Opozicioni miting u Beogradu

Raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u roku od dva meseca zatražilo je u subotu, 5. februara 2011. oko 55.000 (100.000, prema proceni organizatora) pristalica Srpske narodne stranke na mitingu „Izbori se za promene“, održanom bez incidenata na platou ispred Doma Narodne skupštine u Beogradu. Na mitingu su takođe učestvovali i predstavnici i simpatizeri Nove Srbije Velimira Ilića, Pokreta socijalista Aleksandra Vulina i Pokreta snaga Srbije koje je predvodila Milanka Karić.

Predsednik SNS-a Tomislav Nikolić najavio je da će organizovati stalne proteste u aprilu, ako se vlast ne povinuje zahtevu za raspisivanje vanrednih izbora. Prema njegovoj i Vučićevoj najavi, to bi mogao biti pasivni otpor, neka vrsta sedećih protesta. Oni su rekli pristalicama da i oni za tu priliku pripreme stiropor na kome će sedeti da se ne prehladili. Skup je protekao bez incidenata, a jake policijske snage bile su raspoređene u širem centru Beograda: iza Doma narodne skupštine u Kosovskoj ulici, kod Tri lista duvana, na Trgu Republike, Terazijama ispred Mekdonaldsa, ispred Doma vojske, kod Tašmajdanskog parka , gde su bili i policajci na konjima, u Krunskoj ulici blizu sedišta Demokratske stranke, a manje grupe su viđene i na Slaviji.

Stranačko obezbeđenje mitinga, obeleženo fluorescentnim prslucima na kojima je pisalo „SNS obezbeđenje“, bilo je vidljivo na obodima mitinga čiji su učesnici stajali od na platou ispred Doma Skupštine u delu Pionirskog parka, od Glavne pošte do fontane na Pašićevom trgu.

foto: tanjug

Kod Terazijske česme, policija je privela grupu od oko 20 mlađih osoba koje su pevale navijačke pesme, a takođe oko12.20 žandarmerija je na uglu Nemanjine i Hajduk Veljkovog venca legitimisala, pretresla sa dve marice odvela sličnu grupu.

Miting je počeo himnom „Bože pravde“,a završio se pesmom «Vostani Serbie». U sredini, između govora, čulo se recitovanje pesme «Srbija» Oskara Daviča, a glumci iz predstave „Kursadžije“ su pričali viceve o predsedniku Srbije Borisu Tadiću i o vlasti.

Pre početka na vide-obimu poruke su pominjale 700.000 nezaposlenih u Srbiji i dva miliona siromašnih, što će biti ponavljano i u govorima.

Učesnicima mitingu obratili su se čelnici Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić i Jorgovanka Tabaković, Nove Srbije, Velimir Ilić, Pokreta snaga Srbije Milanka Karić i Pokreta socijalista Aleksandar Vulin.

foto: tanjug

Za ljude s oštećenim sluhom govori lidera prevođeni su na gestovni jezik.

Pored parola na srpskom jeziku („Hoćemo naprednu Srbiju“, „Dokle više?“, „Buna protiv dahija“) bilo je transparenata na engleskom jeziku («No more government lies! Wake up!») Aktivisti su nosili bedževe s likom Nikolića i Vučića (zajedno). Na tezgama su prodavani navijački i stranački rekviziti, zatim vuvuzele (200 dinara) i pištaljke (100) šajkače i srpske zastave.

Pored raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora naprednjaci traže i da bude zaustavljen proces prodaje „Telekoma Srbije“. Neka se ne usude da prodaju Telekom, onaj ko ga kupi neka zna da smo bili protiv toga. Onaj ko jeftino kupuje naš znoj neka zna da će morati da plati ono što je uzeo onoliko koliko vredi» poručio je Nikolić koji je poručivao da bi njega bilo sramota da je pobedio lažući građane da će 200.000 automobila iz Fijata da ode u izvoz, da će građani dobiti 1.000 evra od akcija…

U govorima je traženo otkrivanje i kažnjavanje odgovornih za smrt Ranka Panića na protestu SRS pre nešto više od dve godine, otkrivanje odgovornih za izbornu krađu na lokalnim izborima u Boru.

