Nobel 2009. za fiziku, hemiju i medicinu

Kako je već sasvim uobičajeno početkom oktobra, Švedska kraljevska akademija je tokom ove nedelje, dan za danom, proglašavala ovogodišnje dobitnike Nobelovih nagrada. Do sada su, od ponedeljka do srede, podeljene nagrade za medicinu, fiziku i hemiju, a slede i nagrade za književnost i mir, kao i nagrada za ekonomiju, koju nezavisno dodeljuje Švedska banka

Pet standardnih Nobelovih nagrada utemeljio je 1895. godine svojim testamentom izumitelj dinamita i vlasnik finansijske imperije, švedski pronalazač i književnik Alfred Nobel (1833-1896) želeći da osmisli nagradu koja će se dodeljivati ljudima svih nacija za doprinose koje će čovečanstvo činiti boljim.

Nagrade se dodeljuju od 1901. po Nobelovoj volji, od kamata iz fonda koje je zaveštao, da bi se tokom proteklih 110 godina pretvorile u najprestižnije priznanje na svetu, koje kao takvo izaziva i polemike i pažnju javnosti, dok svojim laureatima bez sumnje donosi slavu koju ne dostiže nijedno drugo priznanje.

U izuzetno komplikovanoj proceduri sa elektorima, predlagačima i pododborima, Švedska akademija svake godine sporo dolazi do pobednika, ali njena odluka ima ozbiljne posledice po čitavu nauku – ona svojim izborom na neki način podstiče, opovrgava ili pohvaljuje čitave naučne discipline, ukazujući na smer kojim se nauka treba kretati u budućnosti.

Zato je zanimljivo je da su ove godine sve tri „naučne“ nagrade otišle za otkrića koja jesu fundamentalna, ali ne spadaju u kategoriju onih koja su izmenila ljudsko poimanje univerzuma, već pre u ona koja su presudno otvorila put ka novim tehnologiijama koje su polako, ali dramatično izmenile civilizaciju u XXI veku. Švedska akademija je time nagradila „male prodore“ koji su, zapravo, omogućili nepregledan broj novih i zgodnih tehnološka rešenja, da bi na kraju značajno podigli kvalitet života za milione ljudi.

Tako su ovogodišnju Nobelovu nagradu za fiziku dobili kinesko-američki fizičar Čarls Kao, zajedno sa američkim fizičarima Vilardom Bojlom i Džordžom Smitom, za otkrića koja su temeljno izmenila komunikacije i digitalnu tehnologiju. Prvu polovinu nagrade dobio je Kao za, kako je saopšteno, „revolucionarni dopinos u oblasti prenosa svetlosti kroz komunikaciona optička vlakna“, dok su Bojl i Smit zajednički nagrađeni za „izum CCD senzora“. I dok su optička vlakna omogućila prenos svetlosti na veliku daljinu i potonji nezaustavljivi razvoj interneta, što je tumbe preokrenulo ljudsku svakodnevicu, CCD čipovi su podstakli izuzetno veliki razvoj digitalne fotografije koja se, brza i jeftina, danas koristi u svim sferama života i na svakom drugom uređaju.

Kao što često biva, ovogodišnja Nobelova nagrada za hemiju dodeljena je naučnicima čiji je rad zapravo dorpineo unapređenju medicine. Dobitnici za 2009. su Traman Ramakrišnan iz Velike Brtanije, Tomas Štajc iz SAD i Ada Jonat iz Izraela, za, kako je rečeno u saopštenju Nobelovog komiteta, „izučavanje strukture i funkcije ribozoma“, kako se, inače, nazivaju „fabrike proteina“ u ćelijama organizma. Ribozomi omogućuju da se pri izgradnji proteina iz DNK zavojnice tačno prepiše genetički kod, a rad ovogodišnjih lauretata je pokazao kako funkcionišu ribozomi važni za delovanje novih antibiotika, koji se bore protiv nastojanja bakterija da razviju rezistenciju na dejstvo tradicionalnih antibiotika.

Nobelova nagrada za medicinu dodeljena je u ponedeljak američkim naučnicima Elizabet Blekburn, Karol Greider i Džeku Szostaku „za otkriće načina na koji je se štite hromozomi“. Njih troje su presudno doprineli razumevanju procesa kojim ljudsko telo štiti svaki od 46 hromozoma u kojima je u svakoj od ćelija spakovan i gusto zamotan DNK materijal. Njihov rad je omogućio da se shvati na koji način se hromozomi kopiraju, omogućujući da se da bolje razumeju problemi ljudskog starenja, raka i matičnih ćelija.

Sve tri „naučne“ nagrade, za fiziku, hemiju i medicinu, što nije nimalo neobično, imaju ove godine po tri dobitnika koji će međusobno podelii iznos od 10 miliona švedskih kruna, odnosno 1,4 miliona dolara. Pored toga, svim laureatima sleduje i Nobelova medalja i plaketa, koje će im biti dodeljene na tradicionalnoj ceremoniji 10. decembra u Stokholmu.