Aco, Srbine, mi ti se kunemo

„Zaklinjem se da ću dužnost narodnog poslanika obavljati predano, pošteno, savesno i verno Ustavu, braniti ljudska i manjinska prava i građanske slobode i po najboljem znanju i umeću služiti građanima Srbije, istini i pravdi!“

Ko je slušao ove uzvišene reči koje je u ponedeljak promrmljalo 250 novopečenih ili novopotvrđenih narodnih poslanika Republike Srbije, mogao je ili da se glasno nasmeje, ili da rezignirano konstatuje da je degradacija Srbije konačno zaokružena. Jer, tih 250 poslanika najvišeg državnog organa počelo je svoj mandat lažju toliko masnom kao da je ispala iz kante sa dotrajalim motornim uljem: da će Ustav, na koji su se zakleli, braniti od Predsednika koji ga gazi gotovo svakim svojim činom i svakom izgovorenom rečenicom, da će se suprotstaviti zakidanju građanskih sloboda, davljenju istine i politizaciji pravde, na kojima se samoproglašeni predsednički sistem Aleksandra Vučića zasniva.

Pošto je dobrih tri četvrtine poslanika, ako ne i svih 250 (188 SNS, 32 SPS, 11 Srpski patriotski savez plus manjine) palo ničice pred predsednikom Srpske napredne stranke A. Vučićem, moglo bi se očekivati da počasni pilot ratnog vazduhoplovstva A. Vulin uskoro predloži da se promeni u Ustavu zacrtana zakletva narodnih poslanika. Mogla bi da glasi ovako: „Zaklinjem se da ću dužnost narodnog poslanika obavljati poslušno, odano i verno Aleksandru Vučiću, braniti funkcionerska i partijska prava i po najboljem znanju i umeću služiti članovima Srpske napredne stranke, pogledima Aleksandra Vučića i njegovoj pravdi.“

Jer, potreba A. Vučića da mu se dive i da mu se dokazuje pokornost je nezajažljiva, a benefit za poslanike bio bi da makar ne moraju da lažu ili, ako baš ne shvataju najbolje šta trenutna zakletva znači, da ne ispadnu glupi u društvu. Kao što smo došli do tačke od koje predsedniku SNS-a A. Vučiću više nije potrebno da se u parlamentu makar simulira demokratija, tako više nije potrebno ni da zakletva narodnih poslanika izigrava nekakvu privrženost nekakvim višim ciljevima i opštem interesu.

U Srbiji je u ponedeljak počela nova etapa esenesovske metastaze: formalno ukidanje uloge Narodne skupštine kao nezavisnog i najvišeg državnog organa u kome se preslikavaju različiti politički i drugi interesi građana Srbije. Tako je Savez za Srbiju dobio šta je bojkotom izbora hteo da postigne: Narodnu skupštinu bez opozicije koja neprikriveno sprovodi volju jednog čoveka. Od u izgled stavljenih velikih protesta na dan izbora nije bilo ništa, ali je zato SZS nakon izbora promenio ime u Ujedinjena opozicija Srbije i pod hitno se razjedinio od Dveri.

Narodna skupština ovakva kakva jeste i uz sve što predstavlja konstituisana je bez ikakvog građanskog otpora, ako se izuzme nekoliko bačenih jaja i paradajza na skupštinsko stepenište. Aktivan otpor građana u poslednje vreme izazivalo je nešto drugo, poprilično drugačije od principijelne odbrane demokratskih vrednosti, pravne države i građanskih sloboda, tih vrednosti o kojima je reč u još uvek važećoj zakletvi poslanika Narodne skupštine.