Foto: AP Photo/Patrick Semansky
Uz malo dobrih želja i malo više pretnji Džozef Bajden i Vladimir Putin su 30. decembra ponovo razgovarali o deeskalaciji zategnutih odnosa između SAD i Rusije. U januaru sledi niz susreta na nižem nivou na istu temu
Zvuk kucanja čaša od kristala meša se sa zveckanjem oružja u Vašingtonu i Moskvi. Obećanja, pretnje i najbolje želje smenjivale su se tokom pedesetominutnog telefonskog razgovora američkog predsednika Džozefa Bajdena i predsedika Rusije Vladimira Putina koji je održan u četvrtak 30. decembra na inicijativu ruskog predsednika.
Ruski mediji u dobre signale ubrajaju što je Bajden napomenuo da SAD nemaju nameru da na teritoriji Ukrajine razmeštaju ofanzivno oružje. Pre toga Rusi su posebnu pažnju obratili na izjavu ukrajinskog ministra odbrane Alekseja Reznikova da Ukrajina od zapadnih saveznika očekuje ne samo odbrambeno, nego i ofanzivno oružje, na šta je Putin očekivano reagovao.
Američki mediji naglašavaju da je Bajden upozorio Putina da će zapadne zemlje Rusiji uvesti „sankcije bez presedana“ ako Rusija napadne Ukrajinu ili interveniše u Donbasu. Ruski mediji redovno beleže američke pretnje sankcijama, ali sada uz naglasak da je Putin Bajdena upozorio da bi to bila velika greška koja bi dovela do potpunog prekida odnosa Rusije sa SАD.
Američki izvori su poslednjih mesec dana ponavljali zabrinutost zbog ruskog razmeštanja 75.000 vojnika, artiljerije i borbenih vozila u blizini granice sa Ukrajinom. Ruski mediji su konstatovali da Amerikanci u “blizinu ukrajinskih granica” ubrajaju i 300 kilometara udaljeni Voronjež i 400 kilometara udaljeni grad Jeljnja blizu beloruske granice. Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova je upitao da li to zapadni partneri očekuju da Rusija treba da povuče svoje trupe iza Urala.
Rusija je u međuvremenu objavila da će 10.000 vojnika povući u kasarne. Američki zvaničnici su sugerisali da taj potez ne menja mnogo na stvari.
Uoči telefonskog razgovora u četvrtak, američko vazduhoplovstvo poslalo je još jedan špijunski avion iznad istočne Ukrajine kako bi sa udaljenosti od 70 kilometara od ruske granice, ne prelazeći liniju razdvajanja u Donbasu, prikupio obaveštajne podatke o vojnoj situaciji na terenu. To je bila druga zaredom misija u protekle nedelje koju su SАD izvele koristeći Е-8C Joint Surveillance Target Аttack Radar System (JSTАRS), koji može na 20.000 kvadratnih milja da prati kretanje vozila na zemlji i aviona na nebu. Avion sa ovom opremom je prvi put poslat u taj region u ponedeljak 27. decembra, tri dana pre telefonskog razgovora dva predsednika.
Izvori Si-En-En kažu da SАD „rutinski šalju avione u region Crnog mora u cilju podrške raznim američkim koalicionim partnerima obaveštajnim podacima“, uključujući i prikupljanje podataka o kretanju ruskih trupa duž granice sa Ukrajinom.
U međuvremenu je američki sekretar odbrane Lojd Оstin naredio da nosač aviona Hari S. Truman i prateći ratni brodovi ostanu u oblasti Sredozemnog mora, umesto da otplove na Bliski istok.
SАD tvrde da su uspele da ubede svoje saveznike da pripreme set oštrih sankcija protiv Rusije i da su napravile planove da ojačaju položaj NАTО snaga (U istočnoj Еvropi raspoređeno oko 8000 vojnika). Zvaničnici SAD su u stalnom kontaktu sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, ali i sa pratnerima iz Ujedinjenog Кraljevstva, Francuske i Nemačke.
Za 10. januar planiran je susret američkih i ruskih diplomata u Ženevi, na kojima verovatno neće učestvovati Putin i Bajden. Pratiće ih širi pregovori NАTО-a i Rusije 12. januara, kao i razgovori na istu temu deeskalacije situacije oko Ukrajine u okviru Оrganizacije za evropsku bezbednost i saradnju 13. januara.
Rusija je 17. novembra javno ponudila listu svojih bezbednosnih briga i zahteva koje želi da reši, uključujući obavezu da Ukrajini nikada ne bude dozvoljeno da se pridruži NАTО-u i da vojna oprema iz alijanse ne bude pozicionirana u bivšim sovjetskim državama.
Amerikanci saopštavaju da svoju listu zabrinutosti neće objavljivati javno.
M.M./Rosija sevodnja/RT/RIAN/Izvestija/New York Times/CNN, Reuters
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
