Pozdrav za uplašene i ucenjene

Alen i Pendija Redžepović, koji su tokom skupa podrške televiziji N1 „Novinari protiv fantoma“ delili flajere protiv ove televizije, oglasili su se juče i tvrde da su žrtve manipulacije. Flajere im je, kažu, dao nepoznati čovek, koji je imao majicu sa logom N1. Kako su ispričali za baš za ovu televiziju, rečeno im je da je to reklama, a ne nešto usmereno protiv N1.

Da li im verujete i zašto ne? Ima onaj snimak novinarke Raskrikavanja Vesne Radojević u kom ona pita Redžepoviće ko su i da li su dobili novac za to što rade. Žena za koju sada znamo da se zove Pendija Redžepović prvo skreće pogled u stranu, kao da se stidi. Zatim, najednom, kreće ka Vesni Radojević i pita da li u ovoj zemlji svako ima pravo na svoje mišljenje. E zbog tog pitanja, zbog tog prvobitnog stida koji je prešao u defanzivnost, teško je poverovati da ova žena nije znala šta radi. Zbog pognute glave i pogleda u stranu, nemoguće je da nije bar delom svesti bila svesna kako je to što čini – sramota.

Sramotu smo, najveću do sada, videli 3. oktobra u Ivanjici na suđenju odgovornima za pogibiju dvojice radnika fabrike MB Namenska iz Lučana. Došli ljudi da podrže direktora, koji je jedan od optuženih. Ali nisu došli samo da bi njemu, onako šćućureni pod kišobranima na hladnoći aplaudirali. Došli su da psuju oca jednog od poginulih radnika, takođe svog kolegu. Došli su da psuju i njegovu majku i sestru.

A onda je došlo sažaljenje. Jer oni su uplašeni i ucenjeni. Oni su obični mali ljudi čija egzistencija zavisi od lokalnih moćnika. Pita li neko šta je sa egzistencijom Marije Lukić koja se suprotstavila Milutinu Jeličiću Jutki, lokalnom moćniku? Pita li se neko kako živi Milan Jovanović, običan mali čovek koji je na sajtu Žig info kao građanin-novinar pisao o korupciji u Opštini Grocka, pa mu predsednik te opštine zapalio kuću? Pita li se neko o porodici Stanike Gligorijević, žene koju je ubilo vozilo u kom je bio Zoran Babić, direktor Koridora Srbije? Pitamo li se zašto je uzbunjivaču iz Krušika Aleksandru Obradoviću produžen kućni pritvor?

Da, za te obične male ljude koji neće da budu ucenjeni i uplašeni i te kako se pitamo. Ali i dalje lupetamo kako je glavni mehanizam vladavine ovog režima egzistencijalni strah običnog čoveka koji ima malo, ali je ucenjen pa može od skoro ničega da spadne ni na šta. Na ništa.

Lupetamo. Lupetala sam tako i sama, dugo, predugo. A onda se pojave ovi ljudi, bez moći, bez političkih veza, ljudi koji u ovakvom društvu ispadaju anomalija jer rade ispravnu stvar.

E zbog njih, vreme je da se pozdravimo sa običnim malim, uplašenim i ucenjenim čovekom. Jer, šta je najgore što može da mu se desi? Bez samopoštovanja već jeste, za razliku od Marije Lukić koja je ustala da sačuva samopoštovanje. Bez morala jeste, za razliku od Aleksandra Obradovića, koji se pobunio protiv koruptivnih poslova u firmi u kojoj radi. Bez hrabrosti već jeste, za razliku od Milana Jovanovića. Ima još samo glavu na ramenima i to je to. A niko nam ne garantuje da se neće opet pojaviti neki bahati vozač u službenoj škodi. Ne, obični mali čoveče, nemamo više razumevanja.