Pogled devojčice bez roditelja

Trogodišnjoj L. su dodeljeni pa nakon osam meseci oduzeti roditelji. Biljani i Borislavu Saviću dodeljeno je pa oduzeto dete. Centar za socijalni rad u Subotici ih je ocenio idealnim za usvajanje deteta, pa je naknadno ustanovio da je napravljen propust te su roditeljima oduzeli ćerku a njoj roditelje.

Greška je u godinama mame, ne uklapa se u zakonski okvir po kome granica između usvojitelja i usvojenika ne sme da pređe 45 godina, što je rešivo, pogotovo u slučajevima kad su roditelji, kao Savići, idealni – samo je trebalo tražiti saglasnost ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Saglasnost nije tražena, i ljudi su izgubili usvojeno dete a ono roditelje.

Službenici subotičkog Centra su javili Savićima da će sutra doći po devojčicu, nisu pristali da sačekaju makar jedan dan, a devojčicu su uzeli, što bi se reklo, bez papira, samo na osnovu svog primerka rešenja Pokrajinskog sekretarijata uz objašnjenje da treba da preispitaju grešku. Čemu tolika žurba? Isti rezultat bi postigli da su poništili odluku o usvajanju, tražili saglasnost ministra i dok ista ne stigne ostavili dete u roditeljskoj kući, samo što bi po svakog učesnika, uključujući i Centar, sve bilo neuporedivo manje stresno.

Kampanja Srpske napredne stranke ima slogan „Za našu decu“. Trogodišnja devojčica je jedno od dece čiju budućnost koristi SNS kako bi pobedio iduće nedelje na izborima. Predsednik te stranke Aleksandar Vučić je poznat kao čovek koji rešava pojedinačne probleme, pomogao je na primer da se prevaziđe zakon i reši problem ljudi koji su imali kredite u švajcarskim francima, ili taksista, a trogodišnju devojčicu kojoj su oduzeti roditelji ne pominje. Moguće da ju je preneo na premijerku Anu Brnabić, s obzirom da je izjavila da se devojčicom i njenim roditeljima bave „Ministarstvo, Pokrajinska vlada, Grad Subotica, ali i Ministarstvo unutrašnjih poslova zato što je došlo do grubog prekršaja“ i napomenula da „dete nije stvar da ga prebacuju sa jednog na drugo mesto“. Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević se pohvalio da je tražio smenu direktora Centra za socijalni rad u Subotici, i pokretanje odgovornosti svih u lancu koji su doveli do ovakvog slučaja, a plus je tražio i svu dokumentaciju vezanu za slučaj.

Niko ne očekuje da treba da se zaobiđe zakon, pogotovo što nema ni potrebe jer zakon po kome je moguće lako rešiti ovaj problem i prevazići svačiju eventualnu grešku postoji, samo ga ministar Đorđević,

niti bilo ko drugi, pa recimo ni pravnik Aleksandar Vučić, nije pomenuo. U našem Porodičnom zakonu postoje članovi koji imaju izuzete slučajeve kakav je ovaj, i u kojima piše da „ministar može da dâ odobrenje iako nisu ispunjeni uslovi“. Zašto ga ministar Đorđević nije pomenuo i, što je bitnije, zašto ga nije primenio i rešio problem? Čoveku svašta pada na pamet kao odgovor, pa i neke kriminalne radnje, pogotovo što je Ministarstvo za rad obavestilo Ministarstvo unutrašnjih poslova zbog indicija koje ukazuju na mogućnost krivičnog dela.

Ljudi koji će iduće nedelje glasati za budućnost naše dece, ne bi bilo loše da se sete da SNS, koji tvrdi da sve što radi radi za decu, nije našao ukradene bebe, da u Srbiji živi 115.000 dece u apsolutnom siromaštvu, da samo polovina dece pohađa predškolsko, da su deca sa smetnjama u razvoju isključena, da nije organizovala centre za decu beskućnike, da sva deca ne idu u školu, da je nemoćan pred vršnjačkim nasiljem, pedofilima i da ne nabrajam više. Ljudi koji će iduće nedelje da glasaju za SNS neka zamisle pogled trogodišnje L. dok je odvode od roditelja. Šta vide?