Dan posle

Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu nekolicina nevladinih organizacija u nastavcima organizuje okrugle stolove za koje dovodi predstavnike vlasti i opozicije sa ciljem da se opozicione stranke privole da izađu na parlamentarne izbore na proleće 2020. godine. Ili nešto ranije. Ili kasnije. Već kako predsednik Srpske napredne stranke i Srbije Aleksandar Vučić bude procenio da je povoljnije za SNS. Ne za Srbiju.

Koga rezultati ovog isiljenog dijaloga i motiva zbog kojih je organizovan zanimaju, mogao je o njima detaljnije da se inforiše. Suština je, međutim, u sledećem: da li je i ako, do koje mere je predsednik SNS-a A. Vučić spreman da poštuje važeće zakone Republike Srbije po pitanju slobode, to jest zloupotrebe kontrolisanih medija? Da li će pinkovi i informeri i dalje bez pravnih posledica moći da sprovode besumučne hajke na neistomišljenike i da li će urednici i novinari RTS-a početi profesionalno da se bave svojim poslom izveštavajući u interesu građana Srbije, a ne SNS-a, to jest A. Vučića? Koji su ti minimalni ustupci vlasti koji bi opoziciju privoleli da učestvuje na izborima?

Pođimo, ipak, od toga da A. Vučiću na pamet ne pada da seče granu na kojoj sedi, to jest da se zarad tamo nekih demokretskih vrednosti i standarda odrekne propagandne mašinerije kojom manipuliše stvarnošću i građanima. I pođimo od toga da opozicione partije u tom slučaju neće učestvovati na parlamentarnim ili bilo kojim drugim izborima. Šta onda? Šta dan nakon bojkota izbora?

To je pitanje na koje bi lideri opozicije trebalo da građanima Srbije daju odgovor.

Jer, cilj opozicionih partija, time ne mislim na partije u čije ime govore Šešelj, Čanak i Čeda Jovanović, je da se ova vlast prisili da se odrekne uzurpacije i zloupotrebe državnih institucija, resursa i medija. Bojkot izbora bi trebalo da bude sredstvo da se do tih ciljeva dođe. Pođimo od toga da bojkot uspe, da izlaznost na parlamentarnim ili lokalnim izborima u Beogradu bude tridesetak odsto. Šta onda?

Dijalog dijaloga radi, izbori izbora, ili bojkot bojkota radi građane Srbije, one koji su aktivno učestvovali u građanskim protestima, baš kao i one koji su ih sa distance simpatisali, ne zanimaju.

Dakle, još jednom: Ako lideri opozicionih partija budu pozvali građane Srbije da zbog neregularnih i nefer izbornih uslova bojkotuju izbore, šta potuno odsečeni od institicionalnog političkog života i kakvih-takvih finansija nameravaju da rade? Konketno. Korak po korak. Počev od dana nakon izbora. Kakav im je plan? Dokle su spremni da idu?

Bojkot bojkota radi u nadi da će pred Zapadom jednog dana diskreditovati ovaj autokratski sistem na čelu sa Vođom je sam po sebi besmislen. Pedesetak odsto gradjana Srbije će i ovako i onako bojkotovati izbore. Za to im ne treba opozicija.