Reći ili ćutati – pitanje je sad

Nedavno sam među meni bliskim i dragim ljudima rekla nešto o jednom od nas, i sad me svi izbegavaju.

Bilo je to ovako:

Ćaskali smo o svemu i svakome, opšta kakofonija. Kad se priča dotakla A.A, ja sam kao na šlagvort rekla „ovo od juče mu nije baš bogzna šta“, a ostali su se utišali.

A.A. nije šef ni rod nikom od nas. Nama je on neko ko imponuje, neko ko je faca jednostavno zato što on to jeste – glupo mi je da to dokazujem, pa se podrazumeva da sve u vezi njega privlači pažnju okoline. Hoću da kažem, tišina zbog moje ocene najnovijeg proizvoda A.A. nije bila neočekivana pojava.

Iskoristila sam je za dokaze. Obrazložila sam zašto mislim tako kako mislim, jasno i konkretno. Nisam kritikovala, analizirala sam. I mislim da je svima bilo ok to što čuju: podržali su me pogledom, izrazom lica, pa čak i klimanjem glavom.

Međutim, ispostavilo se da je ta reakcija bila instinktivna, da je o mom činu odlučio razum mojih bliskih i dragih ljudi, a da je meni jedino preostalo da se pitam kakav li je taj njihov razum ako u meni vidi neprijatelja. „Ti si protiv A.A.“ rekli su mi. Otkud im ta ideja? Zar zato što nisam bila oduševljena onim što je uradio? Pa nisu bili ni oni, složili su se sa svim što sam rekla. Koji je njihov interes da žmure na propuste A.A? Uostalom, šta i da jesam protiv, od kad je to zabranjeno? Šta je bilo sa slobodom mišljenja u koju se meni bliski i dragi ljudi kunu od kako znam za njih? Zašto smatraju da je A.A. veličina u koju se ne dira? A.A. se ne ponaša kao veličina niti očekuje da se bilo ko na ovom svetu prema njemu tako ponaša. Zašto se poistovećuju sa A. A? Kad su mi saopštili da sam protiv A.A. zazvučalo je kao da sam protiv njih. Gluposti! Očigledno je da dižu buku oko mene i mog nedoličnog ponašanja kako bi skrenuli pažnju sa prave teme: ufiksirali su da će se A.A. naljutiti ako mu se ne titra. Boje se. Jer ako ode, kako će onda oni? Bez njega?

Pući ću od tolikih pitanja.

I ne znam kako da svarim činjenicu da meni bliski i dragi ljudi nisu u potpunosti onakvi zbog čega su mi bliski i dragi. (Da li drugi deo ove rečenice treba da smestim u prošlo vreme? Već?)