FOTO: Aleksandar Anđić
Medijski zakoni, zahvaljujući kojima je Srbija skočila na komparativnim listama medijskih sloboda polovinom prošle decenije, doprineli su – ili bolje rečeno, njihova šalabajzerska primena – tome da srpska medijska scena nikada u istoriji nije bila gora. Proces konkursnog sufinansiranja se, uz neke izuzetke, pretvorio u dotiranje režimskih medija
Najvažniji segment medijskih reformi iz 2014. godine, koje su uz velike nade pozdravila esnafska udruženja i međunarodne organizacije, bio je tzv. novi model odnosa države i medija. Ukratko, država mora da izađe iz medijskog vlasništva, ali nastavlja da finansijski interveniše u medijsku sferu tako što konkursno podržava medijske sadržaje od zakonski definisanog javnog interesa, kroz rad stručnih i nezavisnih komisija koje procenjuju vrednost predloga projekata.
Sedam i po godina posle – prema danas objavljenom istraživanju novosadskog Centra za održive zajednice, ali i prema brojnim prethodnim analizama – više je nego jasno da su očekivanja medijskih eksperata, koji su verovali da će novi zakoni potpomoći kvalitetne i profesionalne medije i medijske sadržaje, dramatično izneverena. Medijski zakoni, zahvaljujući kojima je Srbija skočila na komparativnim listama medijskih sloboda polovinom prošle decenije, doprineli su – ili bolje rečeno, njihova šalabajzerska primena – tome da medijska scena valjda nikada u istoriji nije bila gora.
Proces konkursnog sufinansiranja se, uz neke izuzetke, pretvorio u dotiranje režimskih medija. Veliki privatizovani mediji, koji su dospeli u stranačke ruke, još uvek su paternalizovani od, pre svega, lokalnih samouprava, i dobijaju ogromne novce građana za kreiranje režimskih propagandnih poruka. Tako građani sami izdašno plaćaju da budu dezinformisani i “raspamećivani”. A o tome ko će dobiti pare uglavnom odlučuju “stručnjaci” koje je delegirala vlast, i koji često samo u delo sprovode odluke koje su prethodno donete u stranačkim prostorijama.
Kako to kod nas biva, zakoni idu drumom, a stvarnost šumom. Teško da će ogroman trud novinarskih i medijskih udruženja uroditi plodom, da u igrokazu novih medijskih reformi, popravljajući zakon, poprave medijsku scenu. Apsurdno je pokušavati izmenama legislative naterati vlast da poštuje zakone. Pre će naprednjaci priznati genocid u Srebrenici nego što će se odreći kontrole nad medijskom scenom, koju ostvaruju, dobrim delom, novcem iz budžeta.
Prema podacima Centra zaodržive zajednice, država je na svim nivoima od 2015. do kraja 2021. godine utrošila više od 85 miliona evra za medijske konkurse. Najveći deo tog novca završio je u rukama naprednjačkih medijskih poslenika, odnosno za propagandne delatnosti, pogotovo na nivou lokalnih samouprava: za sufinansiranje njihovih medijskih sadržaja u ovom periodu izdvojeno je 66,8 miliona evra ili bezmalo četiri petine ukupnih sredstava. Nešto je bolja situacija na konkursima Ministarstva kulture i informisanja.
Prezentovani podaci samo su jedna od “tajni” sadašnje konfiguracije medijske scene, odnosno apsolutne dominacije medija bliskih vlasti. Ovoj, ali i drugim analizama, otimaju se skriveni podaci o tome koliko novca režimski mediji dobijaju na druge načine – preko javnih preduzeća, privatnih preduzeća koja imaju dil sa vlašću i sa njima povezanim firmama. Sveobuhvatnija analiza bi otkrila suštinu naša nesrećne scene, progovorila o nivou korupcije, ali bi se njome morao baviti tim ozbiljnih finansijskih, domaćih i stranih forenzičara. U medijima je, kao i u krimi-romanima, najvažnije pratiti putanje novca.
Prema prezentovanom istraživanju, najviše novca građana za šest godina putem konkursa dobila je Radio-televizija Novi Pazar (2,61 miliona evra), RTV Belle Amie iz Niša (1,13 miliona), Novosadska TV (1, 09 miliona), Sremska televizija (973 hiljade evra) i Studio B (907 hiljada). Svih pet televizija su bliske vlasti, a četiri od njih su bile predmet privatizacije 2015. i 2016. godine i iz državnih su dospele u stranačke ruke.
Prema Pravilniku o sufinansiranju javnog interesa u sferi javnog informisanja, jedan od glavnih kriterijuma, prilikom ocenjivanja predloga projekta, jeste aplikantovo poštovanje Kodeksa novinara Srbije. Prema analizi Saveta za štampu, u periodu od jula do septembra prošle godine, deset dnevnih listova koji izlaze u Srbiji prekršili su Kodeks čak 2.625 puta. Neslavni rekorderi su “Alo” (570), “Informer” (448) i “Srpski telegraf” (437). Istraživanje COZ-a navodi da su izdavači ovih medija od 2015. do 2021. prihodovali putem konkursa više od 900.000 evra. Toliko o poštovanju pravnih akata u Srbiji i tome da će izmenjeni zakoni doneti neki boljitak.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Aleksandar Vučić za RTS o ostavkama, odgovornosti i sestrinskim televizijama - tužilaštvo je odradilo „nadrealno brzo veštačenje“, kaže predsednik Srbije
Inicijativa ProGlas pozvala je sve građane Srbije da u petak, 22. novembra, u 11:52 stanu na 15 minuta gde god da se nalazili i tako odaju poštu stradalima u Novom Sadu. Akcija treba da bude upozorenje vlastima da odgovorni moraju da budu kažnjeni i da istraga mora da bude transparentna
Osumnjičena Z.S.M. se tereti za teško delo protiv opšte sigurnosti, a u vezi sa nepropisnim i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova. Druga osoba, osumnjičena za isto delo trenutno je nedostupna organima gonjenja
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
