Konkursi raspisani da bi bili poništeni

Pozicija upravnika Narodne biblioteke Srbije jedna je od najznačajnijih u kulturi, pa je prirodno što su javnost i zaposleni te ustanove zainteresovani kako će ovog utorka Upravni odbor NBS oceniti šest kandidata i koga će predložiti Ministarstvu kulture i informisanja za budućeg upravnika, pogotovo što favoriti zaposlenih nisu i favoriti Upravnog odbora.

Konkurisali su: Laslo Blašković dosadašnji upravnik NBS, Milorad Vučković doskorašnji načelnik jednog od odeljenja NBS a sada penzioner, Dejan Ristić istoričar i nekadašnji upravnik NBS, dr Jasmina Ahmetagić, kritičarka i saradnica Instituta za srpsku kulturu u Leposaviću, dr Vuk Vukićević, direktor Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, i Nenad Kebara, doktor književnosti iz Kragujevca koji je za isto mesto konkurisao i pre pet godina.

Stručnjaci Narodne biblioteke Srbije bi za svog novog upravnika hteli nekog koga poznaju, i zato nisu raspoloženi prema Vuku Vukićeviću koji je očiti favorit ministra kulture Vladana Vukosavljevića, pa samim tim i Upravnog odbora koji postavlja Ministarstvo. Oni čak smatraju i da kvalifikacije gospodina Vukićevića ne zadovoljavaju uslove konkursa s obzirom da je on direktor ustanove kulture tek od 1. juna 2017. što je manje od četiri godine koliko se traži, a da se njegovo prethodno iskustvo u svojstvu generalnog sekretara Udruženja izdavača i kjižara Srbije, dakle udruženja građana, i nakon toga iskustvo posebnog savetnika ministra Vukosavljevića kao kordinatora izrade Nacrta strategije razvoja kulture Srbije koji nije prihvaćen, ne zadovoljavaju uslove konkursa. Međutim, nakon nedavnih susreta sa pojedinim članovima Upravnog odbora, stručnjaci NBS su stekli utisak da Upravni odbor misli suprotno.

Vrlo je moguće da će i ovaj, drugi uzastopni konkurs za izbor upravnika NBS, biti poništen. (Prethodni, aprilski, poništen je zato što je Ministarstvo kulture i informisanja ustanovilo da je u Statutu NBS dopisana jedna rečenica, a nakon žustre polemike u javnosti čiji povod nije bio sporna rečenica, već sumnja u nameštanja i kombinacije raznih vrsta.) Naime, po zakonima o predsedniku Republike i o Vladi, predsednik raspušta Narodnu skupštinu 90 dana pre isteka njenog mandata. Budući da mandat aktuelnog saziva Narodne skupštine ističe 3. juna, očekuje se da će je predsednik raspusti početkom marta, pred izbore. Raspuštanjem Skupštine, Vlada ulazi u tzv. tehnički mandat tokom koga ima mogućnost da imenuje samo vršioce dužnosti, pa se svi konkursi za upravnike sa punim mandatom, kao što je to konkurs NBS, smatraju unapred neuspešnim.

Naravno, moguće je da Ministarstvo kulture predloži Vladi svog kandidata za upravnika NBS pre nego što postane tehnička. Ali, s obzirom da je dobro poznato da predlozi kadrovskih rešenja ministra Vukosavljevića kao po pravilu završavaju u Vladinoj fioci (Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Muzej savremene umetnosti …), realno je očekivati da će se tu naći i ministrov kandidat za upravnika NBS, kao i da će sadašnja Vlada taj predlog proslediti narednoj, a da će ga novi ministar odbiti. Naime, dosadašnja praksa je pokazala da su novi ministri kao po pravilu, odbijali predloge kadrovskih rešenja svojih prethodnika i raspisivali nove konkurse. Da se to ne bi desilo, Upravni odbori ne raspisuju konkurse pred kraj mandata Skupštine, već čekaju da sve to prođe i da se izabere nova Vlada i novi ministar kulture.

Poslednjih dana prošle godine i Upravni odbor Narodnog muzeja u Beogradu raspisao je konkurs za direktora. Bojani Borić Brešković, sadašnjoj v.d. direktorki, istekao je mandat još početkom avgusta, a Upravni odbor je tek 18. decembra doneo odluku o konkursu. Zašto su dozvolili da ih zateknu uslovi nepovoljni po održivost konkursa? Ko ima koristi od raspisivanja konkursa koji najverovatnije neće biti realizovan?

Zna se : kultura i njene institucije – ne, pojedinci – da. Ali, to je druga priča, jedna od onih koje naš pravni sistem ne primećuje iako su iz njegovog domena.