Prijateljstvo, zanat najstariji

Na jednom od domaćih portala, jutros je osvanuo kraći tekst pod naslovom „Ako bude Blinken, Vučić ga odlično zna“, kao komentar na vest koju prenose američki mediji da bi Entoni Blinken mogao biti novi američki državni sekretar.

Kaže se još da je Blinken dobro poznat sagovornik srpskom predsedniku, jer se već s njim sastajao, „i to u više navrata, o čemu svedoče i brojne fotografije“. Pa onda serija fotografija sa nekih sastanaka, uz rukovanja i za slične prilike standardizovane osmehe koji, po navedenoj vesti, dokazuju da „Vučić ima dobre odnose s Blinkenom“, pa bi „Blinkenovo imenovanje za Srbiju bilo dobra vest“, jer bi time „bila nastavljena odlična saradnja i sa novom američkom administracijom“.

Ne tako davno, za vreme američke predsedničke kampanje 2016. godine, Aleksandar Vučić je na sav glas pričao kao bi voleo da Hilari Klinton pobedi Donalda Trampa i da će se to sigurno desiti, a na pitanje voditeljke u nekoj televizijskoj emisiji zašto toliko podržava Hilari, odgovorio je: „Zato što sam pametan.“ (Naravno da je ta podrška služila isključivo za opsenjavanje domaćih birača, koji je trebalo da budu fascinirani pameću predsednika Srbije i njegovom moći predviđanja.)

Pošto je ipak pobedio Tramp, Vučić je, komentarišući rezultate tih izbora, rekao da je dobra vest za Srbiju to što će njegov prijatelj Rudolf Đulijani sigurno zauzimati neku važnu poziciju u Trampovoj administraciji (dokaz pomenutog prijateljstva je bila poslovno-marketinška poseta Đulijanija Beogradu 2012. godine na poziv SNS-a, u vreme kada se Vučić kandidovao za gradonačelnika).

Prijatelj Rudi ipak nije zauzeo nikakvo važno mesto (pa i da jeste, teško da bi to išta promenilo u odnosu Amerike prema Srbiji), a posle četiri godine se opisana situacija ponovila, uz neznatne izmene. Opet je Vučić dao snažnu podršku jednom kandidatu, opet se kladio na pogrešnog konja, i opet će neki njegov prijatelj da izvadi stvar.

Razlika je u tome što je do sada, već godinama, lično Vučić opsenjivao prostotu pričama o svojim bezbrojnim prijateljskim vezama sa važnim svetskim liderima koji ga vole ili uvažavaju (najčešće oboje), poput Sija, Putina, Merkelove, Makrona, Bin Zajeda…, ili velikim prijateljstvima sa drugim važnim ljudima (Đulijani itd.). Ovoga puta, međutim, Vučić nije morao sam da se hvali. Pojedini mediji su se očigledno usavršili u predviđanju šta predsednik namerava da kaže, pa su mu olakšali posao i sami pripremili i tekst i slike, da se on ne muči.

Zabrinjavajuće je na šta liči medijska scena u Srbiji. Još više brine to što se spoljna politika zemlje oslanja najviše na predsednikova samohvalisanja ličnim prijateljstvima sa moćnima. A najveći razlog za brigu je moć predviđanja predsednika, koji o svemu sam odlučuje.