Cenzurisani bilbordi

Na portalu N1 je u četvrtak objavljena vest da je kompanija za spoljno oglašavanje Alma Quattro odbila da štampa bilborde za kampanju „#DaSeVidiN1“. Navodi se da su „nakon inicijalnog kontakta i rezervacije određenog broja lokacija u Beogradu ovoj kompaniji dostavljena rešenja za štampu“. Na bilbordima je trebalo da stoji „Kome smeta #DaSeVidiN1 odmah i svuda“, uz opasku da državni operateri troše novac svih građana.

Prema navodima N1 predstavnici Alma Quattro su nakon izvesnog vremena u telefonskom razgovoru odbili ovaj posao uz obrazloženje da kampanja neće ići, jer oni „ne žele da ulaze u konflikt“ i da se „stavljaju na stranu“.

Alma Quatro je potom saopštila da „jeste odbila da objavi rešenje koje ste za N1 dostavili preko agencije zato što to rešenje nije oglasna poruka. Kao kompanija koja se isključivo bavi komercijalnim sadržajima do sada smo objavljivali poruke televizija koje su to od nas naručivale. Objavili bismo i vašu komercijalnu poruku sa uredno popunjenom deklaracijom oglašivača u skladu sa Zakonom o oglašavanju“.

Drugim rečima: komapanija za oglašavanje koja zarađuje od oglasa na svojim bilbordima je odbila da uzme novac jednom oglašivaču da se ne bi zamerala vlastima, da na sebe ne bi navukla gnev vlasti i finansijsku ili neku drugu policiju, da ne bi ugrozila neke lukrativnije poslove, da ne stane na žulj važnijim poslovnim kompanjonima, zbog spoljne cenzure ili autocenzure, svejedno.

Poražavajuće je da jedna firma, pa još privatna i povrh svega strana firma, odbija da prihvati legitiman i legalan posao zbog sadržaja koji tumači kao politički nepodoban, škakljiv, šta god.

Svako malo u medijima koje vlast žigoše kao „mrzitelje Vučića“ koji su „plaćeni da podrivaju državu Srbiju“ može da se čuje da, doduše, nema ratova, ali da su stanje demokratije, ljudskih prava i slobode medija u Srbiji gori nego što su bili u nakeženim vremenima Slobodana Miloševića, u kojima je Aleksanadar Vučić još pekao zanat kod dr Vojislava Šešelja.

Pritom se zaboravlja da se kaže da je u esenesovskoj Srbiji ugrožena i sloboda biznisa.

Teza da je stanje osnovnih sloboda, to jest demokratskih vrednosti i principa, gore nego devedesetih godina prošlog veka, je proverljiva golim okom. Nju potkrepljuje i jedan izdvojen primer: Na vrhuncu ludila Miloševićeve vlasti, nakon NATO bombardovanja, ubistva, između ostalih, Slavka Ćuruvije i Ivice Stambolića firma za spoljno oglašavanje Europlakat YU je na jednom svom bilbordu pustila plaćeni sadržaj koji proglašava pobedu Demokratske opozicije Srbije nakon prvog kruga izbora za predsednika Savezne Republike Jugoslavije 24. septembra 2000. godine.

Tada je Vojislav Koštunica pobedio Slobodana Miloševića, a vlast je to pokušala da ospori i obezbedi drugi krug izbora, što je dovelo do masovnih protesta 5. oktobra i pada režima. Na tom bilbordu je uz veliko“ POBEDA!“ stajalo „narod je izabrao“ i „dr Vojislav Koštunica“.

Europlakat YU je, prema navodima srpskih medija, potom 2012. zajedno sa srodnim firmama Air Media doo, International Metropolis Media doo i Novatel Media doo koje imaju istog osnivača Affichage Holding SA iz Švajcarske ušao u sastav privrednog društva Alma Quattro Beograd.

A Alma Quattro je krajem januara 2020. godine procenila da je bolje da se late ćorava posla i uzmu novac za bilborde čiji sadržaj se svakako ne bi svideo Aleksandru Vučiću i SNS-u sa prilepcima, u vreme kada se zaoštrava kampanja vlasti za ograničavanje vidljivosti televizije N1.

Podsećanja radi, „Blic“ je na svom portalu 11. februara 2017. objavio da je firma Alma Quattro dobila „posao veka“, pošto joj je grad Beograd dodelio koncesiju na urbanu opremu na 25 godina, a za koji se očekuje čista zarada od preko 50 miliona evra. „Blic“ navodi da ugovor obuhvata deset centralnih Beogradskih opština i da na konkursu nije bilo drugih ponuđača.

Reklo bi se da u navedenom slučaju svedočimo poslovnoj segregaciji. Kao da je po okončanju segregacije u SAD 1954. godine neka privatna škola na jugu Amerike odbila da za dobar novac upiše nekog Afroamerikanca, da se ne bi zamerala rasističkim lokalnim vlastima i moćnim belim roditeljima za koje bi tako nešto, uprkos svim zakonima, bilo politički nepodobno.