Pravda za Pravdu za Davida

Da mi je Milorad Dodik lično najmanje simpatična pojava na regionalnoj političkoj sceni, nisam krila nikad, makar na društvenim mrežama. I tako je oduvek, od kad sam ga prvi put primetila. Mlađi ne pamte, ali postojalo je vreme kad je Dodik bio reprezent razumne, aman socijaldemokratske i kosmopolitske struje u Republici Srpskoj. Možda imam šesto čulo za ljude koji su u stanju da povlače dripačke poteze i vode dripačku politiku, ne znam. Ali nije reč o meni ovde, nego o Davidu. I o Davidovom ocu, i o Davidovoj majci.

David Dragičević je pronađen mrtav u martu, a prvobitnim uviđajem tvrđeno je kako se sam udavio. No, ubrzo je, zbog sumnje da je ubijen, krenuo talas najdužih demonstarcija u istoriji Republike Srpske i ovog regiona. Od marta pa sve do 25. decembra rastao je pokret Pravda za Davida predvođen njegovim ocem Davorom. Ljudi su se svake večeri okupljali na Trgu Krajine, a pred nedavne izbore u BiH doživeo je Davor Dragičević i da mu se Milorad Dodik smeje lično u facu. Čoveku koji je izgubio sina, kome je čak i tužilaštvo u Banjaluci priznalo da mu je sin ubijen i pokrenulo postupak protiv NN lica. I mislili smo da je to dno dna, da je to Miloradovo smejanje u facu najniže koliko ne političar, nego ljudsko biće može da padne.

Odselio se Milorad u Sarajevo jer postao srpski predstavnik u troglavom predsedništvu BiH, no teško da će nas iko ubediti da ne vuče i dalje sve konce u Srpskoj. Pogotovo nakon jezivih scena sa Trga Krajine u utorak i sredu. Znamo već svi šta se desilo: prvo je u uhapšen Davor Dragičević, navodno zbog nekog neodazivanja prekršajnom sudu. Nekoliko sati kasnije, baš na Trgu Krajine uhapšena je i Davidova majka Suzana Radanović i još nekoliko aktivista „Pravde za Davida“, te trojica poslanika u skupštini Srpske. Navodno zbog ometanja službenog lica u vršenju dužnosti. Ometala je Suzana kordon policajaca kojima su se od opreme samo oči videle, pa im se ipak i u tim očima videlo da ih je sramota, tako što im je pokazivala sliku svog mrtvog sina. Onda su je dvojica u malo lepšim uniformama, sa višim činom i nižim pragom za stid – uhapsili, pa izdali naređenje ovima u oklopima da rasteraju masu na Trgu Krajine.

Ostaće u dugačkoj istoriji svih naših sramota kordon koji kreće na mirne demonstrante, ne mareći za dete u toj masi koje ne može imati više od 3 ili 4 godine. Ostaće na spisku sramota i izjave ministra policije Dragana Lukača da su morali da razbiju demonstracije jer su se pojavile nekakve pretnje, mada nije znao kakve. Pamtićemo i činjenicu da su roditelji mrtvog dvadesetjednogodišnjeg momka uhapšeni samo zato što su tražili da se smrt njihovog sina istraži. Niko nas neće ubediti da vlasti RS nisu namerno odabrale baš 25. decembar da razbiju demonstracije na Trgu Krajine, Božić po gregorijanskom kalendaru, kada većina predstavnika međunarodne zajednice u BiH odlazi kući za praznike, a Brisel spava.

Ali ostaće upamćena i Suzana Radanović koja sa slikom mrtvog sina ide od policajca do policajca i pita: „Imaš li ti majku?“

Pa udri Milorade, udario si na one koji više nemaju šta da izgube i više se ničega ne plaše.