Ulica Kracova i Bulevar Vilsona

Predsednik Srpske napredne stranke i Srbije Aleksandar Vučić lično je krstio dve ulice Beograda na vodi: jedna je dobila ime po heroju Sovjetskog Saveza Nikolaju Kracovu koji je kao vojnik Četvrtog gardijskog mehanizovanog korpusa poginuo tokom oslobađanja Beograda, a drugi po 28. predsedniku Sjedinjenih Američkih Država Vudrou Vilsonu. Shodno svojoj funkciji Vilson je dobio bulevar.

Marko Đurić sigurno pocupkuje i dere dlanove aplaudirajući državničkom gestu svog Predsednika; Ana Brnabić ponavlja da nikada neće dovoditi u pitanje mudre odluke Predsednika koji SNS i Srbiju vodi iz pobede u pobedu; doktor Nebojša Stefanović pohvaljuje bezbednosni aspekt davanja ovakvih imena ulicama Beograda na vodi koja će zadovoljiti i Ruse i Amerikance; doktor Siniša Mali ističe finansijski benefit od ulica Kracova i Vilsona; Goran Vesić uzbuđeno objašnjava kako će ovakva imena ulice i bulevara rešiti problem kanalizacije; Ivica Dačić govori o velikom doprinosu neutralnosti Srbije i nepriznavanju Kosova i Metohije; Aleksandar Vulin – on je prosto Aleksandar Vulin…

Tako bi to bilo da ih neko pita za mišljenje o ulozi Predsednika ovog puta kao krtsitelja ulica, ali ih ne pita, jer su odluke Predsednika neupitne, pa se svako ko im euforično ne aplaudira izlaže opasnosti da zglajzne, a svako ko ih dovodi u pitanje da bude optužen da rovari protiv države.

A sasvim na mestu je pitanje zašto su baš Kracov i Vilson dobili ulice na Vučićevom prestižnom projektu koji će ostati kao spomenik i paradigma njegove vlasti.

U redu je da vojnici koji su dali živote oslobađajući Beograd dobijaju ulice u prestonici Srbije. To važi i za mladića iz zemljoradničke poridice Nikolaja Kracova koji je 1940. sa devetaest godina pristupio Crvenoj armiji. Ali, zašto ulicu u Beogradu na vodi nije dobio, na primer, politički komesar Pete krajiške (kozarske) brigade i narodni heroj Mahmut Ibrahimpašić Mašo, ili zamenik komandanta Drugog bataljona 21. slavonske brigade Stanko Milošević ili neki od skoro 3.000 boraca Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije koji su poginuli u bitkama za Beograd?

Zato što to ne bi godilo Putinu i Medvedevu koji insistiraju na negovanju antifašističke tradicije, pogotovo na ulozi i žrtvama SSSR u borbi protiv nacizma i fašizma, i koji na to uzdignutog prsta podsećaju bivšu levu ruku četničkog vojvode Vojislava Šešešalja Aleksandra Vučića, a da njih dvojica pišu istoriju ispalo bi da je Draža Mihailović oslobodio Beograd. Zamislite samo Vučićev osmeh dok Putina vodi u šetnju Bulevarom Nikolaja Kracova i na ruskom mu objšanjava koliko Srbi vole Ruse.

A zašto Vilson? Zato što je to valjda u duhu Vučćeve politike srpske neutralnosti kako je on shvata, pa onda jedna ulica Rusima, druga ulica Amrikancima.

U obrazloženju zašto baš Vilson danas treba da dobije ulicu stoji da je on „izdavanjem srpskog proglasa 1918. godine i zalaganjem za sigurno obezbeđivanje pomorskog izlaza Kraljevine Srbije pružio srpskom narodu bezrezervnu podršku“.

To što je podržavao segregaciju na jugu Amerike, što je vratio rasno razdvajanje u državnim institucijama i vojsci, simpatisao Kju Kluks Klan, što je ono malo Afroamerikanaca koje nije otpustio iz službe moralo da ide u posebne toalete i kantinu za crnce, što su zbog njegovih rasističkih stavova studenti na Prinstonu tražili da se promeni ime isntituta za političke nauke Woodrow Wilson School of Public and International Affairsto, to sve nema veze. Ili neko na Vikipediji nije čitao dalje od toga da je Vudro1919. dobio Nobelovu nagradu za mir.