Pod pritiskom

Duže od godinu dana svakodnevno nam se saopštava koliko ima mrtvih, koliko novozareženih, do koje mere su popunjeni bolnički kapaciteti, koliko ljudi je na respiratorima. Desetine hiljada ljudi preživelo je stres odlaska nekog bliskog ili najbližeg u neizvesnost bolničkog lečenja obostrane upale pluća ili se suočilo sa smrtnim ishodom. Sa sve „mirnodopskim“ brigama društvo je propalo u atmosferu „ratnog stanja“.

Kretanje ljudi je ograničeno, izbori su im ograničeni, viđanja sa prijateljima su im ograničena, povukli su se u svoje kuće, vrte se ciklično u najužim krugovima.

Neke je manje strah, neke je više strah, neki su antimaskeri, neki su antivakseri. I kada sukobi zbog odnosa prema pandemijskoj svakodnevnici nisu akutni, oni tinjaju u svakoj izgovoronoj reči.

Tinejdžeri i mladi ljudi se trude da provale iz kućnog pritvora ne bi li se družili i zaljubljivali, roditelji izigravaju ključare. Rođendani se ne slave normalno, venčanja se odlažu za neka grupna vremena. Sahrane ne mogu da se odlažu, održavaju se u okvirima prilagođenih rituala.

Na svekolike planove je zaheftana neizvesnost. Ljudi su izbačeni iz rutine iz koje su crpeli osećaj sigurnosti. Gledaju se kroz maske, pozdravljaju sa distance možda po prvi put svesni da im nedostaju pretpandemijske gužve u kafićima, restoranima i noćnim klubovima, tiskanje na koncertima, bliskost gomile. Pokušavaju da se naviknu na kontrolisanu fizičku bliskost.

Na sve te globalne humane teskobe zbog nove nametnute realnosti, Srbija je istovremeno podvrgnuta naprednjačkoj epidemiji. Šeherezada sa Andrićevog venca mnogo duže od hiljadu i jedne noći pripoveda radikalske bajke u kojima se prinčevi pretvraju u žabe kada ih poljubi princeza, dok televizije sa nacionalnom frekvencijom njihovo kreketanje prenose kao Deset Božjih zapovesti. Iznogud je u Srbiji odavno postao kalif umesto kalifa, Čiko se u nacionalnom dnevniku predstavlja kao Zagor, Superhik kao superheroj.

U naprednjačkim bajkama Trnova Ružica se nikada ne probudi iz sna, u njima Zver Lepoticu pretvara u troglavu hobotnicu pa zajedno pokoravaju svet, Ivicu i Maricu dobra veštica preobrazi, dožive prosvetljenje i učlane se u Srpsku naprednu stranku. Protiv virusa obrnute stvarnosti i izobličenih bajki ne postoji vakcina.

Dok samoproglašeni princ sa Andrićevog venca pobeđuje zlog Belivuka, juri Darta Vejdera po Mauricijusu i gradi Čardake ni na nebu ni na zemlji, opozocioni lideri sve čine da nalikuju Alanu Fordu, Bobu Roku i Grupmfu i to iz one epizode kada je bez traga nestao Broj Jedan.

Pod posledicama mišmaša pandemije i naprednjačke anomalije pritisak žitelja srpskog društva konstantno raste. I kod onih koji su se identifikovali sa likovima iz naprednjačkih bajki, i kod onih koji se nad njima zgražavaju, i kod onih koji ih više ne slušaju.Ventila nema, u planove za naprednjački poredak zasnovan na povećavanju pritiska nije ucrtano popuštanje. Sva je prilika da će se ova bajkovita parodija završiti nekim velikim praskom.