Poručuju (Vučić) da je vlast odnarođena, da su ljudi došli na miting da kažu da im je dosta terora i siromaštva, da je vlast korumpirana, da je Srbija svakoga sata zaduženija za 750 evra, a da 44 ljudi dobije otkaz, i da oni hoće promene, a da će SNS po dolasku na vlast smanjiti broj poslanika u Skupštini Srbije, ukinuti nepotrebne agencije i fondove i stvoriti povoljniji ambijent za strane investicije.

Tvrde da će pobediti i da će se nova vlast predvođena SNS-om zalagati za uvođenje reda u poreski sistem i da će kontrolisati javne nabavke, formiranje državnih agencija i sprečiti krađu državnog novca. (Jorgovanka Tabaković).

Saputnici su bili nešto verbalno radikalniji od glavnih organizatora mitinga, naprednjaka.

Poručivali su da oni neće Tunis, Kairo i Egipat, već demokratsku Srbiju; da neće upitnike, već da hoće posao, platu; da aktuelna vlast ne zna da vlada, da nije ispunila data obećanja – 200.000 novih radnih mesta, 1.000 evra za akcije, članstvo u Evropskoj uniji 2013. godine; da niko u Srbiji nije zadovoljan, osim pripadnika vlasti, da tu vlast neće ni policija, ni prosvetari, «a i Tomica Milosavljević im je pobegao»; da Srbija „neće ni ovu vladu, ni DSS, već naprednjake i novog vođu – Tomu Nikolića“ (Velimir Ilić, koji je, u stilu one Stojadinovićeve rečenice «Sija sunce, znači Bog je s nama, mi ćemo pobediti» optužio vlast i za vremensku prognozu: «Vidite kakav je dan, a oni su rekli da će biti minus osam. Oni su obećali i ulazak u Evropsku Uniju. Oni lažu…»)

Uzvikivali su da je Srbija „premala za tako velike lažove i presiromamašna za tako bogate ministre“; da je građanima dosta „Mrkonjićević izmišljotina i Dinkićevih laži“ (Aleksandar Vulin).

Većina poruka se odnosila na socijalno-ekonomsku krizu, a manje je bilo reči o nacionalnim i državnim pitanjima. Pretežni deo učesnika tog mitinga su bili starijih godišta, po vizuelnom utisku reportera, gubitnici tranzicije u jeftinim jaknama, izlizanim cipelama ili patikama, s vunenim kapama, a stariji s kačketima i šeširima. Poneki mlađi učesnik je imao kapu za mitinge, šajkaču. Oni su došli iz Beograda, ali iz više gradova u Srbiji (najmanje 40 autobusa). Nosili su zastave i transparente svojih opštinskih odbora.

Cilj naprednjaka je očito bio da tim mitingom zakazanim za 5. februar, usled zime kad mu vreme nije, pokažu snagu, da održe inicijativu (prošle godine su sakupili peticiju s milion potpisa za vanredne izbore i s 250.000 potpisa za promenu Ustava Srbije).

Očito je da su se trudili da pokažu organizacionu sposobnost i da se, uz pomoć policije, distanciraju od navijačkih grupa i da uz uobičajeni mitingaški folklor, prikažu i retoriku, različitu od one koju su gajili doskora – dok su bili radikali.

To je verovatno jedan od najvećih i najmanje konfliktnih mitinga te grupacije koja u svom «prethodnom životu» nije mnogo izlazila na ulice. Verovatno je da će taj miting rukovodstvo naprednjaka koristiti za učvršćivanje samopouzdanja njihovog članstva i da će ga pominjati zajedno sa uspesima na lokalnim test-izborima na Voždovcu i u Zemunu.

Moglo bi se reći da je to najveći politički skup usmeren protiv vlade Mirka Cvetkovića u njenom dosadašnjem mandatu, ali nema znakova da će ona pokazati da je mnogo zabrinuta zbog toga.