Kineski poljubac

„Kod Kineza važi pravilo da kod njih nema grljenja i ljubljenja… Mene je predsednik Si… Ja sam inače čovek koji to ne radi često i… Osim sa ljudima sa kojima imam izuzetno blizak odnos. Ja sam čekao reakciju predsednika Sija, pa je on više puta nekakav poluzagrljaj izveo što oni izuzetno retko rade što znači da veoma poštuju Srbiju, ponašanje Srbije i ja sam zbog toga veoma, veoma srećan i ponosan“, izjavio je od reči do reči predsednik Srbije Aleksandar Vučić za televizuju zaduženu za veličanje njegovog lika i dela „Pink“ pred otvaranje Drugog foruma incijative za međunarodnu saradnju „Pojas i put“ u Pekingu.

Iskreno dirnut zbog polugrljenja sa predsednikom Kine Si Đinpingom predsednik Srpske napredne stranke i Srbije osetio je potrebu da to podeli sa svojim narodom. Nedovoljno ubeđen da Srbi i Srpkinje shvataju kakva se njemu čast ukazuje u Kini, objašnjavao je Vučić još i kako ima privilegovan tretman jer će sedeti pored Sija, te da će držati slovo u dva navrata, te kako je ne znam koliko država podnelo zahtev da njeni predstavnici budu pzvani, ali da je pozvan on, Aleksandar Vučić, dakle Srbija, jer je On Srbija, i da će na banketu sedeti, da se još jednom naglasi, tik uz Sija gde će biti i Vladimir Putin. Ljudi, on, Vučić, je drugi put tamo, a ako predsednik Si i drugi put bude došao u Srbiju, to će biti kruna njegove, Vučićeve karijere, izjavio je Vučić.

Kao dokaz koliko je on, Aleksandar Vučić, poštovan i cenjen, predsednik Srbije je naveo njegovo i druženje sa glavnim ideologom i članom Centralnog komiteta Komunističke Partije Kine Vangom Huningom. „Mi smo više od dva sata bili zajedno. Razgovori koji je trebalo da traju petnaest minuta, pa ručak, trajali su sat vremena, pa je ručak još trajao duže od sat vremena. To je jedan od ljudi koji su najzauzetiji u svetu. Jedan od ljudi koji je enciklopedija. Koji je… Nema enciklpodije… On je enciklopedija. Čovek koji je napisao dve veoma vredne knjige koje ne možete danas da nađete čak ni na kineskom. On mi je čak rekao da će pokušati za mene posebno… Za mene je to neverovatno, ja to ne znam kako je moguće… Rekao je da će pokušati za mene posebno preko gospođe Čen Bo (ambasadorke Kine u Srbiji) da mi nabavi knjigu. Ja sam naročito insisitirao na knjizi ’Narodni suverenitet’ i voleo bih da tu knjigu dobijem“, rekao je Vučić.

Za jedne mora da je dirljivo, za druge, pak, duboko uznemiravajuće, koliko ova izjava, kao i izjava o polugrljenju sa Sijem, deluju iskreno ganuto, govore o čoveku koji ište za ljubavlju i priznanjem.

Vučićevo oduševljenje Vangom je, međutim, razumljivo. Još kao mladi profesor on se osamdesetih godina prošlog veka zalagao za snažnu i autoritativnu državu koja bi katapultirala Kinu u svetski privredni vrh sa ciljem da jednog dana prestigne SAD. Vang se zalaže i za model regulisanja interneta koji on naziva „suverenitet interneta“, a koji podrazumeva da Komunistička partija cenzurom i propagandom, uvođenjem određenih propisa i standarda može da kontroliše mrežu.

Kada Vang govori o internetu pojmovi kao što su „otvorenost“ i „inovacija“ nekako uvek završe u senci pojmova kao što su „kontrola“ i „bezbednost“. Nevladina organizacija Freedom House je u više navrata svrstavala Kinu na prvo mesto zemalja koje najgrublje guše slobodu na internetu.

Nije čudo da to fascinira predsednika Vučića.

A biće i da mu je preko potrebno da nam prijavi koliko ga cene, poštuju i do poluzagrljaja vole u Pekingu, pred susret u Berlinu 29. Aprila sa kancelarkom Nemačke Angelom Merkel i predsednikom Francuske Emanuelom Makronom koji su kao njemu i Ani Brnabić statusno ravnopravne pozvali predsdnika i premijera Kosova Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja na uzajamno, srpsko-albansko mirenje.