Hoću da verujem da je greška

Film Optužujem Romana Polanskog u petak veče videlo je preko 50.000 posetilaca na sajtu besplatnog online festivala Moj off. Bio je to jedan od najposećenijih sajtova u Srbiji, navala je bila tolika da mu je na kratko onemogućen pristup. Kvar je otklonjen pa su film videli svi koji su želeli, a zbog interesovanja obezbeđene su i reprizne projekcije.

Ovo je samo jedan dokaz da je u sadašnje nenormalno vreme kultura ljudima važan izvor normalnosti, da im omogućava boravak u životu kojim su živeli pre korone. Nema pozorišta, muzeja, izdavača, biblioteke, filmskog distributera i zaista svakog ko je proizvođač kulture u ovoj zemlji, a da nije našao načina kako da virtuelno nastavi da radi i da ljudima pruži ono što im treba.

Međutim, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda smatra da se bez kulture može. Obustavljen je jedini jednogodišnji gradski konkurs za kulturu, zato što je zbog mera povodom epidemije potrebno da se sva pažnja usmeri na zaštitu stanovništva od korona virusa – piše u odluci. I u Novom Sadu su obustavljeni svi konkursi planirani u okviru projekta „Novi Sad 2021 – EPK“, s tim što je najavljeno da će konkursi naknadno biti raspisani kad sve ovo prođe. Beograd nije ponudio ni tu mogućnost.

Šta reći? Svi apeli, žalbe – najglasniji su Nezavisna kulturna scena i Pen centar Srbije, naišli su na gluvo uvo. Beogradu ne treba kultura, Beogradu je kultura teret. Takođe, ne zanimaju ga ljudi koji egzistencijalno zavise od kulture, a ni ljudi kojima je kultura nasušna potreba. Nažalost, u ovoj rečenici nema ničeg patetičnog.

Ministarstvo kulture i informisanja Srbije je odložilo rad konkursnih komisija i najavilo da će one nastaviti rad nakon završetka vanrednog stanja. I to je prihvatljivo i razumljivo. Odluku Beograda i Novog Sada – nije. U Hrvatskoj, tamošnje Ministarstvo kulture odložilo je izvršenje svih programa čija je realizacija ugovorena dok traju posebne okolnosti u vezi sa pojavom virusa korona, plus je omogućilo isplatu honorara za aktivnosti koje nisu mogle da se realizuju u roku. Ministarstvo kulture Crne Gore najavilo je raspisivanje konkursa za kulturne radnike koji su najviše pogođeni novonastalom situacijom. Eto tako to rade drugi oko nas.

Vreme opasnosti je prilika za otkrivanje i potvrde onoga što se slutilo, ili za dokazivanje suprotnog. Grad Beograd je imao priliku da siđe sa prvog mesta na lestvici glavnih gradova u regionu po nebrizi za svoju kulturu, ali – nije. Lepo mu je tu gde je, i lepše mu je i lakše bez kulture. Strašno! Nije mi strašno što odluka o obustavi konkursa znači da ove godine Grad neće odvojiti ni jedan dinar za kulturu, razumela bih da su pare sada potrebnije za nešto drugo, ali mi je mnogo-mnogo strašno što je kultura bila prva za odbacivanje. Što Grad nije, na primer, preusmerio novac namenjen onom jarbolu (ili ih ima više), fontanama, premeštanju mosta na kopno kako bi postao kafić… Slobodno nastavite niz. Strašno je što je Beogradu sve to važnije od kulture. I što će sad svi oni s kojima se godinama nadgornjavam na temu „kultura je trinaesto prase“ imati argument koji neću moći da pobijem.