Rodna ranopravnost nove vlade

Srpski patrijarh Irinej odlikovao je ministra kulture Vladana Vukosavljevića Ordenom Svetog Save drugog stepena (u Saopštenju za javnost Pres službe Ministarstva kulture i informisanja piše da mu je uručio) za doprinos obnovi Crkve Svetog Nikolaja Mirlikijskog Čudotvorca u Kuršumliji, a prilikom svečanosti osvećenja zvona i novoobnovljene severne manastirske kule. U odluci Svetog arhijerejskog sinoda SPC navodi se da je ovo visoko odlikovanje dodeljeno ministru Vukosavljeviću „u znak priznanja za uloženi trud u obezbeđivanju dozvole za obnovu manastira“ u Kuršumliji.

Kakav je to trud uložio ministar Vukosavljević da je zaslužio ovo visoko crkveno odlikovanje? Šta je konkretno uradio ministar Vukosavljević da bi obezbedio dozvolu za obnovu severne kule – jer o njoj je ovde reč?

Procedura kojom se nekom objektu odobrava obnova je sledeća: teritorijalni Zavod za zaštitu spomenika kulture uradi projekat obnove, a resorni ministar ga odobri ili ne odobri. Kao što je zavodima posao da izrađuju projekte tako je ministru posao da ih aminuje, sam gospodin Vukosavljević je vrlo verovatno tokom svog mandata odobrio više desetina takvih projekata. U tom kontekstu, šta čovek da pomisli osim da je ministar odlikovan zato što radi svoj posao. I da se zapita zašto je odlikovan baš zbog dozvole za ovaj manastir, a ne neke druge svetinje? Da li je, možda, bilo nekih problema sa projektom pa je gospodin Vukosavljević pomogao manastiru da ipak dobije dozvolu i počne obnovu severne kule?

Šalu na stranu jer, u suštini, nagrade su pozitivna stvar zato što podstiču na nove uspehe i skreću pažnju na nagrađenog. Evo, konkretno ova, skreće pažnju sa svih zamerki na rad ministra Vukosavljevića, na nešto što je uradio za pohvalu. Nagrada na kraju mandata dobro zvuči, bez obzira na to da li je to kraj samo prvog mandata ili ministarske karijere uopšte, što je u slučaju Vladana Vukosavljevića verovatnije, posebno nakon izjave predsednika Vučića da je novu/staru mandatarku Anu Brnabić zamolio „da, ako je moguće, 50 odsto ili blizu 50 odsto članova Vlade budu žene“.

U sastavu odlazeće vlade su četiri žene od 21 ministarskog mesta. U novoj vladi će biti 23 ministarstva. Da bi ostvarila predsednikovu zamisao i izabrala recimo deset ministarki, mandatarka Brnabić će morati da bira članove Vlade i na osnovu pola, a ne samo kvaliteta, sposobnosti i podobnosti. Da li će žena bolje voditi neko ministarstvo od muškarca samo zato što je žena? Ja sam već jednom na ovom istom mestu objašnjavala da kvalitet mojih tekstova neće zavisiti od toga da li se deklarišem kao novinar ili novinarka, odnosno da prirodni rod imenice koja označava nečiju profesiju nije nužno i dokaz uvažavanja rodne ravnopravnosti.

Predsedniku Vučiću je ideja o povećanju broja ministarki interesantna zato što, citiram, „bi to bilo revolucionarno“ i zato što bismo time „pokazali kako na delima izgleda ravnopravnost“. Na spisku dela koja govore o postojanju rodne ravnopravnosti nema stavki koje je naveo predsednik Vučić, ali zato ima onih, na primer, o jednakim platama, razvijanju svesti društva o jednakosti, jednakim pravima u porodici, o stvaranju jednakih mogućnosti i muškarcima i ženama za napredovanje u karijeri. Zato, ako će Ministarstvo kulture i još desetak sektora nove vlade voditi neke osobe samo zato što su žene, iskreno, volela bih da ostane Vladan Vukosavljević. Njemu se barem iskustvo ne može poreći.