Velikosrpski kolač

„’Velika Srbija’, izdavačka kuća Vojislava Šešelja, osuđenog ratnog zločinca i poslanika opozicione Srpske radikalne stranke, dobila je centralno mesto u glavnoj hali ovogodišnjeg oktobarskog Sajma knjiga u Beogradu… Veliki štand Sajma na kojem su ranijih godina izlagale izdavačke kuće ’Karpos’ i ’E book’ Odbor Sajma dodelio je ove godine izdavačkoj kući ’Velika Srbija’, koja je u većinskom vlasništvu Vojsilava Šešelja, osuđenog ratnog zločinca i poslanika Srpske radikalne stranke“. Ovo je prošle gdine pisalo na portalu „Radio Slobodna Evropa“.

„Predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj i ove godine privlači veliku pažnju na beogradskom Sajmu knjiga. Štand njegove izdavačke kuće ’Velika Srbija’ ponovo se ističe sa centralne pozicije u najposećenijoj hali, a najveći deo njegove publike, po svemu sudeći, čine deca čiji nastavnici odobravaju fotografisanje sa haškim osuđenikom“. Ovako ove godine sa Sajma knjiga izveštava televizija N1.

Podsetimo se ovom prilikom nekih knjiga dr Vojislava Šešelja čiji je jedan od recezenata bio predsednik Srpske napredne stranke i Srbije Aleksandar Vučić: „U čeljustima kurve Del Ponte“ (2004); „Lažljiva haška pederčina Džefri Najs“ (2005); „Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić“ (2007); „Engeski pederski isprdak Toni Bler“ (2005). Podatke o ostalim knjigama najplodnijeg živog srpskog autora koji potpisuje preko 130 naslova Vojislava Šešelja možete pronaći na portalu Srpske radikalne stranke. Ili na sajmu knjiga.

Među recenzentima knjiga četničkog vojvode nalaze se još neke perjanice današnje evropske Srbije čiji je prioritet članstvo u Evropskoj uniji: Maja Gojković, Jorgovanka Tabaković, Igor Mirović, Aleksandar Martinović… Tu je i zaborevljeni, duboko zakopani, pored Šešelja drugi politički otac Aleksandra Vučića, Tomislav Nikolić.

Vučić je u hijerarhiji srpskih radikalskih četnika napredovao sa trećeg na drugo mesto kada je zajedno sa Nikolićem izdao Šešelja dok je ovaj bio u zatvoru Haškog tribunala za ratne zločine, preoteo mu stranku i odrekao se ideologije velike Srbije. Utamničenom Šešelju nije preostalo ništa drugo nego da na izdaju odgovori naslovima „Portparol lopovske stranke Aleksandar Vučić“, „Srpski Baron Minhauzen Aleksandar Vučić“, „Sanaderova mačkica Aleksandar Vučić“.

Kasnije je Vučić zabio nož u leđa i Nikoliću i čvrsto zaseo na poziciji prvog čoveka SNS-a.

Istorija Vučićevog odnosa sa bivšim šefovima Šešeljem i Nikolićem u dobroj meri objašnjava njegovo ponašanje sa pozicije neprikosnovenog vođe partije i države: u najužem političkom orkuženju nema nikoga ko bi na bilo koji način mogao da ugrozi njegovu vlast, dopušta da se medijski eksponiraju sve sami pajaci i od njih zaheva apsolutno poltronstvo, doveo je SNS do toga da partija bez njega praktično ne bi postojala, jer dostojnog zamenika nema.

Pošto je u istoriju novije srpske politike ušao kao čovek koji je zabio nož u leđa ljudima u koje se kleo, kao prevrtljivac koji je ideologiju velike Srbije odbacio preko noći, sada pokušava da stekne reputaciju čoveka koji stoji uz svoje ljude po svaku cenu. Zbog toga ne pušta niz vodu ni jednog plagijatora uhvaćenog u plagiranju, ni jednog lopova uhvaćenog u lopovluku, ni jednu palikuću uhvaćenu u podmetanju požara. Odrekne li se samo jednog, započeće bežanija i spasavanje žive glave.

Tu negde traba tražiti razlog zašto je Šešelju dopušteno da ima štand na centralnom mestu na Sajmu knjiga, da se šepuri po rijaliti programima na partjski kontrolisanim televizijama, pojavljuje u raznoraznim emisijama. Nije to okajavanje Vučićevog greha prema njemu, već kao i u slučaju Tome Nikolića kome je dopušteno da ostane u vili na Dedinju sa svime što je stekao, ali ne i da se pojavljuje u javnosti, pokazna vežba Vučićeva za sve partijske drugove i drugarice: Poklonite se i poljubite mi ruku, pa ćete dobiti parče velikosrpskog kolača koji danas nazivamo evropskom tortom.