Ministar odlazi, aflatoksin M1 ostaje?

Dve godine nakon odluke ministra Kneževića da usetostruči dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku ponovo vraćena odredba o maksimalno dozvoljenih 0,05 mikrograma po kilogramu mleka (evropski stadnard je izražen u mkg/l)

Od 1. januara 2015. stupa na snagu pravilnik po kom će dozvoljen nivo aflatoksina biti do 0,05 mikrograma po kilogramu (valjda po litru, prim. red) mleka. Postignut je izvanredan rezultat za relativno kratko vreme, znatno kraće nego vreme koje je bilo potrebno proizvođačima iz nekih drugih ekonomski znatno razvijenijih zemalja – izjavila je ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević-Bošković…

Od 1. januara 2015. godine ukidaju se kvote za proizvodnju mleka u EU, a ministar Bogosavljević Bošković najavila je da će interresorna radna grupa, koju čine predstavnici tri ministarstava – poljoprivrede, trgovine i finansija, kao i predstavnici domaće mlekarske i konditorske industrije, vrlo brzo izaći pred Vladu Srbije sa predlogom mera za zaštitu domaćih proizvođača od nelojalne konkurencije.
„Postoji mogućnost da domaće tržište u ovom slučaju zaštitimo time što ćemo aktivirati zaštitne mere u skladu za odredbama člana 32 Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju“, rekla je ministar Bogosavljević Bošković.
„Kretanje cena na EU tržištu posledica su nemogućnosti izvoza iz EU u Rusiju, povećane ponude utiču na pad cena, a uz to EU daje dodatne subvencije svojim proizvođačima zbog saniranja štete nastale usled sankcija koje Rusija primenjuje na zemlje EU“, objasnila je ministar i dodala da je nelojalna konkurencija u tome što domaćoj proizvodnji sira i mleka u prahu konkurišu uvozni proizvodi znatno jeftiniji – čak i od same cene mleka.

Izvor: Od 1. januara svo mleko na tržištu do 0,05 mg po kilogramu, sajt Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine

Dopunjeno 31. januara 2015.

Na teritoriji Evropske Unije ( “ Comission Regulacion (EC) NO 1881/2006″ ) granična vrednost za aflatoksin М1 je 0,050 μg/l kod svežeg mleka, termički obrađenog i fabričkog mleka kao i 0,025μg/l u hrani za bebe. Za hranu za bebe (i malu decu) važi granica od samo 0,1 μg/kg.

Vlada je tvrdila da je iz trgovina povukla mleko u kome su domaće laboratorije ukazivale na koncentraciju kancerogenog aflatoksina M1 veću od „evropskih“ 0,05 μg/kg…

Što se tiče razmera štete kao posledice ove afere, kreću se vrlo različito. Odokativno se daju procene te štete. Jedino čime raspolažemo to su procene Privredne komore Srbije, da bi ukupna šteta od početka krize do njenog okončanja mogla da bude između 100 i 125 miliona evra.
Ono što smo mi kroz naše analize došli do podataka jeste da je značajno opao izvoz mleka i mlečnih proizvoda. Ukupno tržište, vi to bolje znate od mene, u oblasti mlekarske industrije je vrednosti nekih 590 miliona dolara, a od toga izvozimo 70 do 90 miliona, zavisno od godine do godine. Neke mlekare su potpuno obustavile izvoz. Namerno ne spominjem imena ovde tih mlekara. Druga velika mlekara je smanjila izvoz čak za 37,8 odsto, sledeća 42,5 odsto, zatim 29,5 odsto. Dakle, značajno je manji izvoz nego prošle godine, što nije samo, istina, rezultat ove afere.
S druge strane, promet u maloprodaji je takođe značajno opao. Mi smo analizirali ovde šest najvećih trgovinskih lanaca. Opet neću da spominjem njihova imena, ali uglavnom je promet opao od pet do čak 27 odsto od početka krize do danas.

Odgovor ministra za trgovinu ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Rasima Ljajića (
Dan za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom : „Bezbednost hrane u Republici Srbiji i zdravlje građana – standardi i odgovornost za njihovo sprovođenje“)

Sve je, najzad, kristalno jasno: mleko „na našim policama“ do daljnjeg može da ima deset puta više aflatoksina M1, najjačeg prirodnog kancerogena koji se iz organizma izlučuje, već se kao živa ili olovo akumulira, a da je pritom zdravo i bezbedno.

