Daje se na znanje

Nema više onog vremena kad je vest o nečijem postavljenju za direktora/gradonačelnika/i sl. obaveštavala samo i isključivo o onome što je napisano. Sad govori i razno svašta o novoizabranom, nagoveštava šta nas sa njim takvim čeka, ali pre svega o vremenu u kome živimo. Reklo bi se da vest više nije samo vest, da je postala komentar.

Evo konkretno: pre neki dan je javljeno da je beogradska opština Stari grad dobila novog predsednika, Radoslava Marjanovića, koji ima 31 godinu, ekonomista je (Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju), trenutni poslediplomac Fakulteta političkih nauka, i – ništa više. Međutim, u toj vesti piše i ono što nije napisano: da je novi čelnik Starog grada saradnik za finansije Ministarstva omladine i sporta protiv čijeg je ministra Vanje Udovičića podneta krivična prijava zbog sumnje da je preko tog ministarstva uplaćivao novac Savezu za rekreaciju i fitnes, čiji je predsednik suprug pomoćnice ministra policije Nebojše Stefanovića. Na isti način se čita i vest o novoizabranim članovima veća te opštine: Nedeljko Jovanović, bivši rukometaš privođen zbog nasilničkog incidenta u porodilištu, Bojan Kalaba, preletač, i Andrija Kesić, ugostitelj i suvlasnik prestoničkih restorana i klubova pa i (ako je verovati Marku Bastaću, bivšem predsedniku ove opštine) Savanove koja se nalazi u srcu Beograda na vodi.

Zatim, takođe pre neki dan, javljeno je da je jedan od dva kandidata za direktora škole „Zoran Đinđić“ u Nišu profesor fizičkog Miljan Milenković. To je isti onaj čovek koji je postao direktor niškog Pozorišta lutaka iako je pre toga bio profesor fizičkog, koji je u celoj zgradi postavio kamere, pa čak i u hodniku kod tuš-kabina i u svlačionicama u kojima se presvlače i devojčice, i koji je postavljao lascivne komentare ispod fotografija maloletnica.

Tek postavljeni gradonačelnik Subotice je Stevan Bakić, piše u vesti, a učitava se da je to onaj Bakić koji je prošlog februara na zasedanju Gradske skupštine, dok je bio još samo odbornik, priznao da lično on prati učesnike protesta protiv režima. Svi pobrojani, bez obzira na sve afere, postali su direktori i gradonačelnici zato što su visoki članovi SNS-a.

U pomenutoj vesti da će Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja odlučivati između dva kandidata za direktora škole „Zoran Đinđić“, od kojih u biografiji jednog od njih ima afera koje jasno govore da on ne bi trebalo ni da uđe u školu a kamoli da bude njen direktor, učitavaju se poslušnost i strah. Dosadašnji slučajevi (prošlog meseca, Sremska Mitrovica, smenjeni direktori Nataša Zec i Aleksandar Umetić, pre dva dana, Rakovica, nametanje direktorke koja nije izabrana umesto Dragane Dejanović Kovačević koja jeste izabrana) govore da će Ministarstvo prosvete i ministar radije imenovati nekog ko je iz SNS-a iako ne zaslužuje direktorsko mesto, nego da naljute Aleksandra Vučića, predsednika SNS-a i države, i samu stranku.

Ne razumem od koga i čega ima da se boje članovi Ministarstva sa ministrom na čelu kad su na odlasku iz Vlade? Šta će da izgube? Obećano sledeće radno mesto? Kako bi se ministar Šarčević osećao kad bi direktor škole u kojoj uči njegovo dete bio čovek upitne moralne podobnosti? Da li je moguće da mu je stranačka knjižica jedinoi važeći i nepobitni kriterijum?

Znam da ova pitanja govore o osećanju nemoći da se dokaže nešto što je očigledno pa ga ne treba ni dokazivati, na primer šta jeste a šta nije valjan kriterijum. Znam i otkud ta nemoć. Otuda što nema opozicije koja će da onemogući SNS da radi šta hoće. Eto o tome govori vest kad javlja da je izabran novi gradonačelnik, većnik opštine, direktor.