašavao da ga podjednako napadaju i vlast i opozicija zbog najave o učešću na izborima.

„Nikakve dodirne tačke nemam sa bilo kojom strankom, niti sam na bilo koji način učestvovao u osnivanju SNS-a. Vidim da o tome ljudi pričaju kada smo najavili mogućnost da u Beogradu osnujemo pokret i predstavimo plan kakav to Beograd želimo“, govorio je Ćuta.

Za Aleksandra Vučića misli da je „najveća tragedija koja je mogla da nam se desi“, kao i za ljude oko njega koji su bili deo bivšeg režima. Ne misli „ništa dobro ni o opoziciji“, iako smatra da tu „ima kvalitetnih ljudi“. „Pogledajte Mariniku Tepić. Kapa dole za ono što radi. Svaki pošten čovek u zemlji mora da kaže ’ovoj ženi moraš da se diviš’“.

Više puta našao se u medijskom sukobu sa liderima opozicije okupljenim oko Stranke slobode i pravde (SSP), a mediji su naširoko pisali kada je Ćuta zabranio opozicionim liderima da govore na jednom od ekoloških protesta. Sa njima nema saradnje jer Ćuta kaže da je ta „bivša vlast, Đilas i Jeremić“ dovela Rio Tinto u Srbiju, a sada je protiv njega. „U njihovo vreme je počeo projekat sa mini hidroelektranama. Zato sa njima nema saradnje“.

Veruje da su Srbiji potrebni novi ljudi. „To su ljudi koji znaju kako se sprečava i kako se leči. Mi više nemamo vremena. Čekaju nas stotine mesta zločina, od soijalnih do problema ekologije“. Aleksandar Jovanović Ćuta će na vanrednim parlamentarnim izborima 3. aprila biti prvi na listi koalicije levo-zelenih političkih partija i pokreta „Moramo“ koju pored pokreta Ekološki ustanak čine stranka Ne davimo Beograd i građanska platforma „Akcija“.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com