Deljenje je anahrono

Vest da bi Srbija mogla da dobije muzej posvećen vođi četničkog pokreta Draži Mihailoviću objavile su u petak „Večernje novosti“ na naslovnoj strani. U propratnom teksu piše da su inicijatori te ideje Dražin unuk Vojislav Mihailović i grupa poštovalaca ravnogorske tradicije, kao i da se očekuje da će ova vest probuditi nikada uspavane duhove srpske prošlosti i nove polemike.

Tekst iz „Večernjih novosti“ preneli su „Kurir“ i „Blic“, a vest nekolicina elektronskih medija mahom u okviru pregleda aktuelnih naslovnih strana dnevne i nedeljne štampe. I, to bi bilo – to. Nikakvih rasprava probuđene srpske prošlosti nije bilo. Vest je prošla kao da je nije ni bilo. Neke moje kolege, i to pažljivi čitaoci svih novina, u prvom momentu nisu mogli čak ni da se sete da su pročitali nešto o Dražinom muzeju, da bi potom tu vest okarakterisali kao trenutno nebitnu.

Rasprave nije bilo čak ni u prvim komentarima čitalaca, a komentari su pouzdani signal kako je plasirana vest odjeknula. Do juče uveče ih je bilo 14, bili su mirnog tona, bez ostrašćenosti kakvu podrazumeva priča o našima i vašima. I to je dobro. Nema se više energije za rešavanje problema davne prošlosti. Sad treba rešiti greške počinjene u ovom veku zbog kojih se protestuje u 47 gradova Srbije. Kako bi u sadašnjosti zemlju voditi ljudi koji neće raditi u korist samo onih koji im povlađuju. Ljudima je dosta priča o prošlosti i bilo čega što ih može inicirati, a naročito im je više nego dosta posledica koje su te priče izazvale. (Ako neko nije primetio: u prethodnoj rečenici ne piše da bi trebalo izbrisati prošlost pa samim tim ni njene žrtve.) U jednom od komentara piše: „Srbija je jako podeljena zemlja, a jedna od deoba je na partizane i četnike. Ne bih ulazio u ulogu Draže Mihailovića i ravnogorskog pokreta u Drugom svetskom ratu, ali država ne bi smela da podrži bilo kakav sporni projekat koji može prouzrokovati još dublju podelu u društvu. Isto bih rekao i kada bi bila inicijativa za otvaranje muzeja KPJ.“

Ljudima je dosta deljenja. I svega što naginje ka deljenju. Deljenje je anahrono.

Da se ne shvati pogrešno: ne zalažem se za promociju samo pozitivnog iz istorije, naprotiv. Dobro je što postoji Hitlerov muzej, što je muzej „Top Secret“ u Oberhauzenu imao nameru da napravi repliku Hitlerovog bunkera, što je u Rimu označen Musolinijev balkon, što u depou Vazduhoplovnog muzeja u Surčinu postoji Musolinijev avion sa oznakom NDH, što je CIA u svom muzeju izložila kalašnjikov Osame bin Ladena. Nijedan od tih muzeja i eksponata nije postavljen s ciljem da rehabilituje zločin niti da prouzrokuje bilo šta loše, već da prikaže autentičnu prošlost. U tom kontekstu bilo bi dobro imati muzej Draže Mihailovića u Srbiji. Bio bi to gest nekog ko je spreman da objektivno sagleda i svoju prošlost i svoju sadašnjost. Pod uslovom, naravno da je spreman. Znači da ne zaziva buđenje nikad uspavanih duhova srpske prošlosti.