Samodovoljnost država i ekonomska globalizacija

Pandemija korona virusa promenila je uobičajeni način života u gotovo svakom kutku sveta, ali je do tektonskih promena preko noći došlo i na tržištu rada. Pojedine profesije, poput zaposlenih u turizmu i ugostiteljstvu, ne samo da su trenutno ostale bez posla, već je veliko pitanje kada će se i u kojoj meri ove privredne grane uopšte oporaviti.

Sa druge strane, neka druga zanimanja postaju dodatno tražena, prenosi SEEbiz.

Podaci Linkdlna pokazuju da su trenutno među najtraženijim profesijama u Sjedinjenim Američkim Državama, što je i globalni trend na Zapadu, radnici u trgovinama, sistem administratori, računovođe, zdravstveni radnici, građevinski radnici, radnici u skladištu, psiholozi, vozači, dostavljači.

Stručnjaci navode i da će verovatno doći do porasta potražnje radne snage u poljoprivredi u narednom periodu. Osnovni razlog za to mogao bi biti fenomen „samodovoljnosti“ država zbog smanjenja uvoza, što bi moglo da dovede do toga da proizvodnja vlastite hrane postane prioritet.

O fenomenu „samodovoljnosti država“ i neodrživosti trenutnih ekonomskih lanaca snabdevanja govorio je i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Džozef Štiglic, u autorskom tekstu za „Forin polisi“. Štiglic kaže da je u trenutnoj krizi država-nacija podsetila zagovornike globalizacije da je ona ipak i dalje osnovna jedinica modernog sveta.

„Da bismo izgradili naše, naizgled efikasne lance snabdevanja, tražili smo širom sveta najjeftinije proizvođače svakog dela u našem lancu. Međutim, bili smo kratkovidi jer smo izgradili sistem koji jednostavno nije otporan, nedovoljno je diversifikovan i ranjiv je na iznenadne zastoje i prekide. Pravovremene (’tačno na vreme’) proizvodnja i distribucija, sa malim ili nikakvim zalihama, možda su sposobne da se nose sa malim problemima, ali sada možemo da vidimo da se sistem srušio pod pritiskom neočekivane krize“, navodi Štiglic u tekstu.

„Lekciju o otpornosti trebalo je da naučimo iz finansijske krize 2008. godine. Kreirali smo globalno povezan finansijski sistem, koji se činio efikasan i možda je bio dobar u apsorbovanju malih šokova, ali je u celini bio sistemski osetljiv. Da nije bilo masivne državne pomoći, sistem bi se, nakon pucanja balona nekretnina, potpuno srušio. Očigledno je, na osnovu onoga što se danas dešava, da nam je ta lekcija ušla ne jedno a izašla na drugo uvo“, dodaje on.

Štiglic smatra da će ekonomski sistem koji će se izgraditi nakon prolaska pandemije morati da bude manje kratkovid i više otporan i moraće da ima više razumevanja za činjenicu da je ekonomska globalizacija nadmašila političku globalizaciju. „Sve dok ovo i dalje bude bio slučaj, države će morati da streme ka boljem balansu između iskorišćavanja globalizacije i neophodnog stepena samodovoljnosti“, zaključuje Štiglic.

U intervjuu za „Gardijan“ od pre tri dana povodom izlaska njegove knjige Ljudi, moć i profiti, Štiglic je, osim oštrih kritika na račun predsednika SAD Donalda Trampa zbog upravljanja krizom oko kovida 19, rekao i da će aktuelna kriza primorati države da rade na tome da smanje ranjivost, i da će to dovesti do skraćivanja lanaca snabdevanja i nastojanja da se što više oslanjaju na sebe kada su u pitanju hrana i energija. Dodao je da zbog složenih metoda moderne proizvodnje samodovoljnost nije izvodljiva, ali da je za borbu protiv globalne pandemije i klimatskih promena potrebna globalna saradnja.

„Nadam se da ćemo iz ovoga izaći sa stavom da je multilateralizam još važniji nego što smo mislili. To ne može biti samo globalizacija vođena korporacijama. Moramo je učiniti otpornijom“, zaključuje Štiglic.