Može se kad se hoće

Baš nas je neki baksuz poterao: ne volimo se, delimo se, otimamo jedni od drugih, radujemo se tuđem neuspehu, razboljevamo se, nemamo para. Sad nas još i ovaj vazduh pritisao.

Protivnik sam patetike, ali u ovakvoj situaciji ne mogu a da ne pomislim – mora da smo nešto mnogo zgrešili. I da je ta greška naš izbor jer, izabrali smo da nas vode ljudi koji rade kao da im čovek nije bitan.

Nema potrebe za hitnim merama, zagađenje nije veće nego ranije, rekla je premijerka Ana Brnabić, a predsednik Aleksandar Vučić je konstatovao da problem postoji ali da je decenijama zanemarivan, da je i jedan od najrazvijenijih gradova Milano zagađen kao i mi, da danas u Beogradu ima dvostruko više automobila nego pre deset godina pa su PM čestice posledica višeg standarda, rekao je da je magle bilo uvek pa je ima i sad, da on ne oseća zagađenost iako ima srčane probleme, i da on svog malog sina vodi u šetnju te da nema mesta panici i da u svemu vidi kampanju širenja panike.

Nekako baš dok su državni čelnici ovakvim dokazima umirivali narod, objavljene su razne informacije koje ih negiraju. Na primer:

Tokom proteklih devet godina nenamenski je potrošeno oko 487 miliona evra koji su kao ekološke naknade naplaćene od privrede i građana, otkrio je Ekološki centar „Staništa“. Sekretarijat Energetske zajednice (EZ) pokrenuo je preliminarnu proceduru protiv Srbije zbog nepotpune primene Direktive o velikim ložištima: od 16 postojećih postrojenja sa velikim ložištima devet ne ispunjava potrebne odredbe. EZ je 2016. usvojila Nacionalni plan za smanjenje emisije sumpor-dioksida, azotnih oksida i prašine i od tada više puta pozivala srpske vlasti da se taj plan usvoji, ali se to nije dogodilo.

Grad Sarajevo je doneo odluku da u vreme velikog zagađenja gradski prevoz bude besplatan, kako bi naveo sugrađane da ne koriste automobile i tako smanje procenat izduvnih gasova štetnih po zdravlje. Preduzeli su meru koja će odmah smanjiti problem, i time dokazali da im je stalo do čoveka.

Za razliku od Sarajeva, ovdašnja vlast je objavila šest mera protiv zagađenja vazduha od kojih ni jedna ne nudi brzo rešavanje akutnog problema, sve su dugoročne. Koliko, na primer, treba šumi da se razvije kako bi mogla da štiti ljude od lošeg vazduha? Ili da se reši gasifikacija, da se zamene filteri na termoelektranama, da se uspostavi korišćenje električnih automobila?

U medijima piše da u Srbiji zagađen vazduh odnese više od 3000 života godišnje. Šta reći? Kako uz saznanje da ove smrti nisu morale da se dese reagovati na upozorenja države da se broj stanovništva Srbije smanjuje, pa bi već jednom trebalo nešto da porade po tom pitanju.

Nego, da li ste gledali Netflikovu seriju The Crown? Jedna epizoda priča o petodnevnoj magli koja se 5. decembra 1952. godine uvukla u London i odnela 4000 ljudi a u narednom periodu oko 12.000! Magla je donela zahleđenje, ljudi su počeli više da lože, njihov ugalj je bio loš, i – desilo se šta se desilo. Posle toga, Velika Britanije je preduzela korake zbog kojih naredne londonske magle nisu bile pogubne po čoveka.

Znači, može se.