Ministarstvo poljoprivrede je sa šest meseci zakašnjenja blagovremeno i adekvatno reagovalo optužbama za zaveru uperenu protiv domaće poljoprivrede, malih proizvođača mleka i velikih mlekara, a u cilju spasavanja te iste domaće poljoprivrede, malih proizvođača mleka i velikih mlekara, privremeno dozvolila desetostruko veću koncentraciju već pomenutog toksina.

Kako je u Danu za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom „Bezbednost hrane u Republici Srbiji i zdravlje građana – standardi i odgovornost za njihovo sprovođenje“ obrazložio (i dalje) ministar poljoprivrede Goran Knežević, da promenom uredbe nije dozvoljena ta desetostruko veća koncentracija aflatoksina M1 u mleku, „stotine hiljada malih proizvođača mleka koji žive od dve-tri krave“ ne bi moglo da proda svoje aflatoksično mleko, hiljade i hiljade ratara ne bi imali kome da prodaju svoj plesnivi kukuruz, a „na policama bi bilo strano mleko, koje je skuplje i to bi ugrozilo standard građana“, te da će granična vrednost biti vraćena „na staro“ onda „kad se za to steknu uslovi“.

Nacionalna asocijacija prerađivača mleka Srbije (SEDA) saopštila je da prerađivači mleka u Srbiji smatraju da se nisu stvorili realni uslovi za vraćanje nivoa aflatoksina u mleku sa 0,5 na 0,05 mikrograma po kilogramu, te da se „uslovi neće stvoriti sve dok se ne preduzmu svi potrebni koraci za formiranje Nacionalne referentne laboratorije“, jer „ u Srbiji trenutno ne postoji pouzdan način merenja kvaliteta mleka, pa su „odstupanja prema različitim metodama merenja istog uzorka čak i do sto odsto“, što je stvorilo prostora za različite manipulacije i otvorilo mogućnost da se ispolitizuje afera „mleko“, te da je politički vođena kriza vođena kriza imala najveći uticaj na proizvođače mleka.

„Ništa se neće dogoditi ako građani nastave da piju mleko sa 0,5 mikrograma po litri mleka, jer isti standard ima tri četvrtine sveta – a standard od 0,05, uz EU, još samo Južnoafrička Republika“, zaključuje (i dalje) ministar Knežević uz opasku da je „vanrednu meru doneo u vanrednim okolnostima“.

U toku poprilično jalove rasprave moglo se čuti i jedno kreativno obrazloženje mudre odluke o poduzanju nivoa otrovnosti za deset puta: naime, odmah nakon eksplozije nuklearne elektrane Černobil, povećana je dozvoljena granica radioaktivnosti u hrani i hranivu za deset puta. Pa kad je moglo onda, onda zašto ne može sad…

Time je ostvareno proročanstvo Slobodana Petrovića, generalnog direktora „Imleka“, iskazanog posle sastanka upriličenog u Privrednoj komori Srbije povodom „situacije sa mlekom“: „To što je granica podignuta na ‘nula-pet’ ne znači da mi ne možemo da proizvedemo mleko sa ‘nula-nula-nula’ i da ga izvezemo, a i vi ćete piti sa ‘nula-nula-nula’ kad bude tako. Sada ćete piti mleko preko ‘nula-nula-pet, jer njega ne možemo da izvezemo, ali ono nije štetno u Kanadi, Meksiku, Kini, Australiji, Rusiji, celoj Južnoj Americi“…

Za sve su, uostalom, kriva tri lobija koji „žele da unište domaću poljoprivredu i domaćeg poljoprivrednika, svako iz svog razloga: uvoznički koji opaknjkavanjem domaćih proizvođača stvara podlogu za neki svoj enorman profit u budućem uvozu hrane i hraniva, GMO lobi koji računa, opet na uvoz GM hraniva i politički lobi koji na ovaj način „ubire jeftine političke poene“. Mlekarski lobi, ako takav postoji, nije pomenut.

Zoran Majdin